Ko sam ja da ti sudim

 

Etar sadrži informacije koje uzrokuju kretanje, to zovemo energijom koja održava celokupno postojanje. Za kretanje je potreban polaritet, pozitivan i negativan pol.

Informacije potrebne za nastajanje, rast, razvoj čelija dolaze iz etra.

Ljudsko kretanje pokreće um, informacije koje razume tumači i prema njima određuje kad će ustati, šta će raditi i tako šire i dalje. Esencija čoveka je ljubav ali um kopriranjem, učenjem od starijih, društva, okoline, nauči da je kao celina um i telo veoma izdvojen od ostalog postojanja. Samo to izdvajanje i neuviđanje povezanosti sa drugima i prirodom kreira strah veći ili manji i kao miks esencije i straha nastaju emocje.

Na osnovu sopstvenih emocija, filtera čovek posmatra i tumači odnose, događaje, situacije, prirodu. Umesto urođene dobrote koja kaže čini drugima ono što želiš sebi ili ne čini drugima što ne želiš sebi počinje da se poredi, da ocenjuje i sebe i druge, njihove reči, reakcije, postupke. Postaje sudija iako ga niko nije ovlastio da drugome sudi. Zna li sve okolnosti ili samo one koje je zapazio i protumačio kroz sopstvene filtere? Da li je svoje ponašanje kroz te iste filtere u potpunosti sagledao? Kako zna da li je nešto pozitivno ili negativno? Kad se promene okolnosti čas posla se menja odnos prema pozitivnom i negatvnom. Iz najboljih namera dešavaju se i neželjene posledice. Da li se ikad zapita a šta bi sam učinio da je hodao u njihovim cipelama? Nema veze ipak ima pravo da sudi???

Posebna priča u tom suđenju je što se sve osude i krivica kao njihova posledica odražavaju vremenom na sopstveno telo, u ranoj fazi smanjujući protok energije kroz ćelije organa a kasnije i remeteći normalan rad tih organa. Što više osuda to je emocija krivice sve jača i jače su i posledice.

Više ili manje tragično je što ne zna da je zvuk, da su reči energija stvaranja, da su akcija koja proizvodi reakciju usmerenu ne na onog kome izgovaraš nego na tebe koji izgovarš. Ponavljanjem reči, ocena, osuda i stavova kreiraš sopstvene okolnosti naravno ne odmah, jer nemaš svest o tome, vremenska distanca ti onemogućava da to uvidiš. Sretna okolnost je da se sa povećanjem svesnosti smanjuje vremenska distanca pa su jasniji uvidi.

Postojanje je vibracija energije, polaritet je suština postojanja energije jer bez njega ne bi bilo kretanja. Bez tame i informacije u toj tami ne bi bilo ni svetla, i niti tama osuđuje svetlo niti svetlo tamu jer su jedna ista zavisna celina. Koliko znam sunce ne bira koga će hraniti i grejati. Polariteti su potrebni za postojanje, ali osude i suđenja nisu, tvoja esencija je ljubav, dobrota, suđenje tebi stvara nevolje od otuđenja pa nadalje. Ne sudi, izbaci krivicu iz svog sistema, smanjivaće se i nestajati razlozi za sukobe i sa bližnjima i sa daljima, jer krivica stvara strah koji kao vibraciju emituješ a ni ne znaš pa ga i drugi osećaju a ni ne znaju šta je. Strah je najtamniji filter kojim možeš da se rukovodiš umesto dobrote i razumevanja.

Život, postojanje samo balansira ˝krivce˝, iako ti se čini da ih nekad podržava, ponekad ispaštaju naslednici ˝ni krivi ni dužni˝, zato pazi na svoje akcije i ne govori ˝ja to ne bi nikad˝ jer te to nikad može zadesiti.

Uostalom, ko sam ja da ti sudim?

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

 

Krivica i drvo znanja

 

Krivica je na skali emocija jedino iznad sramote koja vodi ka uništavanju i često ka samouništenju.

Krivica je nastala po tumačenju svetih knjiga kad je ubran i pojeden plod sa drveta znanja. To govori da je bilo dozvoljeno biti u blizini znanja, razumevati ga, usvajati ali da ga nije trebalo sažvakati i smatrati ličnim, svojim.

Kad se detetu nešto brani prirodni instikt je da spozna što, kako jer je samim rođenjem radoznalo. Dete uči slušajući samo šta roditelji i okolina govori, ali mnogo više posmatrajući šta rade i kako se ponašaju. Nekad davno roditelji su deci prenosili samo lična iskustva, druga nisu imali, danas tragaju za tuđim iskustvima, lično ih nisu proživeli a prenose ih deci kao svoja, zbog uticaja obrazovanja, zvanične medicine, kulture?, morala?, vere, vlasti?.  Uveravaju decu da oni znaju i to znanje deca pogotovo u poslednje vreme sve češče ne prihvataju.

Da se vratim na drvo znanja. Ako je u raju sve bilo dostupno – turisti bi rekli švedski sto, zašto je bilo zabranjeno smatrati da nešto znaš.  Iz jednostavnog razloga što te tvoje lično znanje dovodi do lažne spoznaje da si jedinka nezavisna od postojanja od prirode, od drugih i da možeš raditi što ti se prohte bez obzira kako to utiče na prirodu i druge. Danas usvajaš razna znanja vaspitanjem, školovanjem, izučavanjem pa stigneš do tačke da se pitaš ko si, šta si, zašto…  Tek tad te spopadne glad za informacijama pa još više puniš um novim saznanjima i poveruješ da znaš neko vreme pa opet tražiš novo pa novo.  To tvoje traganje ti ni na trenutak ne izgleda kao beskonačno, nesvrsishodno i nepotrebno jer si upravo nešto novo spoznao i tada znaš.  Kad nešto spoznaš smatraš da je to tako i tačka tu se nema šta dodati i oduzeti, a previđaš da si svoja znanja izmenio i promenio nebrojeno puta.

Izvinjavam se ali moram da ti kažem da nijedno znanje koje si imao a ni to sadašnje nije ona apsolutna istina, aksiom. Istina je samo reč kojoj povremeno daješ istinsko značenje, jer tvoje istine se često menjaju, vidiš da ima svako svoju istinu, da razni tumače božanske istine i ona je razlog koji te tera da je tražiš van sebe, a istina je u tebi, s njom si nastao.

Postojanje neprestana promena a i ti sa svojim iskustvom pridonsiš celokupnom iskustvu postojanja i informacije o tom celokupnom iskustvu ne stanuju u tvom umu, nego u svesti odakle crpeš sebi potrebne informacije pa ih tumačiš kako kad ti odgovara.

Kad prestaneš da tumačiš znaćeš.  To znači ne da ništa ne znaš ili da pogrešno tumačiš, nego da ti je tumačenje nepotrebno. Kad si uveren da nešto znaš veruješ samo informacijama, datotekama koje si sam obradio i u svoj um smestio, zapitaj se da li su one tvoje ili tuđe iskustvo. To tvoje znanje si sam ograničio i nemušto rekao postojanju da ti znaš bolje. Zatvorio si kanal dostupnim informacijama.

Iskonska krivica dakle nastala je kad je čovek poverovao da zna, neko ga je okrivio.

Krivica nastaje ne prihvatanjem sopstvene odgovornosti, prebacivanjem na druge.

Neko je kriv jer ti je nešto rekao, uradio, nije uradio, povredio te. To znači da si ti tog nekog nečim izazvao, možda svojim rečima, delima, nedelima a možda i samim svojim postojanjem. Možda sebe kriviš jer nisi razumeo, znao, smeo, hteo.  Možda su ti roditelji krivi jer te nisu hranili čokoladom, ili samo voćem, zato što su te vakcinisali ili nisu, zato što su bili siromašni ili pak bogati.  Nema ničega što ne bi mogao okriviti, od komarca pa do meseca, sunca i univerzuma. Ali to ne znači da oni nose krivicu sobom i u sebi, ne naprotiv krivica postaje, ostaje i jača kao tvoje osećanje, kao tvoja stalna vibracija i emocija. Krivica postoji kao jedan od mnogobrojnih filtera kroz koji neprestano posmatraš postojanje, ljude, društvo, prirodu.

Moraš da razumeš da takav način života i sagledavanja ostalih i ostalog nije prisutan samo kad osećaš tu emociju krivice, ta vibracija je prisutna samo u manjem intenzitetu neprestano jer to postaje tvoja priroda. Biljke, životinje i neki od ljudi mogu veoma jasno da osete tu vibraciju jer ona je sušta suprotnost ljubavi, očigledan mada tebi prikriven strah. Kao u prirodi tako i u društvu postoje predatori koji ti pomažu da osetiš tu emociju da je spoznaš, razumeš i da se nje oslobodiš.

Lakši način oslobađanja je razumevanje postojanja, načina na koji si formirao i tu emociju i tvoje ˝znanje˝.

Malo teži je da shvatiš i da prihvatiš da ne postoji ništa lično, teži jer se podrazumevaš kao ličnost, osoba, identitet i sve prihvataš lično, sve se odnosi na tebe, jer si centar, maltene epicentar postojanja.

Teži je da potražiš pomoć sedativa, medikamenata, alkohola, droga,… koji neće otupeti krivicu, nego je samo povremeno prikriti a uticaj sedativa će vremenom slabiti.

Najteži je da te zadese nevolje, bolesti, tragedije da bi potom uvideo da ne znaš pa otpustio svoja ˝znanja˝ i krenuo ispočetka.

Iskonska krivica nastala je prvim ˝znanjem˝  a nestaje odbacivanjem znanja.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Emocije, empatija, saosećanje

 

To što su tvoja čula ograničena ne mora da ograničava i tvoj um. Tvoj um je ličan i sadrži ono što si uglavnom sam smestio tamo, formirao si karakter, identitet uloge, emocije. To nimalo nije čudno jer tvoje telo i um ti govore da si izdvojen iz ostale kreacije postojanja, maltene da si nezavisan i slobodan. Možeš i da smatraš da je nešto tvoje i deo planete, i objekti i predmeti, i biljke, i životinje čak i druga ljudska bića.

Postoji tu jedan mali problem sa takvim konceptom.

Celokupno postojanje svuda, uvek, oduvek i zauvek održava i sačinjava ista energija koja nosi informacije – svest, zvuk, svetlost, iz koje sve nastaje, raste, razvija se i nestaje u pojavnom obliku. Sama ta energija nit nastaje nit nestaje, postoji i iskazuje se u određenim formama, ali neprestano sve povezuje i informacijama i energijom potrebnom za postojanje, kretanje, razvijanje, život sam.

Iako imaš uverenje da si ti i objekt i subjekt, u tom postojanju izdvojenih nema dva ili više objekata sve je jednota. Stoga mi je sasvim jasno, lako i ispravno nazvati tu energiju postojanja jednom rečju: Ljubav.

Ako iz ljubavi nastaješ, živiš i nestaješ kao forma, a iz naučene i ograničene percepcije sopstvenog uma smatraš da je ljubav nešto što treba da daješ, tražiš, kupuješ, prodaješ, da tuguješ, patiš jasno je da nisi načisto ni šta si ni ko si. Zato i kreiraš emocije umom da bi bio bliže toj esenciji koja jesi jer je um zbog svoje ograničenosti ne prepoznaje. Dopuštaš da te te emocije i umna (ograničena) inteligencija vode kroz život. Osećaš telesne senzacije, ponekad i euforične koje ti potvrđuju da iskazuješ i osećaš ljubav iako je to iskazivanje mnogo češče rečima.

Emocije kreiraš umom, intenzitet, jačinu i trajanje telesnih senzacija određuje uverenje koje imaš i količina straha, nerazumevanja i neprihvatanja koja je sastojak svake emocije. Osnovna supstanca svake emocije je ljubav, energija postojanja ali kad um tumači da je odvojen od te energije, kreira emocije kao nedostatnu zamenu za ljubav.

Empatija i saosećanje su u samom vrhu pozitivnih emocija i njima iskazuješ koliko ti je stalo do drugih i o želji i trudu i energiji da im pomogneš. Ali one sem toga i ukazuju i drugima a ne samo tebi da se smatraš izdvojenim, da si u stanju da pomogneš, ponekad i da si bolji, umniji i vredniji od onoga kome pomažeš. Iskustvo i moje a sigurno i tvoje pokazuje da se odnos sa onima kojima si pomagao, pomogao, vremenom iskvari da tu nešto nije sasvim u redu, da je nešto pogrešno.

Kome pomažeš? Nekom ko nije u stanju da … Nekom ko je žrtva … Nekom ko nije u mogućnosti da …

Neko ko je u takvom stanju da treba pomoć ne voli takvo stanje i posle nekog vremena nakon što si pomogao i učinio ti ga svojom pojavom postojanjem podsećaš na prethodno stanje pa se odnos prema tebi vremenom menja.

I šta sad? Pomagati ili ne pomagati?

U srbskom jeziku postoji reč, glagol služiti, i sebi i drugima. To ne znači da si sluga, nego da činiš nešto za obostrano, sveukupno dobro.

Kad nekom pomažeš jasno mu stavi na znanje da si mu zahvalan što ti omogućava da mu služiš, ali ta zahvalnost mora da postoji u tebi kao stanje, a ne samo kao reč, nesuvisla izjava. Zašto izjava? Da bi i tebi i onom kome pomažeš bilo jasno zašto to činiš. I inače služiš roditeljima, onom kog voliš, deci, prijateljima, društvu u celini, ponekad i otadžbini ali im se ne zavaljuješ naglas, jer to je nešto što te čini sretnim, što voliš, doduše ima tu služenja i koje ne voliš.

Kod pomaganja treba imati svesnost o tome da je svako sam svojim mislima, ponašanjem i rečima i delima najviše sam odgovoran za sopstvenu poziciju u vremenu i prostoru i da su nevolje tu da ga nečemu nauče, da nisu tu samo patnje radi.

Isto kao i ljubav zahvalnost je razumevanje i prihvatanje inteligencije postojanja, trajno stanje kad stigneš do toga.

I ti i onaj kojem pomažeš ste apsolutno isto, jedina razlika je u tumačenju postojanja, i sve dok postojanje tumačiš umom, imaćeš potrebe za iskazivanjem emocija, umesto za stanjem onim što jesi i što postojanje jeste.

Svo vreme života služiš svojim iskustvom celokupnom postojanju isto kao i ono tebi.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Inteligencija postojanja

Dođeš na ovaj svet prazan, čista duša, svetlost, ljubav, energija. Posmatraš stičeš sopstveno iskusto najviše oponašajući i verujući drugima. Kasnije sam biraš šta ćeš memorisati, formiraš karakter, znanja, emocije, uloge.

Posle nekog vremena zapitaš se ko si, šta si, zašto ti je nametnuta patnja, nevolje, bolesti, problemi pa kreneš da tragaš opet kroz tuđa iskustva pa lutaš od jednog do drugog jer sva rezoniraju s tobom jedno određeno vreme dok ih ne prevaziđeš da bi tražio nova.

Nauka, genetika kroz DNK ukazuje da mora postojati neki obrazac koji određuje kako će se ćelija razvijati, svrhu, vreme, potrebne uslove, funkciju u organu, pa dalje u celokupnom organizmu što znači da u postojanju postoje određene šeme, strukture, pravila koje nauka vremenom otkriva.  To jednostavno znači da  život nastaje na osnovu prethodne informacije šta se gde kako kada rađa, razvija i odumire. A iz toga sledi zaključak da te informacije ne stanuju ni u ćeliji, ni u umu jer da bi postojao um biće već mora biti oformljeno. Dalje to znači da u ˝početku˝ ne beše reč, već slovo – kod, informacija. Gde su te informacije smeštene? Očigledno svuda jer život nastaje na raznim mestima, a to ˝polje˝ pod navodnicima jer je neograničeno je stalno prisutno i informacije iz njega su neprestano dostupne.  Svake sekunde se odvija stotine procesa u samo jednoj ćeliji i informacije šta kako kad koliko su neprestano tu da održe život.

Čula uveravaju um da si odvojen od ostalog postojanja, da okolina, ljudi, priroda, sunce, mesec, planete, galaksije, univerzum ne utiču na tebe. Ponekad dopustiš bljesak informacije koju tumačiš intuicijom pa prepoznaš povezanost sa inteligentnom energojom postojanja na desetinku sekunde ali joj i dalje ne veruješ jer kako nešto može biti inteligentnije od tvog uma. Inteligencija postojanja sadrži svekoliko iskustvo, a tvoj um samo ono koje si obradio, rastumačio, ograničio i memorisao.

Iako to ne registruješ i ne primećuješ neprestano komuniciraš sa tom energijom, inteligencijom postojanja apsolutno isto kao i svaka tvoja ćelija, organ, pa i um. Milijarde promena se dešavaju u ćelijama i nisu nimalo nasumične i slučajne. Isto tako ni tvoje misli nisu slučajne.

Da bi se pokrenula i nastala misao potrebna je informacija koja dolazi spolja van tvog uma. Ta informacija nije u formi misli, to je samo kod, bljesak koji um tumači kad mora, a mora kad je delimično ili potpuno ne razumeš, jer se pojavljuje otpor. U ostalim situacijama deluješ bez razmišljanja jer jednostavno znaš. Probaj da uhvatiš i memorišeš tu informaciju, bljesak, kad prvi put vidiš, poželiš neki predmet, kad upoznaš nekog nepoznatog dotad ali bez tumačenja uma i posle nekog određenog vremena uvidećeš da su te informacije (bez tumačenja) bile i jasne i tačne.

Danima ti se ponavljaju iste misli jer te inteligencija postojanja sve vreme upozorava da nešto tu nisi dobro u svom umu procesuirao, da postoji otpor i u umu i u telu.

Ponavljaju ti se i situacije i odnosi koji sem toga što služe da uvidiš da u nečemu ˝grešiš˝ ukazuju i na celokupnost i povezanost sa svim i svačim a i svakim jer gde god odeš svoje navike, uverenja, identitete sobom nosiš.

Što manje veruješ sopstvenim tumačenjima i navikama, sve više ideja i kreacija ti je dostupno jer one ne dolaze iz uma a to već imaš u sopstvenom iskustvu.

Da bi bljeskovi koje zoveš intuicijom potrajali ne treba da poričeš i negiraš sopstveno iskustvo, uverenja i znanja koja si stekao,  dovoljno je da razumeš način na koji si ih stekao odnosno kako Svest Um i Misao utiču na njihovo formiranje.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i Misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Informacije

Informacije koje dobijaš iz okoline ne stižu do tebe u formi i obliku misli, misao se javlja kad ocenjuješ, klasifikuješ, primljene informacije. Neke informacije izazivaju fizičke reakcije pa bez razmišljanja reaguješ. Nerazumevanje, neznanje,neprihvatanje, otpor, izazivaju mentalne i njima pripadajuće emocionalne reakcije.
Samim postojanjem svesan si informacije, sva iskustva doživljavaš u svesti, da nije tako ne bi bilo nikakve reakcije.
Tvoje reakcije na primljenu informaciju nisu nesvesne, itekako si ih svesan, i svojih misli i reči i stanja i akcija. Pitanje je samo da li su reakcije posledica navika, stavova, uverenja, strahova i emocija. Reagovanje iz navika je uzrok neuviđanja sopstvene svesnosti u svakom trenutku, odatle i potreba za ˝buđenjem˝. Svako iskustvo je novo, nijedno nije isto kao prethodno, a reagovanje i robovanje navikama te ne izmešta iz trenutka u kom jesi, to je nemoguće, samo te drži u uverenju da ga nisi svesan.

Umorni od ˝rada˝?

Da bi razumeli šta smo, ko smo, prethodno treba razlučiti način na koji spoznajemo, perceptiramo, shvatamo ˝realnost˝.

Većina veruje da je realnost ono što su spoznali umom, i da je materija osnov postojanja. To je sasvim u redu i njima ne preporučujem ništa.

Za one koji vole da ˝rade na sebi˝ i da im um bude zauzet nečim preporučujem da istražuju nedualnost.

Za one kojima je dosta raznih radova na sebi preporuka da saznaju šta su Tri principa Svest Um i Misao. Tu sam da pokažem kuda da gledate ali ne i šta da vidite.

Kad shvatimo kako funkcionše način spoznaje, formiranja uverenja, stavova, znanja, emocija, sasvim lako se oslobađa nepotrebnog balasta koji nas košta i koči.

Torba

Um je torba u koju stavljamo stvari koje neprestano ˝kupujemo“. Sadržaj torbe ne određujemo uvek sami, nešto nam tu stave stariji jer ˝bez toga se ne može˝, nešto nam natovari škola jer ˝trebaće nam u životu˝, nešto nameće okolina ˝da ne štrčimo previše˝. I pored toga najviše stvari sami stavljamo, jedina razlika od prave kupovine je što u torbu upadaju i one koje nam se ne sviđaju, koje ˝nikako ne bi˝ da imamo, nosimo. Nove stvarčice zamenjuju stare koje nekim čudom nestaju, ali vremenom sadržaj torbe postaje pretežak, jer je previše ˝sitnica˝ a i neke ˝stvarčice˝ su sve teže i nedaju se izvaditi. Sve što smo emocionalno birali i kupovali se nekako zalepilo za torbu. Pozitivne ne bi da diramo a one negativne koje bi da odvadimo što ih više vadimo sve su teže za nošenje i nekako iskaču na vrh torbe baš kad ne treba, kad bi da izvadimo nešto drugo. ˝Smrt lepak˝ koji ne pušta da odvadimo ono što nam smeta iz te torbe nisu emocije same po sebi, date su nam da nas vode da pravimo izbore, smeta nam disbalans tih pojedinačnih emocija koji proističe iz ličnih ocenjivanja, suđenja šta je pozitivno, negativno više ili manje. Svi imamo organ ˝za dobrotu˝, prvi koji se formira u telu, koji nam kaže da ono što ne želimo sebi ne treba da govorimo, činimo nikom drugom. Sve ostale osude i presude i sebi i drugima otežavaju nošenje torbe.

Sinapse

 

Znamo da se sve ćelije našeg tela obnavljaju u određenom relativno kratkom periodu vremena, ali obnavljaju i energetski, elektromagnetski ˝zapis˝ koji su imale pre obnavljanja. Taj ˝zapis˝ nastaje, raste i nestaje zavisno od sopstvenih uverenja i emocija.
Mi ne memorišemo iskustva nego sopstvene reakcije na iskustva, ponavljanje tih reakcija utiče ne energiju ćelija organa na koje se reakcija odnosi.
Sinapse se stvaraju tako što se u mozgu beleže telesne senzacije, naše reakcije na određena uglavnom emocionalna iskustva i pozitivna i negativna bez razlike. Pozitivno mišljenje i negativno mišljenje su samo mišljenja i ne utiču na sinapse. Što više imamo emocionalnih reakcija sinapse jačaju, sve ih je više, spojevi se kristališu a one služe da se iste telesne reakcije u istim situacijama brže odvijaju jer na taj način omogućavaju telesnu ˝odbranu˝. Na iste okolnosti svako ima drukčije reakcije, po dinamici po intenzitetu, po stepenu ˝ugroženosti˝ jer ih uglavnom sami formiramo, (uglavnom jer smo nešto od toga stekli pre i kratko vreme posle rođenja bez sopstvenog uticaja). Zbog ovoga i imamo automatske emocionalne odgovore za koje nam se čini da nismo u stanju da ih kontrolišemo.
Sinapse određuju količinu rezervisane energije čitaj zaustavljene u određenim organima povezanim sa datim emocijama, što znači da uzrokuju i fizičke promene i organa i tela. Kad je protok energije umanjen, blokiran, stvaraju se uska grla, i mnogo više ukupne telesne energije se troši na prosto funkcionisanje organa.
Sinapse počinju da se raskidaju kad slabi emocionalna reakcija, kad se ne osećamo ugroženim, kad prestajemo i prestanemo da branimo sopstveni identitet, lik i delo.

Svlačenje

Ljubav spoznaješ i iskazuješ svlačenjem, što se dublje svučeš, jače je iskazuješ, svlačenjem ocena, uverenja, želja, misli, emocija, uloga, identiteta, spoznaješ stanje suštinu postojanja.

Govor tela

Rasceljeno samo po sebi teži isceljenju, to je osnovni zakon održavanja života. Kapi vode teže okeanu, ali ga bez otpora napuštaju, ˝kao˝ da znaju gde je i da će se vratiti kući.

Brigama, ˝teškim˝ emocijama utičemo na svoje zdravlje, psihofizičko stanje. Kad se pojave simptomi umesto da ih prihvatimo i razumemo, opiremo se i tražimo način da ih zaustavimo. Težimo izlečenju umesto isceljenju. Blokiran protok energije, svetlosti, vode u telu je znak upozorenja da nešto nije u redu. Telo nam uvek tačno i precizno govori ako ga slušamo da smo se odmakli od sadašnjeg trenutka, tačnije pokušali to ali ono ne može nikud, uvek je u sada. Um, misli, brige, želje, emocije su odmak od sada i telo nam stalno signalizira jer je savršeni barometar da smo odlutali.

Početni signali su napetost ramena, promene u disanju, znojenje, dehidracija, pritisak i tako redom. Ako te signale primetimo možemo u svakom trenutku oduzeti pažnju mislima koje se vrte i usmeriti je na nešto drugo, opuštanje, aktivnost. Ako ostanemo gluvi na te signale život će iskreirati okolnosti koje će nas jače opomenuti, imaćemo utisak da je nešto drugo, neko drugi kriv za simptome i posledice koje se javljaju. Kad i to prečujemo posledice su sve teže dok ih ne primetimo.

Borba protiv bolesti je i borba protiv zdravlja jer sve u postojanju ima svoju suprotni pol, kao kovanica ima i lice i naličje pa ne možemo posedovati samo jednu stranu kovanice onu koja nam se više sviđa.

Promene u funkcionisanju tela nisu usmerene protiv nas, upravo suprotno one su znaci upozorenja, prvo da nešto sa našim mislima, rečima i emocijama nije u redu, potom sa našim stavovima i ponašanjem, a tek zatim sa našim navikama.

Da bi se iscelili dovoljno je ˝vratiti se kući˝,  slušati i čuti telo, prihvatiti promene koje se dešavaju, ne opirati im se i boriti se protiv njih, ˝očistiti˝ um – oduzeti pažnju nepotrebnim, ˝negativnim˝ mislima, ne mantrati naglas o teškoćama i simptomima koji su nas snašli jer ih time održavamo i produžavamo. Ne treba obuzdavati emocije kad se pojave, samo posmatrati kakve promene uzrokuju na telo, na disanje, na misli i reči koje izgovaramo i dok smo na to posmatranje usmereni emocije same po sebi nestaju, vraćamo se telu – sadašnjem trenutku, svesnosti i pravovremenom svrsishodnom delovanju, akciji. Kod težih simptoma i stanja potrebno je oslobađati se navika, opet ne opiranjem i borbom nego uočavanjem kad se pojave, razumevanjem i preispitivanjem šta su nam te navike donele, da li su nam korisne ili ne.

Uvid i razumevanje da je sve što nam se dešava tu za naše dobro, da nije protiv nas, da se ne treba opirati sadašnjem trenutku jer iz njega ne možemo sve i da hoćemo olakšaće nam postojanje.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun