Šta to znači biti budan

Jasnoća, bistrina uma u svakom trenutku. Voda u jezeru se zamuti kad zakoračimo u nju jer smo zamutili talog na dnu i prestaje da bude bistra. Posle nekog vremena sve uznemireno se slegne i voda postaje bistra ponovo. Naš um kad razmišljamo prebiramo po svom znanju, iskustvu je isto kao i zamućena voda u jezeru. Kad dopustimo da te misli razmišljanja odu, slegnu se kao talog u jezeru, tada je um bistar. To ne znači da nema misli u umu, već samo da ih… onakve kakve dolaze nepromenjene otpuštamo. Kad je um bistar neko vreme i kad se fokusiramo, zakačimo na neku od misli, ideja, koje dođu odnekud informacije pristižu same od sebe iako ih ranije nismo imali u svom znanju, iskustvu. Na neki čudan način znamo, jednostavno znamo, osećamo da su one tačne prave i o njima se nema šta razmišljati, to tako jeste, i tad osećamo zadovoljstvo kreacije zvane život. Kad nas ta misao, ideja usmeri ka nečemu, da odemo negde, da uradimo nešto, da sretnemo nekog, pročitamo nešto treba je prihvatiti i uraditi to jer to je upravo ono što nam sad treba. Život sam zna kad je pravo vreme za ono što se događa iako mi umišljamo da imamo kontrolu. Sve se događa uvek u pravo vreme, bez obzira na naše planove, razmišljanja, programiranja. Sunce izlazi i zalazi uvek u tačno vreme ni sekund pre ni sekund posle, uvek na vreme.
Kad posmatramo stvari, dešavanja zamućenog uma, brigama, problemima koje nosimo, nismo u stanju da potpuno razumemo dešavanja, situacije. Naknadno razmišljanje o tome se svodi na zaključivanje bez mnogo informacija koje su nestale jer ih nismo bili svesni u datom trenutku, pa su naši zaključci i rešenja proporcionalni tom gubitku informacija, i u većini slučajeva samo delimično ispravni, neretko i pogrešni. Moramo li nositi svoje brige i probleme neprestano sa sobom? Utiče li ta naša briga, nervoza, sekiracija na krajnji ishod tih problema? Nimalo. Pa zašto ih nosimo neprestano? Da nam ulepšaju dan?
Kad je um bistar sve ono što osetimo preko svojih osnovnih čula lako razumemo, prihvatamo jer se događa, dogodilo se i ništa tu naše razmišljanje ne može promeniti. Na nama je samo da u onome što nam prija uživamo, onome što nam ne prija ostavimo takvo kakvo jeste.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Radovi na putu

Šta se dešava kad kopaš po svojim razmišljanjima, stavovima pa kreiraš nove koji imaju istu težinu i značaj kao i prethodni, imaju rok trajanja nekad kraći nekad… duži. Ne služe ničemu sem zabavi ličnog uma. Može li se prihvatiti i razumeti nešto što se desilo odbijanjem, potiskivanjem, razmišljanjem šta bi bilo da je bilo ………..

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Želje

Šta su to želje, odakle potreba da kreiramo želje, šta nam one govore o nama samima? Šta u stvari dobijamo ispunjavanjem sopstvenih želja? Možemo li sagledati …šta to nemamo kad znamo koje su nam želje? Želja je sopstveno priznanje sebi da nešto nemam ali isto tako i da nešto drugo imam. Ako želim biti zdrav govorim sebi da nisam i da mi nešto treba da bi bio zdrav a to znači da živim i hranim bolest a ne zdravlje. Želim neki predmet, igračku, auto, i kad to dobijem imam biću srećan, zadovoljan, miran. Da li je baš tako? Uvek se posle nekog vremena javi ista želja koja zadovoljava trenutno zadovoljenu emociju, sreću, nesigurnost. Želja da volimo da nas neko voli podrazumeva da ne volimo, da nismo voljeni. Odakle to dolazi to nerazumevanje života? Samo od neprihvatanja sebe takvog kakav jesam, sa svim svojim ˝vrlinama, manama˝ odnosno od sopstvenog razmišljanja i ocenjivanja kakav sam. Ako sam sebe ne volim ne razumem odakle očekivanje da će neko dugi da mi pokaže šta je to vredno u meni, šta to voleti. Sve naše sopstvene ocene, mane, vrline, kreirani stsvovi, krivice nas udaljavaju od onog što jesmo. Nijedan naš stav ocena ne ˝drži vodu˝ sve vreme, promenljivi su ali ih i dalje nosimo i dozvoljavamo da nas ometaju. Svako od nas ima nešto u svom izgledu, u prirodi, u ponašanju sto ne prihvata takvo kakvo jeste. Samo to ne prihvatanje i razmišljanje zašto je to tako, zašto nije onako, šta bi kad bi… stvara nam ograničenja i udaljava nas od onog što jesmo. A jesmo i mir i ljubav i sreća ali isto tako jesmo i nemir i odsustvo ljubavi i nesreća zavisno od onog šta smo sami o sebi smislili. Sami niko drugi nego sami mi. Kako prihvatiti, razumeti, voleti drugog kad sam sa sobom nosim nepotreban teret svojih razmišljanja. Sve tad ocenjujem kroz zamagljene naočare i nit vidim sebe niti drugog, već vidim svoju izmišljenu sliku o sebi i na osnovu nje ocenjujem druge. Želje nas vuku napred ali delom i nazad.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Šta bi bilo kad bi bilo

Prirodni izvori svetlosti Sunca, mesec, galaksije, planete, leptir koji maše krilima u Kaliforniji sve to utiče na nas jer smo deo jedne celine. Ipak na stanje… naše sopstvene energije najviše utičemo svojim trenutnim razmišljanjem i emocijama kojima se prepuštamo. Predajući se obrascima ponašanja koje smo kreirali i emocijama, dozvoljavamo sebi da se ponašamo neadekvatno sadašnjem trenutku nego reagujemo iz suženog stanja svesti bukvalno iz prošlosti, jer je um zauzet procesom vraćanja i održavanja naučenih obrazaca i samim tim ograničava razumevanje trenutne situacije iako nam neprestano pristižu nove i nove informacije mi nismo u stanju da ih sagledamo razumemo i prihvatimo. Kalkulišući kako bi bilo da je bilo i šta bi bilo kad bi bilo ne dopuštamo umu pregled trenutne situacije, stanja, ostavljamo to za kasnije i samim tim kasnijim tumačenjem nestale su informacije koje smo imali u datom trenutku. Naši tako formirani stavovi i iskustva nas ograničavaju, i u stvari kreiraju nove obrasce ponašanja i to neprestano činimo. Zato i ne razumemo da se pitanja koja imamo u stvari pojave kad ne prihvatamo odgovor odnosno informaciju jer je ne razumemo. Probleme kreiramo svojim razmišljanjem u suženom stanju svesti i rešenja tražimo u sopstvenom iskustvu a ona nisu tamo jer tad ne bi imali problem. Kad pustimo um da slobodno prima i razume informacije bez našeg intelektualnog uplitanja odgovori i rešenja su tu, naše je da ih prihvatimo.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Opraštanje

Šta je u stvari opraštanje. Oprostiti nekom zvuči tako dobro, humano. Opraštamo sebi kad smo učinili nešto loše, ili drugima kad su nam nešto rekli ili učinili…. To što je učinjeno je učinjeno, što je rečeno rečeno je. Pre nego što sebi ili nekom oprostimo mi smo sebi natovarili krivicu, sebi ne drugom. Uvek ili u većini situacija radimo ili govorimo ono što je najbolje za nas u datom trenutku. Ponekad nešto izgovorimo i učinimo u afektu, bez razmišljanja o posledicama. I drugi se isto tako ponašaju kao i mi, zašto ih tad okrivljujemo. Ponekad izgovaramo ˝teške reči˝ pa iz njih proizađu i teška dela. Reči su samo reči, ali kad ih čujemo prihvatamo ih lično, dajemo im značaj i težinu ne shvatajući da one samo govore o onom ko ih izgovara a ne o nama. Uvek iskazujemo sebe i kad govorimo drugom ili o drugom. Smatrajući da je neko kriv za nešto mi u sebi kreiramo emociju krivice, jer to se onog drugog ne dotiče ima veze samo sa nama. Da bi potisnuli tu krivicu mi opraštamo. Kad oprostimo nekom uživo to još nekako ima smisla jer time govorimo da ga prihvatamo onakvim kakav jeste. Kad opraštamo sebi, ili nekom drugom svojim razmišljanjem samo potiskujemo osećaj krivice. Krivica nam daje i mogućnost kajanja, pa kad se pokajemo postajemo bolja osoba, da li? I krivica i opraštanje i kajanje su samo umni koncept naučen i prihvaćen i u stvari su samo bežanje od sadašnjeg trenutka i ostavljanje rešavanja potisnutog nerazumevanja za kasnije. U stvarnosti se ništa ne menja, ono što se dogodilo ostaje takvo kakvo jeste, mi to nismo prihvatili i razumeli na pravi način i samo sebi kreiramo emocionalne probleme. Šta činiti umesto opraštanja i okrivljivanja bilo sebe bilo drugog? Razumeti i prihvatiti sebe u celini a ne samo svoju idealizovanu sliku, ta slika je iluzija iz koje kreiramo i iluzije o drugima. Prihvatiti i razumeti druge nemoguće je kad ih posmatramo kroz svoje zamagljene naočare. Ono što je izgovoreno i učinjeno u afektu, bez promišljanja je samo to ništa više, to je trenutak nepažnje, suženog stanja svesti pa ne treba tome pridavati značaj koji nema pogotovo kad znamo kako to na nas utiče. Možemo li činiti nešto drugo umesto što razmišljamo o sebi, drugima, kreirajući i jačajući nepotrebne ˝negativne˝ emocije? Sigurno da. Možemo živeti u sadašnjem trenutku razumevajući šta se događa umesto boravka u prošlosti.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Život i tobogan

Život je ogroman beksrajan tobogan – roller coaster kojim se krećemo. Ima svoje cikluse, ritam i brzinu. Dok se vozimo ka visinama čini nam se da ne uživamo dovoljno pa samo iščekujemo trenutak stizanja na sam vrh da bi tek tad bili zadovoljni i sretni. Prepuštanjem i prihvatanjem možemo potpuno uživati u svakom momentu uspinjanja a ne samo u toj jednoj tački – jedinici vremena kad stignemo.
Kad krenemo nizbrdo briga šta nas očekuje dole tera nas da kočimo, da se sve lagan…ije spuštamo jer otpor i strah sve više rastu. Prepuštanjem i razumevanjem i kad idemo nizbrdo ne opirući se lagodnije i brže izlazimo iz neželjenih situacija ne produžavajući nepotrebno boravak u takvim stanjima. Svojim trenutnim mislima određujemo da li şvesno i razumevajući šta se dešava reagujemo , ili smo se prepustili naučenim obrascima ponašanja, emocijama i tako ograničili potpuno razumevanje situacije u kojoj smo pa reagujemo nesvesno, u afektu.
Sami odlučujemo u svakom trenutku, stanju niko drugi nego mi sami, pitanje je da li to sebi priznajemo ili ne. Prihvatanjem u stvari prihvatamo sopstvenu odgovornost za svoja stanja i reakcije. Prepuštanje ne znači da nemamo reakcije nego da su one odgovarajuće situaciji, da nismo u afektu nego svesno reagujemo ne povređujući ni sebe ni druge. Nijedno stanje nije trajno i sve će proći.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Osnovna komunikacija

Od vremena tam tama, dimnih signala, telegrafa, radia, telefona pa do današnjih tehnologija interneta i mobilne i satelitske telefonije komunikaciona sredstva se neprestano menjaju i usavršavaju.

Mi međusobno komuniciramo rečima, očima, gestovima, govorom tela, izgledom tačnije verbalnom i neverbalnom komunikacijom.

Najstariji oblik komunikacije kojeg danas nažalost nismo svesni   je energetska, vibraciona komunikacija. Svaka ćelija, preciznije svaki sastojak ćelije vibrira i prima i šalje informacije iz etera iz sekunda u sekund tačnije u svakom hiljaditom delu sekunde i sve te promene koje se dešavaju na ćelijskom nivou naš mozak ne može ni da isprati, mozak jedino registruje promene u funkcionsanju organa. Naše telo takođe prima i šalje informacije svesni mi bili toga ili ne.

Misli su najtananija energija koja postoji ali iako slaba ta energija je svud u prostoru, neograničena ni vremenom trajanja ni daljinom, jednostavno je beskonačna energija, informacija. Sve što postoji prima i šalje potrebne vibracije, informacije koje omogućavaju život. Seme biljke nema GPS, nema barometar, nema toplometar a raste i razvija se kad se steknu uslovi. Kad se posečemo rana zarasta jer svaka ćelija zna kad šta i kako radi bez uticaja mozga. Informacije se razmenjuju i sve se odigrava kako je to sam život uredio.

Naše srce je organ koji najbrže prima informacije. Više od polovine ćelija srca su neuronske ćelije i one su starije nego ćelije mozga.   Naučnim eksperimentima je dokazano da srce nekih pola sekunde pre svih drugih čula prima i reaguje na spoljne iformacije. Srce takođe i emituje informacije o našem psihofizičkom i emocionalnom stanju.  Deca lako očitavaju informacije i emotivna stanja roditelja i sredine i usvajaju reakcije odraslih bez razmišljanja iako ne razumeju reči, razloge, stavove.

Neki od nas koji imamo četvoronožne kućne ljubimce primećuju da oni često reaguju na naša stanja.

Pored nekih osoba nam je sasvim prijatno a pored drugih totalno neprijatno nevezano od njihove verbalne i bilo kakve druge komunikacije. Jednostavno osećamo vibracije, energiju koja nam prija ili ne prija. To uglavnom osetimo samo kad su te energije jače. Da bi mogli uvek da osvestimo te vibracije i informacije koje dolaze do nas potrebno je da usmerimo celokupnu pažnju na osobu, osobe koje su sa nama da ih slušamo i srcem i telom a ne samo ušima i očima. Naše stanje nekprekidnog razmišljanja i razna emotivna stanja sprečavaju nas da osetimo prihvatimo i razumemo neprekidni tok informacija iz etera, univerzalne svesti celokupnog postojanja.

Naše telo ima prave informacije ali za nas postaju bitne i važne one koje je obradio lični um a to ustvari nije ni deseti deo ukupnih informacija koje smo primili. To je isto kao da pročitamo samo naslove u novinama i kasnije diskutujemo o tome ili pogledamo trejler filma i ˝sve˝ nam je jasno.

Ponekad smo u stanju da pre nego telefon zazvoni znamo ko nas zove, ili jednostavno imamo odnekud neku informaciju u vezi naših bližnjih iako je nigde nismo videli ni čuli. Retki su u stanju da komuniciraju mislima pa se o tome jako malo zna. RNG (random noise generator) je uređaj kojim su naučnici u ˝Projektu globalne svesti˝   merenjima dokazali na osnovu šokantnih globalnih događaja (smrt princeze Dajane i 9.11. rušenje WTC)  promene stanja kolektivne svesti više od osam sati pre samih događaja.

Svi smo čuli kako se pacovi razbeže pre nego što se dese neke katastrofe. I naše telo je u stanju da primi  upozoravajuće informacije, samo što smo mi otupeli na njih jer smo lični um opteretili neizmernom količinom nepotrebnih, nekorisnih informacija i naučeni smo da sve što primimo kao informaciju sagledamo kroz svoje prethodno iskustvo i ako se ta informacija ne slaže sa iskustvom jednostavno je odbacimo. Takav način razmišljanja i sagledavanja svega kroz prethodno naučeno iskustvo i ˝znanje˝ nas je udaljio od osnovnog komunikacijskog kanala i sve ono što bi mogli prihvatiti kao bitno za nas, naš život, ne razumemo jer smo sami sebe ograničili.   U ovom brzom vremenu razmene informacija naučeni smo i na multitasking odnosno da radimo više stvari odjednom da bi preživeli. Upravo taj multitasking i način razmišljanja stvaraju blokadu koje nismo svesni.

Većina od nas se srela sa trgovcima koji od vrata do vrata prodaju svoju robu. Mnogi od njih su navalentni i imaju na umu samo kako da ostvare svoj cilj odnosno prodaju ne birajući način. Kad ih već pustimo u stan, kuću, naš govor tela pokazuje da smo u stvari u prvim sekundama susreta očitali njihove namere koje nisu baš najbolje za nas a retko kad smo svesni i govora svog tela, povlačenja, prekrštanja ruku i nogu, šaranja očima što dalje. Uglavnom svojim razmišljanjem odlučujemo na slatkorečive ponude pa se posle ponekad pokajemo. Sasvim drukčije se ponašamo u susretu sa trgovcima kojima je stalo do nas i naše dobrobiti.

Često smo čuli da je prvi utisak o nekom koga sretnemo najtačniji i najvažniji a oslanjamo se samo na osnovna čula a ostale informacije koje smo primili ne razumemo.

Identifikujemo se sa raznim ulogama koje obavljamo u društvu, položajem, zanimanjem, radnim mestom, intelektom, emocionalnom zrelošću, i često na osnovu te identifikacije komuniciramo sa drugima. Nismo svesni da naše telo uvek apslolutno uvek šalje tačne informacije u kom smo mentalnom, fizičkom, emotivnom stanju. Koju god ulogu igramo, glumatamo, nebitno koliko smo dobro utrenirani, naučeni pažljivom sagovorniku ne treba mnogo da zaključi s kim ima posla jer nas naše sopstveno telo odaje.  Komunicirati energijom vibracijom, stanjem svesti možemo sa svime što postoji. Mirnog uma boraveći pored drveta, reke, planine posmatranjem i prihvatanjem postajemo svesni da smo jedno sa onim što posmatramo. Ono što posmatramo se menja samim našim posmatranjem.

Svoje osnovne komunikacijeske sposobnosti gubimo robujući savremenoj tehnologiji i jurnjavi za beskorisnim informacijama. Mi komuniciramo jedini s drugima i sa svim što nas okružuje samim svojim postojanjem.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com