Um ili Inteligencija

MindPower

Pitam se a pitam i tebe koji čitaš ovo da li postoji um i gde je ako postoji. Ima li ijedne misli u mozgu? Koliko znam nauka još ni u jednom mozgu nije pronašla misao. Um je uglavnom pojam koji se odnosi na ukupno iskustvo, znanje, emocije,  identitete, sećanja osobe ali i dalje ostaje pitanje gde je. Kad nešto razumeš isključio si razmišljanje na tu temu pa to znaš sve dok ne promeniš mišljenje o tome.

Postoji koncept uma, koncept ega i oni služe da protumače kako se stvara znanje, lični identiteti, znanja, emocije. To su samo tumačenja koja služe da se ljudi bave time, nekima i da zarađuju na tome,  umesto da se osvrnu na suštinu.

Šta je suština? Da bi bilo jasno idemo na početak, a početak je

Izvor  Apsolut Bog i još mnogo imena koja imaju isto značenje.

Manifestovani Apsolut je Postojanje Blaženstvo i Inteligencija.

Dakle Inteligencija Postojanja to jest ili sve jeste Svest.

Sve što postoji postoji u Svesti.

I čovek postoji u Svesti i Svest je u njemu samim tim što postoji. Da je nema čovek ne bi imao nikakvo iskustvo, nijednu misao, nijednu telesnu senzaciju, ne bi bio svesan misli, reči, tela, pokreta, bola, emocija, vremena, prostora, okruženja.  Apsolutno sva iskustva čovek doživljava u Svesti i dok je budan i dok spava i dok sanja i dok meditira.

Kako razmišljamo, gde se misli dešavaju?

Misli se pojavljuju iz Svesti i tu se dešavaju, neke samo protrče i nestanu, a one kojima pridajemo pažnju traju duže ili kraće vreme zavisno od usmerene pažnje ka njima.

Da li su one u mozgu? Pa nauka bi već neku pronašla da su tamo. Kao što rekoh misli su u Svesti i svesni smo ih.

Pa šta se onda dešava u mozgu?  Mozak je najsavršeniji procesor koji postoji. Mozak prima informacije koje čula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira donose spolja. Mozak prati i donekle (donekle jer postoji viša inteligencija koja se „brine“ o tome) reguliše, balansira, funkcije organa u telu. U mozgu su neuroni i sinapse između pojedinih neurona. Promene koje se dešavaju u mozgu odnosno kreirane sinapse koje mogu i da jačaju i da se smanjuju i nestaju, uzrokuju i promene na telu, na odgovarajućim organima.

Sve što učimo naučimo ponavljanjem, od uspravljana, padanja i ustajanja kao dete, plivanja, vožnje, zanata do doktorata. Sve to postaju mehaničke radnje o kojima ne razmišljamo  samo delujemo. Procesi u telu, telesne seznacije, pokreti udova vezani za ono što naučimo i osećamo kreiraju sinapse u mozgu, pa to što radimo radimo  bez razmišljanja. Možemo obavljati više radnji u isto vreme.

Emocije koje imamo, koje smo stekli, usvojili tokom života takođe su kreirale sinapse u mozgu. Emocije koje jače i češće iskazujemo kreirale su jače i deblje sinapse. Emocije, struktura i intenzitet se tokom života menjaju pa se tako menjaju – slabe ili jačaju sinapse.

Navike koje smo stekli, pušenje, alkohol, kockanje, droga takođe kreiraju sinapse u mozgu, kad se oslobodimo tih navika posle nekog vremena nestaju i sinapse  ali ostaju ožiljci u mozgu isto kao i posle nekih bolesti.

Sinapse kreiraju promene na telu i to ne samo na fizičkom koje možemo opipati nego i na ostalim nevidljivim telima od aure pa nadalje, od kojih smo sačinjeni.

Pa čemu služe te sinapse?

Tu su upravo da bi mogao da funkcionišeš, da neke radnje obavljaš nesvesno tačnije ne razmišljajući o njima.

Tu su da automatski reaguješ na prijatno ili neprijatno zavisno da li si tog trenutka osvestio – osetio Ljubav ili strah. Strah je sastavni deo svake „negativne“ emocije od hrabrosti pa naniže, ponosa, besa, želje, straha, tuge, apatije, krivice i sramote.

Tu su i da ubrzaju „odbranu“ tvog, tačnije tvojih lažnih identiteta, ima ih više – u svakom odnosu igraš različite uloge, jer se pokreću po automatizmu.

Gde su naša znanja, verovanja, koncepti, ubeđenja ako nisu u mozgu? Gde je pamćenje, baza podataka?

Da ponovim opet ako je neko zaboravio, sve misli se dešavaju u Svesti, svesni smo ih uglavnom jer možemo misliti samo jednu misao u isto vreme.

Da ponovim Svest je Inteligencija Postojanja.

Čovek je inteligentno i svesno biće. Nivo svesnosti zavisi od nivoa inteligencije. Čovek svojim stečenim i usvojenim konceptima, verovanju, znanjima, emocijama ograničava – sputava i sužava svoj nivo svesnosti. Svojim ličnim ocenama šta je prijatno šta je manje prijatno ili neprijatno, šta je Istina a šta nije, a sve to je bazirano uvek i jedino na osnovu  više ili manje Ljubavi – prihvatanja, i straha – neprihvatanja, odnosno emocija koje ga vode kroz život, sam kreira svoju ličnu istinu, čitaj svoju ograničenu svest. Ta ograničena svest je nivo, stepen njegove lične inteligencije. Inteligencija zavisi i od njegovih interesovanja, i darova – talenata koje je doneo na ovaj svet. Čovekova znanja, koncepti, uverenja, verovanja se tokom života menjaju pa se menja i nivo svesnosti. Nivo svesnosti se menja i iz trenutka u trenutak kad se nešto radi nesvesno – ne misleći o tome, a pažnja je usmerena na nešto sasvim drugo, brige, želje, probleme, misli, dešavanja u okolini…

Sinapse u mozgu – kristali, stvaraju ograničenu Svest. Zašto ograničenu? Samo zato što propuštaju „određene“ boje a ne ceo spektar svetlosti, informacija. Tokom života širina spektra propuštanja se menja. Znači menja se i lična istina i nivo svesnosti = inteligencije. Informacija = unutrašnja formacija, umesto Istine = Inteligencije Postojanja.

Ni Svest ni misli nisu lične – tvoje.  U tebi, mozgu, a i telu su kristali koji ograničavaju Svest.

Misli koje se pojavljuju pojavljuju se iz i u Svesti, a ponavljaju ti se često dok ih ne procesuiraš „pravilno“. Te misli iz Svesti privlači kristalizovana svesnost, kristali u tvom mozgu. Oko 70% misli koje imaš se svakodnevno pojavljuju, ali kad odeš na odmor, u prirodu, kad se opustiš taj procenat drastično opada, dok se opet ne vratiš u kolotečinu.

Kreacije i ideje ne dolaze dok si zauzet mislima, pojavljuju se iz Svesti.

Intuicija je samo kratak interval koji si sebi dopustio da prihvatiš ono što dolazi iz Svesti.

Mozak, procesor ne sadrži misli,  sinapse = kristali su magneti (svaka materija ima magnetna svojstva jer je sačinjena od vibracija) koji privlače podatke koji ti trebaju, kojih pokušavaš da se setiš, koje si naučio, uspomene, tvoja prošla iskustva).

U mozgu se ne dešavaju računske radnje, koliko je dva i dva odlučuje tvoja inteligencija. Koja je misao tačna ili netačna odlučuje tvoja inteligencija. Misao ne zna ništa niti odlučuje. Da li ćeš i kad popiti kafu ili čaj odlučuju uglavnom tvoje navike a ne misao.

Isto tako kao što si mislima – ranijim, starijim kreirao sinapse, na isti način možeš i da ih se oslobodiš.

Misli mogu biti otpor postojanju i sagledavanje i percepcija kroz kristalizovanu svesnost, ali isto tako i najjača snaga sila koju poseduješ.

Kristalizovana – ograničena svesnost donosi patnju, od borbe za opstanak, do borbe u odnosima, i na šire i na dalje, neko bi rekao „đavoljska posla“.

Nivo svesnosti – inteligencije može da „čeka“ misli koje se „nekim čudom, same od sebe pojavljuju“  a može i da ih bira, pa umesto patnje može izabrati Blaženstvo. Svaki čovek je simfonija vibracija i ono što emituje to i dobija (tu se ne računa pojedina želja već celokupna simfonija), to ga okružuje, dok ne preuzme odgovornost, dok ne dobije svoje sopstvene odgovore. Viši nivo svesnosti pojedinca utiče i na ostale jer niža vibracija teži da se izjednači sa višom, zakon kretanja – energije.

Da se vratim na početno pitanje: um ili inteligencija.  Svest nije lična, misao nije lična, ni ograničena svesnost nije lična iako tako izgleda – ona nam omogućava rast i razvoj, nova iskustva, ali nije lična jer služi da privlači misli koje nam u tom trenutku trebaju, služi i za interakciju sa okolinom jer ništa se ne dešava slučajno iako tako izgleda, služi da bi naučili nešto, savladali prepreke i probleme koje uglavnom sami stvaramo. Baza podataka za koju verujemo da negde postoji a koje smatramo ličnim postoji samo u Svesti.

Istina, Inteligencija Postojanja je Svest. Svesnost je stanje i ne sadrži podatke. Ograničena svesnost je ograničena samo otporom postojanju čitaj nespoznatom strahu kroz emocije,  konceptima, verovanju u sopstvenu pamet i znanje. Ograničena svesnost ograničava Inteligenciju.

Verujem da će ovakvo shvatanje probuditi otpor kod mnogih. Filosofi su nekad postojali da tumače postojanje. Filozofi tumače svoje ili tuđe koncepte.

Ja tu ne mogu ništa učiniti, mogu ih ostaviti da se bore i nose sa umom, egom, identitetima koji su „tamo“ dok imaju vremena, i Don Kihot od Manče se borio sa vetrenjačama.

 

Ivan Ivanda

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                                         Pančevo

Advertisements

Strah, otpor, opiranje

Hvataj

 

Strah se doživljava kao telesna senzacija, uznemirena vibracija, većeg ili manjeg intenziteta. Te telesne senzacije su iste ili skoro iste kod svake emocije i „pozitivneˇ i  ˇnegativneˇ.  Pa u čemu je tad razlika između ljubavi i straha?   U otporu.  Što je veći otpor telesna senzacija je jača. A otpor je samo misao npr: To ne želim, nemogu, nesmem, neću, nemam, gubim i tako dalje i šire.  Čemu se opireš – situaciji, iskustvu, sećanju, želji, nevolji. Otpor je i dalje samo misao i ništa više od toga. Od te početne misli u umu stvaraš igrani akcioni film jer se misli nadovezuju jedna na drugu dok si u tom stanju.

Opiranjem nečemu što se dogodilo nećeš promeniti događaj koji je prošao. Opiranje nečemu što se nije dogodilo a može da se dogodi je samo dodavanje energije i povećavanje mogućnosti da se to i dogodi jer ti si postojanje, proizvodiš kretanje – akciju koja izaziva reakciju okoline i bliže i dalje jer postojanje je ˇcelinaˇ  a ti nisi samo objekt u toj celini.

Opireš se strahu zbog nečega ili nekoga, a samo nekoliko trenutaka nakon što prestaneš da se opireš prestaju i telesne senzacije. Otpor je neprihvatanje ili nerazumevanje postojanja jer si naučio da je nešto lepo prijatno, nešto ružno neprijatno, nešto voliš nešto ne voliš, ustvari naučio si da ocenjuješ i presuđuješ oslanjajući se na svoje lično prethodno iskustvo. Sve vreme dok ocenjuješ i presuđuješ nisi u stanju da realno sagledaš, uvidiš postojanje jer sve sagledavaš kroz lično ˇobojeneˇ naočare.

Otpor stvara brige, probleme, sekiracije, nervozu, bolesti, rečju nevolje koje ti ne trebaju. Imaj na umu rečenicu: Sve će proći. Postojanje je neprekidno ciklično kretanje i tvoj otpor neće zaustaviti to kretanje samo će tebe usporiti tačnije trebaće ti više ciklusa da uvidiš jednstavnost postojanja.

Nasuprot otporu je prihvatanje. Prihvatanje samo po sebi ne znači razumevanje postojanja šta zašto kako koliko ali što je veća distanca od opiranja razumevanje i uvidi su sve jasniji i očigledniji.

Vremenom posle prihvatanja dolazi i zahvalnost postojanju, za sve, za sva iskustva. Iz zahvalnosti proizilazi ljubav sa velikim Lj,  a iz nje mir ali ne mir kao nekretanje nego kao razumevanje svekolikog postojanja.

Zaključak: Misao može da bude otpor postojanju ali i razrada kreacije ili ideja jer one dolaze iz stanja mirovanja uma što znači da kreacije i ideje nisu misli. Sama reč razum, razumevanje znači prestanak mišljenja, raz – razbijanje, rasturanje, razina – nivo iznad uma. Naravno prethodno rečeno ne znači da je svaka misao nerazumna. Navikao si da je potrebno razmišljati da bi nešto razumeo, ali do uvida i jasnoće pre ćeš stići posmatranjem bez kritičkog umovanja.

Misao je oblaćić, oblak koji se pojavi i nestane, ali može da bude i oluja i orkan sa teškim posledicama najpre za tebe pa tad i za druge. Sam biraš čemu češ davati pažnju,  otporu ili kreaciji.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

Namere

giphy

Svetlo i tama su jedno esencija, inteligencija i energija postojanja.

Svetlo i tama formiraju prostor. Iznad inteligencije, svesti postojanja je duša koja daje, kreira nameru i svrhu, smisao kretanja.

Namerom nastaje kretanje, vibracija koja uzrokuje zvuk a zvuk kreira formu, oblik postojanja.

Čovek odnosno forma koju spoznajemo kao najviši, najsvesniji oblik postojanja ima potrebu da rastumači postojanje, poreklo, smisao, svrhu.

Posmatranjem analizom sintezom umovanjem sagledava kretanje svetla zvuka forme, uočava neke pravilnosti, kretanja sunca, planeta, spoznaje elemente, atome, čestice ali skoro nikako ne priznaje veću inteligenciju od sebe iz koje je nastao, koja svakoj njegovoj ćeliji, atomu, čestici daje formu, svrhu, strukturu. Promenom vibracije menja atome – pretvara jedan element u drugi koji mu je potreban za opstanak u ovoj dimenziji postojanja. Svaka spoznaja, zakonitost, znanje do kog je došao je ograničena vremenom, menja se, odbacuje, kreira nova i tako u beskonačnost.

Neuviđanjem svog savršenstva, harmonije sveukupnog postojanja, i datom slobodom umovanja, mišljenja, svojim ličnim znanjem – čitaj otporom, strahom i nerazumevanjem, nesvesnom namerom čovek menja svoju vibraciju, formu, oblik tela, smatrajući da je drukčiji, izdvojen iz celine, da može, ume i sme sam, iako mu svaki udisaj, otkucaj srca, svaki zrak svetla, svaka kap tečnosti govori da nije sam, izdvojen, nepotreban, zaboravljen i ostavljen.

Suština svega je neprepoznavanje namere koja je iznad inteligencije, koja je iznad misli i uma. Neprepoznavanje namere stvara otpor, otpor formira misao, misao kreira stav, uverenje, lično znanje, a to znanje kreira vokabular, rečnik, iz tog ličnog čitaj ograničenog znanja izgovaramo reči i rečenice koje sem toga što oblikuju odnose sa drugima kreiraju u ne baš bliskom vremenu i okolnosti koje živimo, jer ne zaboravimo zvuk kreira formu.

Nepostoje dve iste čestice, forme, svaka forma se unekoliko razlikuje od druge, i ne samo što se razlikuje nego se u svakom trenutku menja, ali u toj promeni i dalje ima svoju svrhu proisteklu iz namere. Samo čovek svojim umom može i formira lične namere koje su u suprotnosti sa postojanjem, zbog otpora, neznanja, poređenja, osuda, želja… Te i takve namere se idejama, verovanjima, vokabularom, ograničenim znanjem prenose se na sledeća pokoljenja, pa tako čovek ne uviđa odmah posledice svih svojih namera, reči i dela pa ne retko pate čak i naslednici, bližnji, jer je opstanak održava harmonija, te ˝loše˝ vibracije neko mora da pegla, ispravlja, plati ali ne novcem.

Svaka ˝loša˝ namera proistekla je iz otpora postojanju ali svaki taj otpor je ograničenog trajanja, posledica otpora je patnja, a patnja nestaje priznavanjem harmonije, celine. Sukob stvara žrtve, žrtve daju smisao patnji, a patnja dovodi do prihvatanja, prestanka otpora i proširenih spoznaja. Na svojim ˝greškama˝ jedino učimo, tuđe komentarišemo, ismevamo, bez da smo hodali u njihovim cipelama a sve ˝greške˝ potiču iz najboljih namera za sebe, za bižnje, za naciju, narod, zemlju, planetu.

Prihvatanjem namera postojanja bivamo mirni, sretni, ljubavni a otporom?

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Dijagnoze

Doktor-bolesti

Naše telo je savršen organizam koji je u stanju da proizvede i reguliše sve što mu je potrebno za opstanak, u stanju je da nas odbrani od svega što unesemo prirodnim putem, ustima i preko kože u njega.

Izboriće se i sa bakterijama, virusima, svim i svačim, ali ipak ima i nečeg sa čim ne može da se izbori. Ne može se izboriti sa onim što je ušlo u telo neprirodnim putem kao što je vakcina inekcijom. Takođe ne može se izboriti sa onim što se zove dijagnoza.

Dijagnoza se shvata kao presuda najvišeg suda. Oni koji dijagnozu ne shvate kao presudu nego kao još jedno od mišljenja a mišljenje ima svako bez obzira na struku, imaju mnogo veće šanse da se izleče.

Izleče a ne iscele. Izlečenje leči simptome, kad je u pitanju kancer pokušava da uništi čelije koje ˝narušavaju˝ organizam. Te ćelije se nisu pojavile da uništavaju organizam naprotiv da ga iscele, da zaleče neke rane, posekotine, pukotine u telu. Razmnožavaju se samo zato u prevelikom broju jer ne uspevaju da saniraju započeto. Što ne uspevaju? To je već ozbiljno pitanje. Prvenstveno za um, psihu, a potom i za način ishrane. Kako za um? Um je čudo. Um tumači ono što vidi, čuje, dodirne pomiriše, ukusi i sve to ocenjuje nešto kao lepo, dobro, drugo kao loše. Ocenjuje i sebe, odnosno ono što smatra da jeste, svoje telo ali i druge i ostalo što postoji. Iz tih ocena proizilaze emocije, strah, navike, uverenja, verovanja, znanja, želje i sve to se formira uz jednu jedinu reč Ja sa kojom se sve poredi, ocenjuje, prihvata ili odbija, ali to ja tako lako prihvata tuđa verovanja, tumači ih i brani kao sopstvena znanja iako u sopstvenom iskustvu ima neslaganja.

To ja se bori za opstanak protiv svega što nije ja, protiv okruženja, prirode, sve bi da kontroliše i potčini. Troši silnu energiju na neuspešno odvajanje od celokupnog postojanja, od zakonitosti koje tu važe i ta prevelika potrošnja energije i neprihvatanje, nerazumevanje ljubavi, energije, povezanosti celokupnog postojanja stvara otpor koji uzrokuje nedovoljno primanje energije, nedovoljnu razmenu, svetlosti, kiseonika, vode, prane samo svojim mentalnim otporom. Na taj način se remeti alkalnost organizma. Kad se na to dodaju navike u ishrani koje su opet proizvod uma odnosno tog gore navedenog ja, ćelije same po sebi ne mogu proizvesti i odraditi ono za šta su stvorene, za odbranu i održanje života.

Gde je tu isceljenje? Isceljenje počinje odbacivanjem svega što je vezano uz ja. Ja sam ovo, ono, ja mogu – ne mogu, smem ne smem, želim ne želim, imam nemam, jer sve to što ide uz ja nije istina, doduše u nekom trenutku života može biti al to je kratkotrajno, jer su za par, sekundi, minuta, dana drukčije okolnosti, a ja nije centar svemira oko koga se sve okreće. Kao što ništa od tog što ide uz ja nije aksiom, tako i ništa što se kaže i posle zamenica, ti, on, ona ono, i posle ličnih imena, nadimaka, prezimena, i služi uglavnom za veličanje i odbranu ja. Oslobađanje od ja počinje razumevanjem da je sve jedna celina i da smo sami odgovorni za svoje okolnosti prvenstveno onim što nosimo u umu i rečima koje su proizilazile iz takvog uma.

Unutrašnja promena je samo promena uma, odsustvo otpora koje otklanja strah kao bitan faktor umovanja. Iz te unutrašnje promene dolazi i promena navika, ponašanja pa i ishrane pa ćemo pre nego što utolimo glad popiti čašu vode na primer. Sve to vodi ka isceljenju i omogućavanju ćelijama u telu da rade ono za šta su stvorene.

Dijagnoze nisu presude ali mogu biti, od vas zavisi.

PS  Ne postoji statistika smrtnosti od dijagnoza, ali sigurno nije mala, znaju to doktori i farmaceuti, pa i izmišljaju nove.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Ja jesam ili nisam

universe

Spoznaja Ja jesam je spoznaja svesti ili osobe, identiteta? Svest sama sebe spoznaje kao ja?     Kako da ne.

Sama reč ja označava izdvajanje. Kad bi se svest izjašnjavala šta jeste to bi moglo glasiti: sve jesam tačnije kao koren reči svest, sve jeste.

Ja jesam ostaje spoznaja uma ili identiteta. Um je baza podataka stvorena ličnim i preuzetim – prihvaćenim tuđim iskustvom čitaj – znanjem.

Čula održavaju i podržavaju uverenje uma da je izdvojena jedinka od ostalog postojanja. Uverenja, koncepti, znanja se tokom života menjaju pa ponekad odbacivanjem stigneš i do spoznaje ja jesam.

Ta spoznaja često podrazumeva veći ili manji unutrašnji mir sa onim što te okružuje ali i isto tako često podrazumeva i izdvajanje od okruženja. Navodno okruženje te ne razume, ne shvata, odbija. Pre će biti da još uvek ne razumeš postojanje.

Svaka tvoja izgovorena reč je vibracija, enegrija koja putuje eonima, ne nestaje i kao što mahanje leptira krilima u Kaliforniji uzrokuje nevreme u Evropi tako i ta reč ima svoje posledice. I tvoje čutanje i nedelovanje zbog izdvajanja takođe ima posledice, jer si deo postojanja.

Za kraj napisaću samo jednu reč:

Služenje

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Hvala

hvala

Kako nastaje strah? Nauče te da neumeš, nesmeš, nemožeš. Stvore otpor u tebi. Otpor prostoru, trenutuku, postojanju. Ti ga dodatno usavršiš.

Gde boravi strah? U emocijama najviše, potom u uverenjima. Emocije su satkane od energije postojanja ljubavi i od usađenog i usavršenog straha. Uverenja si sam stekao verujući čulima, autoritetima i tumačenju sopstvenog iskustva.

Zašto ne prepoznaješ strah koji nosiš? Prikriven je emocijama, automatskim telesnim i verbalnim reakcijama kao odgovorima na određene odnose, situacije.

Čemu i zašto otpor? Opireš se trenutku u kom si jer ne prihvataš to što jeste baš tako kakvo je. Nerazumevanje i neznanje održavaju otpor i tumačenja.

Da bi spoznao svoju ali i svu ostalu prirodu, bića, postojanje imaš čula. Njima primaš informacije, delom ih prihvataš a ono čemu se opireš tumačiš umom. Um je tvoja lična baza podataka, tu su tvoji koncepti, verovanja, uverenja, emocije, identiteti, uloge, želje. Skoro sve to je nastalo iz otpora nekom trenutku, odnosu, osobi, događaju, situaciji. Kako? Sve što doživljavaš, misliš, govoriš, radiš doživljavaš u ˝svesti˝ jer svest jesi odatle potičeš. Iz svesti, inteligencije postojanja ti dolaze informacije a na neke raguješ otporom, otpor kreira misli, misli tumačenja.

Da li su tvoja tumačenja pogrešna? Što češće doživljavaš iste odnose, emocionalne reakcije, situacije to su pogrešnija a ponavljaju se samo da bi to uvideo a ne da te kažnjavaju jer to su tvoja tumačenja, tvoje reakcije i sam sebe ne kažnjavaš, nego učiš sve dok se opireš. Ništa i niko te ne može promeniti, samo tvoje lično iskustvo te može osloboditi otpora. Tome služi ponavljanje.

Nestankom otpora nestaju te i takve situacije, odnosi.

Možeš li zaustaviti svoje automatske odgovore, reakcije pre nego što se pokrenu? Možeš u svakom trenutku ako to stvarno želiš. Kako? Jednostavno prihvatanjem. Otporom ne menjaš ono što se dogodilo, događa, već rešavanje izlaz iz nerazumevanja, strah ostavljaš za kasnije.

Šta je to prihvatanje? Dopuštanje i otpuštanje bez mentalne, umne, emocionalne reakcije.

Zahvalnost, svemu što je ispred, oko, iza, tebe baš tad kad se događa, jer sve što jeste tu je radi tebe, nauči se da kažeš hvala svemu, i dobrom i lošem, i onom što razumeš i onom što ne razumeš (nerazumevanje i uzrokuje otpor). To jednostavno iskreno Hvala zaustavlja otpor u samom korenu.

Ti si sam svoj učenik, mučenik i iscelitelj. Niko drugi.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Koncept vremena

ura

Sva iskustva koja smo stekli su formirana u svesti iz svesti putem misli u umu. Ta tri činioca Svest, Um i Misao grade, formiraju celokupno iskustvo. Čula nam u um donose prostor, a misao da bi razumela prostor donosi koncept vremena, pa je samim tim misao vreme. Možeš li postojati, raditi govoriti, bez koncepta vremena? Veći deo dana izgovaraš i radiš ono što znaš bez razmišljanja unapred o svakoj reči, o postupku, jednostavno znaš.

Čemu tad vreme? Da bi imao želje, planove, ciljeve, snove, znači da bi imao motiv. U isto vreme te želje, ciljevi, planovi ti govore da ti sad trenutno nije dobro ili dovoljno dobro. Kako biti zadovoljan sa ovim sad kad očekuješ promene. Znači sutra ili nekog dana ili vremena kasnije će ti biti bolje? Problemi, nevolje, tegobe upravo nastaju od tog nedočekanog sutra, jer ne prihvataš to što jeste.

Što ne usmeriš svoju pažnju na ono što je sad, da ti baš ovog trenutka, sad bude dobro, a biće ti dobro kad zaboraviš na vreme, kad ti je najvažnije ono što je ispred tebe, osoba, predmet, posao, prostor, tek tad možeš uživati u životu u potpunosti.

Nasuprot otporu postoji zahvalnost onom što jeste, a jeste jer treba da postoji, a kad je tu ispred tebe prihvati sa zahvalnošću jer tu je baš radi tebe jer ti si samo postojanje, život, svest, ljubav, sad u ovom trenutku.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Ko sam ja da ti sudim

giphy

 

Etar sadrži informacije koje uzrokuju kretanje, to zovemo energijom koja održava celokupno postojanje. Za kretanje je potreban polaritet, pozitivan i negativan pol.

Informacije potrebne za nastajanje, rast, razvoj čelija dolaze iz etra.

Ljudsko kretanje pokreće um, informacije koje razume tumači i prema njima određuje kad će ustati, šta će raditi i tako šire i dalje. Esencija čoveka je ljubav ali um kopriranjem, učenjem od starijih, društva, okoline, nauči da je kao celina um i telo veoma izdvojen od ostalog postojanja. Samo to izdvajanje i neuviđanje povezanosti sa drugima i prirodom kreira strah veći ili manji i kao miks esencije i straha nastaju emocje.

Na osnovu sopstvenih emocija, filtera čovek posmatra i tumači odnose, događaje, situacije, prirodu. Umesto urođene dobrote koja kaže čini drugima ono što želiš sebi ili ne čini drugima što ne želiš sebi počinje da se poredi, da ocenjuje i sebe i druge, njihove reči, reakcije, postupke. Postaje sudija iako ga niko nije ovlastio da drugome sudi. Zna li sve okolnosti ili samo one koje je zapazio i protumačio kroz sopstvene filtere? Da li je svoje ponašanje kroz te iste filtere u potpunosti sagledao? Kako zna da li je nešto pozitivno ili negativno? Kad se promene okolnosti čas posla se menja odnos prema pozitivnom i negatvnom. Iz najboljih namera dešavaju se i neželjene posledice. Da li se ikad zapita a šta bi sam učinio da je hodao u njihovim cipelama? Nema veze ipak ima pravo da sudi???

Posebna priča u tom suđenju je što se sve osude i krivica kao njihova posledica odražavaju vremenom na sopstveno telo, u ranoj fazi smanjujući protok energije kroz ćelije organa a kasnije i remeteći normalan rad tih organa. Što više osuda to je emocija krivice sve jača i jače su i posledice.

Više ili manje tragično je što ne zna da je zvuk, da su reči energija stvaranja, da su akcija koja proizvodi reakciju usmerenu ne na onog kome izgovaraš nego na tebe koji izgovarš. Ponavljanjem reči, ocena, osuda i stavova kreiraš sopstvene okolnosti naravno ne odmah, jer nemaš svest o tome, vremenska distanca ti onemogućava da to uvidiš. Sretna okolnost je da se sa povećanjem svesnosti smanjuje vremenska distanca pa su jasniji uvidi.

Postojanje je vibracija energije, polaritet je suština postojanja energije jer bez njega ne bi bilo kretanja. Bez tame i informacije u toj tami ne bi bilo ni svetla, i niti tama osuđuje svetlo niti svetlo tamu jer su jedna ista zavisna celina. Koliko znam sunce ne bira koga će hraniti i grejati. Polariteti su potrebni za postojanje, ali osude i suđenja nisu, tvoja esencija je ljubav, dobrota, suđenje tebi stvara nevolje od otuđenja pa nadalje. Ne sudi, izbaci krivicu iz svog sistema, smanjivaće se i nestajati razlozi za sukobe i sa bližnjima i sa daljima, jer krivica stvara strah koji kao vibraciju emituješ a ni ne znaš pa ga i drugi osećaju a ni ne znaju šta je. Strah je najtamniji filter kojim možeš da se rukovodiš umesto dobrote i razumevanja.

Život, postojanje samo balansira ˝krivce˝, iako ti se čini da ih nekad podržava, ponekad ispaštaju naslednici ˝ni krivi ni dužni˝, zato pazi na svoje akcije i ne govori ˝ja to ne bi nikad˝ jer te to nikad može zadesiti.

Uostalom, ko sam ja da ti sudim?

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

 

Igra između ljubavi i straha

labudovi igra

Ljubav nije emocija, to je stanje, energija, sila koja održava celokupno postojanje pa i tvoje kao čoveka ali i kao osobe, identiteta, uloge koju ispoljavaš.

Ljubav postaje emocija kad je shvataš umom kad je meriš, ocenjuješ, dodaješ, oduzimaš, računaš zašto, koliko, dokad. Kad voliš nekog dok voli tebe, dok nekog ˝poseduješ˝, dok ti čini, sluša te, ne vara, poštuje, to nije stanje nego emocija jer sem kalkulacija tvog uma tu postoji i određena količina straha kao i u svim ostalim emocijama. Kod ljubavi kao emocije prisutan je strah od izdvajanja, napuštanja, ostavljanja, gubitka, samoće, varanja… sve do sramote i krivice.

Zar nije normalno da kad nekog voliš da mu želiš sve najbolje i kad je s tobom i kad nije, da se trudiš da ti budeš njemu, njoj, najbolje, da ne želiš da se menja kako tebi odgovara jer ćeš pobeći čim počne da se ponaša, misli, govori isto kao ti.

Cvet koji voliš ćeš zalivati, nećeš ga ubrati jer će uvenuti.

Ljubav ne raste uzimanjem, davanjem je ne možeš potrošiti, naprotiv što je više daješ sve više imaš.

Rađaš se sa maltene praznim emotivnim ˝telom˝. Izdvajanjem, nerazumevanjem, strahom formiraš identitete i emocije koje podržavaju i održavaju te identitete.

Ako u toj umišljenoj emocionalnoj ljubavi postoji toliko straha, u svim nižim emocijama postoji mnogo više.

Emocije su tvoji lični filteri kroz koje posmatraš postojanje, ljude, prirodu. Svaka emocija ima svoju frekvenciju vibracija jer si postojanjem energija i te vibracije neprekidno osciliraš s tim što su one jačeg intenziteta kad ih neposredno osećaš iskazuješ. Biljke i životinje osećaju te vibracije, ljudi zavisno od senzibilnosti neki više neki manje, ali svi ih osećaju ali ih ne prepoznaju kao bitne informacije, pre nešto što ih ponekad zbunjuje, plaši više ili manje ili im prija. Pored nekog vam je prijatno biti a od nekog se odmičete glavom bez obzira iako ne znate zašto i zbog čega.

Osnovna energija postojanja je ljubav, skoro najjača vibracija, nasuprot njoj je otpor koji stvara strah, i što je veća količina straha to su bliže predatori koji se strahom hrane. Tu situaciju lako prepoznate kad se u blizini pojavi jedan ili čopor napuštenih pasa pa oni koji ne strahuju polaze bez problema a uplašeni prosto izazovu na reakciju. I sa ljudima je isto, jer samim postojanjem si tu radi sticanja iskustva i kad se predator pojavi nije tu da te uništi već da uvidiš da strah koji iskazuješ samo tebi smeta. Zbog takvih vibracija ti se i ponavljaju određene situacije i odnosi, da bi uvideo razlog svog opiranja.

Šta je tu je, emocije si uglavnom sam kreirao, one te vode kroz život, služe ti da ˝odbraniš˝ svoj lik, delo, znanje, identitet, ulogu, kroz te filtere posmatraš tumačiš i razumeš postojanje, jer kroz njih iz tebe izlazi naučen vokabular, stavovi, akcije bez promišljanja o posledicama, bez uviđanja da li sam sebi štetiš, ali sve je to dat proces rasta i razvoja duše, duha koji trenutno iskazuješ.

Kad uvidiš da te kroz život vodi otpor, zbog nerazumevanja, neprihvatanja i ograničenog sagledavanja i tumačenja postojanja i da je ta količina straha koju emituješ nepotrebna, preuzećeš odgovornost u svoje ˝ruke˝ za sopstvene okolnosti.

Najteži i najčešći trenutak kad počinješ da se menjaš je nevolja, tragedija, bolest koje te slome, slome nepotrebnu odbranu u tebi i kad prihvatiš to što jeste sasvim i potpuno, pa strah sam po sebi nestane.

Odavanje sedativima, medikamentima, alkoholu, droge čine strah samo jačim kad nisi pod njima.

Lakši način je da shvatiš da ne postoji ništa lično, da sve što govoriš i radiš iako misliš da je usmereno ka drugima, govoriš i radiš sebi, jer reči su osnova pojavnosti kojima prizivaš svoja iskustva.

Najlakše je da shvatiš i razumeš kako i gde nastaju tvoja iskustva, kako si ih formirao, kako su nastala tvoja uverenja, verovanja znanja, stavovi i da ih kreiraš kroz Svest Um i Misli.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Krivica i drvo znanja

adam eva

 

Krivica je na skali emocija jedino iznad sramote koja vodi ka uništavanju i često ka samouništenju.

Krivica je nastala po tumačenju svetih knjiga kad je ubran i pojeden plod sa drveta znanja. To govori da je bilo dozvoljeno biti u blizini znanja, razumevati ga, usvajati ali da ga nije trebalo sažvakati i smatrati ličnim, svojim.

Kad se detetu nešto brani prirodni instikt je da spozna što, kako jer je samim rođenjem radoznalo. Dete uči slušajući samo šta roditelji i okolina govori, ali mnogo više posmatrajući šta rade i kako se ponašaju. Nekad davno roditelji su deci prenosili samo lična iskustva, druga nisu imali, danas tragaju za tuđim iskustvima, lično ih nisu proživeli a prenose ih deci kao svoja, zbog uticaja obrazovanja, zvanične medicine, kulture?, morala?, vere, vlasti?.  Uveravaju decu da oni znaju i to znanje deca pogotovo u poslednje vreme sve češče ne prihvataju.

Da se vratim na drvo znanja. Ako je u raju sve bilo dostupno – turisti bi rekli švedski sto, zašto je bilo zabranjeno smatrati da nešto znaš.  Iz jednostavnog razloga što te tvoje lično znanje dovodi do lažne spoznaje da si jedinka nezavisna od postojanja od prirode, od drugih i da možeš raditi što ti se prohte bez obzira kako to utiče na prirodu i druge. Danas usvajaš razna znanja vaspitanjem, školovanjem, izučavanjem pa stigneš do tačke da se pitaš ko si, šta si, zašto…  Tek tad te spopadne glad za informacijama pa još više puniš um novim saznanjima i poveruješ da znaš neko vreme pa opet tražiš novo pa novo.  To tvoje traganje ti ni na trenutak ne izgleda kao beskonačno, nesvrsishodno i nepotrebno jer si upravo nešto novo spoznao i tada znaš.  Kad nešto spoznaš smatraš da je to tako i tačka tu se nema šta dodati i oduzeti, a previđaš da si svoja znanja izmenio i promenio nebrojeno puta.

Izvinjavam se ali moram da ti kažem da nijedno znanje koje si imao a ni to sadašnje nije ona apsolutna istina, aksiom. Istina je samo reč kojoj povremeno daješ istinsko značenje, jer tvoje istine se često menjaju, vidiš da ima svako svoju istinu, da razni tumače božanske istine i ona je razlog koji te tera da je tražiš van sebe, a istina je u tebi, s njom si nastao.

Postojanje neprestana promena a i ti sa svojim iskustvom pridonsiš celokupnom iskustvu postojanja i informacije o tom celokupnom iskustvu ne stanuju u tvom umu, nego u svesti odakle crpeš sebi potrebne informacije pa ih tumačiš kako kad ti odgovara.

Kad prestaneš da tumačiš znaćeš.  To znači ne da ništa ne znaš ili da pogrešno tumačiš, nego da ti je tumačenje nepotrebno. Kad si uveren da nešto znaš veruješ samo informacijama, datotekama koje si sam obradio i u svoj um smestio, zapitaj se da li su one tvoje ili tuđe iskustvo. To tvoje znanje si sam ograničio i nemušto rekao postojanju da ti znaš bolje. Zatvorio si kanal dostupnim informacijama.

Iskonska krivica dakle nastala je kad je čovek poverovao da zna, neko ga je okrivio.

Krivica nastaje ne prihvatanjem sopstvene odgovornosti, prebacivanjem na druge.

Neko je kriv jer ti je nešto rekao, uradio, nije uradio, povredio te. To znači da si ti tog nekog nečim izazvao, možda svojim rečima, delima, nedelima a možda i samim svojim postojanjem. Možda sebe kriviš jer nisi razumeo, znao, smeo, hteo.  Možda su ti roditelji krivi jer te nisu hranili čokoladom, ili samo voćem, zato što su te vakcinisali ili nisu, zato što su bili siromašni ili pak bogati.  Nema ničega što ne bi mogao okriviti, od komarca pa do meseca, sunca i univerzuma. Ali to ne znači da oni nose krivicu sobom i u sebi, ne naprotiv krivica postaje, ostaje i jača kao tvoje osećanje, kao tvoja stalna vibracija i emocija. Krivica postoji kao jedan od mnogobrojnih filtera kroz koji neprestano posmatraš postojanje, ljude, društvo, prirodu.

Moraš da razumeš da takav način života i sagledavanja ostalih i ostalog nije prisutan samo kad osećaš tu emociju krivice, ta vibracija je prisutna samo u manjem intenzitetu neprestano jer to postaje tvoja priroda. Biljke, životinje i neki od ljudi mogu veoma jasno da osete tu vibraciju jer ona je sušta suprotnost ljubavi, očigledan mada tebi prikriven strah. Kao u prirodi tako i u društvu postoje predatori koji ti pomažu da osetiš tu emociju da je spoznaš, razumeš i da se nje oslobodiš.

Lakši način oslobađanja je razumevanje postojanja, načina na koji si formirao i tu emociju i tvoje ˝znanje˝.

Malo teži je da shvatiš i da prihvatiš da ne postoji ništa lično, teži jer se podrazumevaš kao ličnost, osoba, identitet i sve prihvataš lično, sve se odnosi na tebe, jer si centar, maltene epicentar postojanja.

Teži je da potražiš pomoć sedativa, medikamenata, alkohola, droga,… koji neće otupeti krivicu, nego je samo povremeno prikriti a uticaj sedativa će vremenom slabiti.

Najteži je da te zadese nevolje, bolesti, tragedije da bi potom uvideo da ne znaš pa otpustio svoja ˝znanja˝ i krenuo ispočetka.

Iskonska krivica nastala je prvim ˝znanjem˝  a nestaje odbacivanjem znanja.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com