Vibracija i Postojanje

Imamo gomile radio i tv stanica koje emituju program, a na milione radio i tv prijemnika, baznih stanica za mobilne telefone i milione telefona.

Kako se to sve ralizuje?

Radio stanica emituje signal u etar. U etru se taj signal ne čuje, ne oseti ali postoji, znamo da postoji. Radio prijemnik transformiše taj signal u zvuk, a tv prijemnik i u zvuk i u sliku.

Znači u etru postoji mnoštvo frekvencija – šumova, kaša različitih frekvencija, a nema ni zvuka ni slike. Sasvim prosto i jasno.

Čovek je vibratorno – elektro-magnetsko biće kao i sve ostalo. Svaki atom, svaka ćelija, organ i celo telo ima svoju frekvenciju. Čovekova simfonija frekvencija ne nastaje samo od frekvencija ćelija, organa i tela, nego i od misli i reči ali ne samo tekućih, nego od svih a pogotovo od onih misli i reči koje su najčešće u opticaju (misli su uglavnom stvorile emocije) i emocije imaju još jaču, snažniju vibraciju – melodiju frekvencija, ali i sve ranije izgovoreno. Skup svih tih vibracija – simfonja frekvencija se emituje u etar neprestano dok čovek postoji. Njegova simfonija šumova u etru se menja zavisno od misli, raspoloženja, emocija i namera, promena koncepata i uverenja koje ispoljava. Sve to stalno šumi, zveči – postoji u etru.

Čovek ima čula koja iz spoljašnje kaše frekvencija – šumova, pretvaraju samo one vibracije za koje su ta čula osposobljlena u zvuk, slike, ukus, miris, dodir.

Čovek je i predajnik i primalac vibracija i frekvencija. Tačnije svaka ćelija je i emiter i risiver, a čovekova čula i koža su  i antene, mozak je procesor gde se frekvencije pretvaraju u slike zvuk …

Sveukupno postojanje je nedualno, ništa što postoji “materijalno” a i nematerijalno nije bez frekvencija pa na čoveka utiču i frekvencije i Sunca i meseca, i ostalih planeta a galaksija, jer sve je vibracija.

Čovek je uveren da je samo ono što govori i radi, kako izgleda, njegova komunikacija sa okruženjem. Nije osvestio šta je on i šta je sve ostalo.

Mozak je procesor prepoznatih primljenih frekvencija. Srce, stomak, treće oko,… nisu procesori oni imaju prave tačne note.

Kroz mozak – procesor desava se ograničena komunikacija, interakcija sa okruženjem, postojanjem. Misli se ne dešavaju u mozgu, one samo prolaze kroz procesor, ali ipak ostavljaju tragove u strukturi mozga. Sve što naučimo učimo ponavljanjem i to postaju automatske reakcije koje delovanjem i govorom ispoljavamo. To ponavljanje kreira sinapse u mozgu, i zahvaljujući njima naše reakcije i akcije – delovanja, a i reči i vokabular i stavovi- mišljenja, postaju automatizovane: vožnja bicikla, automobila, sve radnje koje obavljamo bez razmišljanja, rekao bi neko nesvesno, isto tako i jezike koje smo savladali, ali i sva naša sopstvena „znanja“ koncepte, emocije…

Ta naša znanja, memorija, sećanja, misli ne postoje u mozgu, nema ih tamo, ne postoje klasteri, fioke gde to sve stoji i čeka da se realizuje. To je vibracija frekvencija koja teče etrom, iako smo ubeđeni da je to nešto naše lično, privatno. Sinapse u mozgu su magneti bukvalno koji te trenutno nam potrebne frekvencije privlače iz etra. Sinapse su putanje do tih frekvencija. Mislil nisu lične, to su vibracije u etru kao i sve ostalo.

Šta ovo sve znači? Sve što postoji je frekvencija vibracija, i sve što postoji je i predajnik i prijemnik frekvencija.

Da bi bilo koja forma nastala kao pojavni oblik, i misao i objekt i telo u prirodi potrebne su note. Note su uputstvo koje određuje frekvenciju forme od misli do atoma, ćelije, bića, planete, sunca, galaksije. Bez tih nota sve bi bila samo kaša neartikulisanih frekvencija u eteru. Note određuju svrhu, oblik, izgled, namenu, znači i nastanak i opstanak i nestanak te forme jer samo tako je moguće održati strukturu.

Nauka je ukazala na to da se posmatranjem utiče na promenu strukture iz talasa u česticu kod atomskih elemenata. Znači za promenu strukture neophodan je i posmatrač ali i namera. Namerom se menja struktura, pa se nešto iz „nematerijalnog“ pretvara u materijalno. Nauka je dokazala i da su te čestice kad se udalje i dalje povezane, da zna desna šta radi leva. To govori da se namerom menja struktura atoma,  skretanjem čestice sa jedne putanje na drugu ili  dodavanjem „čestica“ menja se atom pa iz jednog „elementa“ može nastati drugi. To ukazuje i dokazuje da je Namera osnov postojanja.

Kad na osnovu toga sagledamo Postojanje, sve što postoji – univerzum, povezano je  i strukturom i Namerom.

Čija je Namera i ko piše note Postojanja? Dokazano je da čovek namerom može uticati na postojanje, menjati strukturu. Ali pitanje ostaje da li čovek piše note za celokupno postojanje.

Za postojanje je potreban polaritet – pozitivan i negativan pol, plus i minus da bi nastala vibracija pa iz nje, u njoj, frekvencija koja se ponavlja da bi održala formu, znači i nota koja to održava.

Nema postojanja bez Namere i polariteta – plusa i minusa što znači da je itekako prisutna Inteligencija Postojanja.

Inteligencija Postojanja je Duh, a energija postojanja je Ljubav. Duh je Volja i Namera Postojanja, koju otelotvorje Ljubav – energija sveukupnog kretanja vibracija (sve je tom energijom povezano).

Nauka do sad nije spoznala Duhovnost postojanja, ali je spoznala energiju i materiju pa je energiju nazvala elektro-magnetnom i dodala tome gravitaciju koju danas odbacuje.

Nijedna grana nauke koja tumači postojanje nekih formi i pravila nezavisno celokupnog postojanja neće dati odgovore dok se ne spozna i „pronađe“ Duhovnost u svemu postojećem.

U svakoj ćeliji se dešavaju stotine promena u sekundi, ima li ćelija svoj um pa određuje šta, kako, kojim redom, kojom svrhom se dešava ili o svemu tome „brine“ nešto spolja. Znamo – nauka potrvdila (zasad samo identifikaciju – a ostalo je „đubre“), da svaka ćelija sadrži notni zapis.

Iz Duha nastaje Duša. Kod čoveka je smeštena u srcu, nauka je još nije pronašla. Duša je „nosilac“ Inteligencije i Ljubavi Postojanja, svesti i energije, esencija života. Inteligencija i Ljubav postojanja su Istina Postojanja, Apsolutna Istina.

Apropo tome čovek je svesno inteligentno biće. Nivo svesnosti – čitaj inteligencije kod čoveka je promenljiva kategorija. Zavisna od trenutka do trenutka zbog raspoloženja, trenutnih misli, ali i sveukupnog „znanja“ koja je stekao kroz svoja iskustva. Nivo inteligencije određuju čitaj ograničavaju koncepti, verovanja, znanja, i emocije koje je stekao, usvoio i sobom nosi. Koncepti, znanja, verovanja i emocije su promenljive kategorije koje utiču na čovekova mentalna i fizička stanja. Čovek ograničava svoju percepciju kreiranjem sinapsi u mozgu, one postaju kristali – kristalne prizme, koje ograničavaju percepciju pa umesto svih vibracija koje prima konstantno iz okruženja – univerzuma, prepoznaje samo one koje se slažu sa njegovim ličnim dotadašnjim iskustvom.

Da ponovim čovek je svesno biće, sva iskustva koja ima događaju se u Svesti. „Od i iz“ Svesti „prima“ neprekidno note – kodove Postojanja, Istinu, jer postoji u Svesti. Čovekova čula nisu okrenuta samo ka spolja.

Zbog nerazumevanja i ko je i šta je nesvesno ograničava prepoznavanje tih nota, pretvara iz u informacije, unutrašnje formacije koje ograničavaju apsolutnu percepciju, pa formira sopstvenu istinu.

Prelamanje svetlosti kroz kristalnu prizmu prikazuje šest boja sa nešto nijansi. Zavisno od prizmi koje je čovek sam kreirao često nema ni tih šest boja nego samo siva iako je u propuštanju svetlosti kroz prizmu nema. Zbog toga se umanjuje, ograničava svesnost, samim tim i inteligencija čoveka, posledica toga je i usporen protok energije Postojanja, Ljubavi. Stvaraju se „uska grla“ u mentalnom sklopu, ćelijama, organima, pa Inteligencija Postojanja usmerava dobar deo energije na oporavak i održanje života pojedinca, a problemi, patnje, i bolesti su samo opomena Postojanja da nešto sa prijemom Istine nije u redu, da tu nešto treba menjati.

Samo čovek pojedinac može menjati svoju istinu, niko umesto njega ne može uskladiti i transformisati ličnu istinu u Apsolutnu Istinu Postojanja.

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                    Pančevo

Ivan Ivanda                                                                                                       SRBiJa

 

KAKO JE TO BILO i šta BIVA

 

Sve u Postojanju je jednostavno, samo je čovek uspeo da zakomplikuje postojanje i opstanak.

Poslednja civilizacija na Zemlji nastala je na Sredozemlju, sred planete Zemlje, jer su se tu najranije stvorili uslovi za opstanak, i to u ušuškanom delu Sredozemlja, današnja, Dalmacija, Bosna, Srbija, Makedonija, gde su se i led i voda povukli, gornji deo sadašnje Evrope je bio  tad zaleđen. Plemenu, odnosno narodu koji je tu nastajao znanje – Božansku Istinu a i genetiku spustila su bića sa ljudskim telom i  vučijim glavama. Potvrda toga postoji zabeležena još i u egipatskoj civilizaciji, u kojoj su ljudi bele kože postali prvi vladari, a božanstva crtana sa – pasijom glavom.  Spušten – dat im je i jezik, i božanski zakoni i kalendar. Živelo se i radilo po tim pravilima: Jav – objašnjava fizičko postojanje, javu, Nav – pojašnjava Duhovnost, a Prav – zakone postojanja Božanske zakone. Zadatak tog naroda nije bio samo opstanak nego i deljenje, množenje, širenje. Zašto zadatak, pa u samom imenu tog naroda se očitava da je to zadatak, sudbina, širenje Duhovnosti.

I na istok Rusija, Indija, Kina,  i na sever Skandinavija, Britanija, i na zapad Nemačka, Francuska, Španija, a i na jug do Egipta.  To danas najviše potvrđuje genetika i epistemologija jezika i nastajanja novih jezika, a najmanje od svega arheologija. Uzgred da li je čudno da su na Sredozemlju nastali ljudi bele kože, na istoku žute, na jugu crne i na zapadu crvene – starosedeoci Amerika i severne i južne, kad se to uporedi sa bojom i temperaturom Sunca. Sunce je na istoku žuto, na zapadu crveno, najsvetlije je na Sredozemjlu,  jug je najtopliji – Afrika.

Taj narod je svoje toponime nosio svuda kuda se širio, isto tako i Bogove u koje je verovao a bilo ih je više, naravno i vrhovni.  Jezik i pismo su bili jednostavni, uglavnom suglasnici. Jedini su od svih naroda i dan danas koji mogu da izgovore četiri, čak i pet uzastopnih suglasnika u reči, prema tome i sve ostale jezike.  Prvo pismo je pisano samo suglasnicima i to bez razmaka između reči. Zato danas imamo problema sa čitanjem tih zapisa a ima ih posvuda, nisu svi uništeni, jer dodavanjem različitih samoglasnika menja se i smisao reči.

Kako su se širili na nove teritorije tako se i jezik menjao, jer je drugima bilo teško izgovarati suglasnike pa su kitili jezik samoglasnicima da bi mogli izgovarati iste pojmove,  što je najočitije u Sanskritu, ali i ostalim i u ostalim evropskim jezicima. Odlaskom na istok Indija, Tibet sreli su narode koji nisu bio pobožni, ali su imali svoju duhovnu ispravnost. Tada su nastale Vede iz svog korena Jav Nav i Prav.

Zašto spominjem Vede, pa zato što je tad počela da se sakriva Božanska Istina od naroda, populacije, znali su je samo i izučavali samo vrhovni sveštenici.

Posledica skrivanja osnovnih Istina Postojanja je nastanak Hrišćanstva.

Hrišćanstvo je takođe nastalo na istom tom prostoru danas Makedonija i Srbija, po starom Srbskom kalendaru 5503. godina je početak hrišćanskog kalendara. Koliko sam upoznat najstarije iskopine koje arheolozi smeštaju u treći vek, u manastiru sadrže kosti, odeću velikodostojnika, posude za obrede, posude, nakit, prstenje koji ima simbole ribe i krsta. Nađeni su ostaci 16 manastirskih vrhovnika, pa saberite kad je Pavle išao Balkanom i propovedao Hrišćanstvo, verovanje u jednog Boga. Jednobožje je prihvatano i prihvaćeno uglavnom svuda gde se taj narod proširio. Jedino se u Srbiji zadržalo Slavljenje praznika pređašnjim Bogovima ali pod izmenjenim imenima, sveštenici su ih sačuvali smeštajući u novi kalendar.

Podelom hrišćanstva narod svoju veru naziva PravoSlavlje, oni drugi mogu se zapitati zašto baš to ime, a odgovor će dobiti sagledavajući šta je ta nova vera ili možda nevera donela čovečanstvu, ne bi baš rekao da je to mir, sreća i blagostanje. Očigledno đavolska posla, opet sakrivanje prave vere.  Za mene je  to zaustavljanje, usporavanje evolucije radi kolonizacije, porobljavanja i iskorištavanja i ljudskih i prirodnih resursa, bez imalo obzira koliko će glava tom i takvom bogu otići na istinu, a broje se ne na milione nego na još po koju nulu.

Sad nam opet spremaju novog boga, nije im dovoljno što je prva podela nastala sa judeaizmom, pa druga još veća sa katolicizmom koji je kasnije zbog kolonizacije i upravljanja ratovima izmislio i islamizam, a sve novo je donosilo sve grđe uslove za opstanak i naroda i pojedinca.

Nije za džabe i judeaizam i islamizam naturio vernicima obrezivanje, uskraćujući im Duhovnost sa velikim D, usmeravajući ih samo na materijalnost, opstanak, borbu i ne poštovanje ostalih i drukčijih.

Novog boga nam spremaju iz „svemira“ pojaviće se bukvalno na nebu, hlorogrami se crtaju i spremaju, tehnika zaluđivanja masa putem pametne tehnologije sve je pristupnija i dostupnija. Ratnici se razmeštaju po Evropi koja ih oberučke, čitaj samo vladari, prihvata dok se narod buni,  i sprema se novi pogrom.

Stara SRBska izreka glasi „U se i u svoje kljuse.“   Nema druge nego Sabrati se, vratiti se kući, prisetiti se ko smo, šta smo, zašto smo, i po rasejanju i ovde i ponovo krenuti ispočetka. Spustiti i proširiti u narod ono što je donekle zaboravio kroz vekovnu borbu za goli opstanak na ovom prostoru,  Duhovnost kroz Jav Nav i Prav, javu, duhovnost i zakone Postojanja. Vratiti Istinu u narod, kad sazna istinu znaće šta mu je činiti.

 

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                               Pančevo

Ivan Ivanda                                                                                                                    SRBiJa

Muzika

Hvataj

 

Kretanje fotona proizvodi šum, kretanje energije u atomu je akord, kretanje energije u ćeliji je melodija, a kroz čoveka  simfonija.

Misli koje su protrčale kroz mene a nisam im dao nikakvu pažnju, takođe su šum, one koje se često ponavljaju, i koje izgovaram su akordi,  emocije koje ispoljavam su melodije, i sve to sa mojim usvojenim konceptima, znanjima, ličnom istinom čini simfoniju.

Sve reči koje sam do sad izgovorio čine skup vibracija, simfoniju koja zveči svemirom.  Moje čulo sluha ne spoznaje tu simfoniju, a i većinu onog što sam izgovorio sam zaboravio. Svemir nije, ta simfonija se svakom mojom rečju menja. Jeku moje simfonije prepoznajem po stvarnosti koja me okružuje, tačnije po mojoj percepciji te stvarnosti. Jeka te simfonije se odražava i na moje telo, ne samo ovo opipljivo, ali tu je najvidljivije.

Činilo mi se da su note te simfonije koja zveči svemirom moje, da ih ja zapisujem, jer slobodan sam da mislim i govorim kako i šta ja hoću, i istinu i laži i ljubav i mržnju, i hrabrost i sram i mnogo toga još.

Sad uviđam da note uopšte nisu bile moje, da sam igrao kako „drugi“ svira. Prevideo sam uputstvo. Uputstvo mog postojanja koje nisam ja pisao, bilo je napisano i zapisano pre mene ispoljenog. Sad znam i ko ga je pisao, i zašto. Početna „moja“ simfonija je bila Božanstvena, Muzika Sfera. Moje reči i dela u većem delu su bile otpor toj Muzici Sfera, jer sam verovao da umem i znam bolje.

Svaki atom ima „uputstvo“, svaka ćelija, pa i čovek. Genetika je dosad uspela samo da razlikuje jedinke čitajući „uputstvo“ ostalo nepročitano nazvali su đubretom.

Energija  koja održava svekoliko nedeljivo Postojanje je Ljubav. Ljubav je muzika Duše.

Sad učim note ispočetka i biram šta sviram.

Muzika Sfera sadrži sve note, to se podrazumeva, ali sadrži i sve moguće kombinacije nota, sve akorde, sve melodije, sve simfonije.  I odsvirane i neodsvirane.

Svaki atom svira po notama, kad zaboravi note nestane, note ostaju i opstaju.

Svaka ćelija svira po notama, jer jedino tako može da opstane, nastane, postoji i nestane. Note opstaju. To važi i za svako živo biće.

A čovek, šta s njim. I on nastaje, opstaje i nestaje zahvaljujući notama. Ništa novog, sve isto važi kao i za sve ostalo postojanje. E, zna on za jadac. Poverovao da zna note, našao neko drvce lepo ga obradio i umesto da bude muzika, rešio da bude dirigent. Diriguje, orkestar neuvežban, raštimovan, akordi se prepoznaju, ali melodija ni približna Muzici Sfera. Data mu čula da čuje Muziku Sfera, ali on sluša samo onu melodiju svog neuvežbanog, raštimovanog orkestra. Sluša tuđe melodije, poredi se, uvežbava i stvara simfonije koje niko drugi neće ni da sluša – čuju tek pokoju melodiju pa pobegnu. Samo njemu su lepe i savršene. Usavršava se tako eonima dok mu čula ne oslabe pa oseti da postoji muzika koja dolazi iznutra, te note kojima ne treba dirigent, ni štimovanje, ni uvežbavanje.

Tek tad čuje one neodsvirane melodije, spozna simfoniju, i baca dirigentsku palicu jer mu smeta da pleše u igri života po Muzici Sfera.

 

leta gospodnjeg   7527.                                                                                     Zemun

Ivan Ivanda                                                                                                         SRBiJa

Vreme i prostor

rupa

Postoji li vreme i prostor ovakvo kakvo ga prepoznajemo

„Spoljašnost“ je Akaša. Znači ne baš kaša ali nešto slično. Kaša je naziv za obrok koji jedemo, koji može sadržavati razne dodatke, meso, mast, ulje, povrće, čak i voće, začine i naravno vodu. Sve to zajedno daje i izgled i ukus i miris tom jelu. Neke supstance se mogu prepoznati, vizuelno, neke ukusom, jer se ne vide, neke mirisom a sve to zajedno ima sasvim drukčiji izgled i miris i ukus kad se sipa u tanjir nego pre početka spremanja.

Postojanje je neprestano kuvanje –  kretanje energije postojanja – Ljubavi koja održava nedualnost Advaitu Postojanja. Ispoljenost Apsoluta je Akaša.

Svaka svesna pojavnost, forma u toj kaši – ograničena svesnost sadrži svoj zapis svoj lični DNK u kom je i vreme nastanka, i trajanje i odnosi u trajanju i svaka ima od početka ograničenu svesnost, ograničenu tako što će iz kaše koja je spolja, prepoznati forme samo onog što je u datom ograničenju prepoznatljivo samo za tu formu i vreme postojanja. Vreme je takođe zapisano kretanjem svemira, galaksija, sunca, meseca, i trenutni odnosi svih tih formi, njihove magnetne sile, utiču, na pojavnost, percepciju prostora, na ponašanja i reagovanja pojedinačnih ograničenih svesnosti.

Da vas ne zbunjujem ograničena svesnost je čovek nesvesan svog pravog identiteta, svrhe i evolucije postojanja.

Tako je moguće da na istom prostoru istovremeno postoji i prošlost i budućnost, i sadašnjost ali sadašnjost samo za ograničenu svesnost koja je svesna samo svoje ograničene stvarnosti. A to znači da ni prostor a ni vreme ne postoje u formi koju poznajemo. Vreme nije linearno, a ni prostor nije data konstanta.

Sve postoji ovde i sada, nema druge opcije, Akaša, Advaita, ograničena svesnost pojavnog oblika, forme -bića koja ograničava njegovu percepciju stvarnosti.

U isto vreme na istoj livadi postoje i Adam i Konstantin i Car Lazar i Nikola Tesla, i Ivan Ivanda i mnogi drugi i svaka od tih svesnosti će doživeti tu istu livadu u različitim oblicima. Sve te svesnosti se prožimaju, svaka kasnija je svesnija iskustva prethodnih.

Svrha i smisao postojanja je evolucija svih tih pojedinačnih ograničenih svesnosti u Apsolutnu Svest.

Iz ovoga gore napisanog je bar meni jasnije šta je i zašto je Svest Apsolutna Inteligencija Postojanja.

Spoznajom pravog Identiteta, spoznajom Ljubavi, spoznajom Svesti, spoznajom Duše, probuđen – nanovo rođen čovek dobija mogućnost da iskorači iz te gore spomenute kaše i utiče svesno na nju, da prestane da se kuva u njoj.

 

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                                     Zemun

Ivan Ivanda                                                                                                                        SRBiJa

Znanje

Predavanja-Znanje-za-Zivljenje

 

Šta je znanje?

Papagaj čuje nešto jednom ili više puta pa to ponavlja, da li je to znanje?

Magarac nauči put od kuće  do vinograda i natrag, da li je to znanje?

Može se reći da papagaj zna pesmicu ili zna neke reči da ponavlja, kao i da magarac zna put ali to je samo ponavljanje iste reakcije više – mnogo puta.

Dete u nauči pesmicu pa je ponavlja ali ima i inteligenciju pa povezuje i slova i reči i pojmove – značenje reči, značenje stihova.  To jeste znanje.

Čovek od vrtića do diplome fakulteta a i nadalje stalno stiče nova znanja.

Za mene je pitanje koliko su relevantna ta znanja. Zašto?

Jednostavno zato što čovek ima Svest, svesnost, inteligenciju i lična iskustva.

Veoma često se dešava da čovek svoje lično iskustvo podređuje kolektivnom ili uopštenom znanju bez preispitivanja, po automatizmu.

Isto tako veruje u sopstvene ocene o sebi i drugima, iako mu sopstveno iskustvo govori da to nije uvek tako i tačno.

Nauka, naučne teorije su promenljive, u poslednje vreme sve brže se menjaju, šta je tačno prethodna ili tekuća ili se čeka neka nova.

Informacije koje primamo preko mainstream medija da li su tačne ili imaju neku drugu svrhu?  Da li su tačne informacije tabloida?

Da li se u školama uči kako analizirati, sintetisati, razmišljati ili se obučavaju papagaji koji će pevati iste pesmice?  Ni na fakultetima nije ništa bolje da se ne lažemo.  Usvoje se i nauče razna znanja bez imalo ili jako malo preispitivanja i rasuđivanja.  Istoriju pišu pobednici, vlast piše udžbenike jer im ne trebaju inteligentni nego poslušni. I svi izađu iz škola i fakulteta prepuni znanja. Pita li se neko da li su ta znanja Istina. Koliko ja vidim najbolje je biti nečiji šofer jer je to najkraći put za ministra. Ni to nije tako loše, vodeći svetski biznismeni su uvideli da je bolje staviti nekog ko nema iskustva na odgovorno mesto jer svaki posao se nauči pa postane zanat, a zanatlija u takvim i konkurentskim firmama ima koliko hoćeš, pa biraju inteligentne nestručne za određeni posao, jer više uspeh ne donose zanatlije nego upravo ti – „nestručnjaci“  koji imaju svoje sopstvene nove ideje kako nešto uraditi.

Kakvo je znanje o sebi, šta je tu Istina? Ja sam lep-a, zgodan-na, neophodan-na? Ja sam pošten, dobar, iskren, su najčešći odgovori na moja postavljena pitanja u ličnom kontaktu sa ljudima dok sam im pojašnjavao smisao Tri principa.  Kad ih upitam da li je to konstanta, da li je to Istina uvek, u svakom odnosu i sa roditeljem i sa detetom i sa supružnikom, i prijateljem i kolegom, i trgovcem i šefom, odgovor bi uvek počinjao otprilike „pa znaš“  i uočili bi zajedno da je neistina. Ispitivao sam i dalje i dublje da sami sebi nađu neku Istinu, nabrajali smo mnoge da uvide postoji li neka karakteristika, osobina, vrlina, mana koja je stalna konstantna, koja je istina.  Jedina istina koju oni nisu dotad primetili je da imaju svoju ličnu istinu koja je promenljiva kao i čarape.  Te lične istine se smatraju znanjem.

Kakvo je znanje o drugima, članovima porodice, rodbini, prijateljima, ljubavima, neprijateljima? Šta je tu istina? Ako smo sami promenljivi, ako se menja lična istina, ako se menjaju raspoloženja, odnosi, lične uloge u odnosima, šta je Istina o nekom drugom. Kako znati istinu o nekom drugom ako „nisi hodao u njegovim cipelama“?  Pa ne znaš je ni o sebi.  I sopstvene istine o nekom drugom se smatraju znanjem.

Nauka je stalno donosila nova saznanja, nove istine.  Posle prve polovine prošlog veka i takve istine koje je nauka saznavala su se skrivale od javnosti i skrivaju se i dan danas. Kakvih se istina držimo. Od skora u fizici je istina kvantna mehanika ali pošto ni ona nema odgovore na postavljena pitanja već je krenula nova istina, nove teorije.  I te istine spadaju u znanje. Neko će reći pa nema drugih istina – sem onih koje nam plasiraju, ja kažem guglajte, tražite, otvorite čula i ka spolja i još bitnije ka unutra.

Da li nam javni mediji donose istinu?  Bar nama u Srbiji je lako zaključiti da ovde teku med i mleko. Da se vlast i političari neprekidno 24/7 brinu da narodu bude bolje nego njima.  Šta je sad istina to što saznajemo od medija ili sopstvene oči,  novčanik, standard.  I dalje ogroman broj ljudi veruje medijima i to brane kao sopstveno znanje još ubeđuju i ostale da je to što su čuli proverena Istina.

Većina vas koji ovo čitate čuli ste za Vede.  Reč Veda je poreklom od „sanskritskog “ Vidja (gle čuda kako to srbski zvuči) i obično se prevodila kao znanje u značenju čovekova istina, prevod nije baš tačan jer je smisao Vidja  Budnost.  Vede su tumačene Vedantama– poznatije kao Upanšide (prevod: tajna sednica).  U Vedantama – tumačenjima prevoda (originalni jezik veda nije saskrit) Veda se povlači granica, bitna razlika između Vidja – Budnosti i Vidvan – znanja. Akaša je etar, A kaša, ne kaša,  Advaita – ne dva jedno – nedualnost, jesu li i ovo strane reči.

Opet čudom da se čudim da li je stariji sanskrit ili srbski jezik,  VidJa – logično – Vid Ja pažnjja na  Ja – Budnost koja donosi Istinu (suprotnost od Budnosti je Avidja = mesečarstvo – neznanje).  Vidvan – Vid van usmerena pažnja na spolja koja daje znanje.

I da zaobiđem priču koji je jezik stariji i na kom su pisane Vede, sasvim je jasno da je znanje stiče usmeravanjem čula ka spolja ,  a Budnost prema sopstvenom Ja, mudri će zaključiti šta je Istina znanje ili Budnost.

 

PS:  onima koji misle da poznaju pravopis: Promena suglasnika po zvučnosti – obezvučavanje:

B ne prelazi u P jer se menja smisao imena.  SRB nije srp. Naučite šta znači reč SRB.

 

Leta gospodnjeg  7527.                                                                                                  Pančevo

Ivan Ivanda                                                                                                                       SRBiJa

Um ili Inteligencija

MindPower

Pitam se a pitam i tebe koji čitaš ovo da li postoji um i gde je ako postoji. Ima li ijedne misli u mozgu? Koliko znam nauka još ni u jednom mozgu nije pronašla misao. Um je uglavnom pojam koji se odnosi na ukupno iskustvo, znanje, emocije,  identitete, sećanja osobe ali i dalje ostaje pitanje gde je. Kad nešto razumeš isključio si razmišljanje na tu temu pa to znaš sve dok ne promeniš mišljenje o tome.

Postoji koncept uma, koncept ega i oni služe da protumače kako se stvara znanje, lični identiteti, znanja, emocije. To su samo tumačenja koja služe da se ljudi bave time, nekima i da zarađuju na tome,  umesto da se osvrnu na suštinu.

Šta je suština? Da bi bilo jasno idemo na početak, a početak je

Izvor  Apsolut Bog i još mnogo imena koja imaju isto značenje.

Manifestovani Apsolut je Postojanje Blaženstvo i Inteligencija.

Dakle Inteligencija Postojanja to jest ili sve jeste Svest.

Sve što postoji postoji u Svesti.

I čovek postoji u Svesti i Svest je u njemu samim tim što postoji. Da je nema čovek ne bi imao nikakvo iskustvo, nijednu misao, nijednu telesnu senzaciju, ne bi bio svesan misli, reči, tela, pokreta, bola, emocija, vremena, prostora, okruženja.  Apsolutno sva iskustva čovek doživljava u Svesti i dok je budan i dok spava i dok sanja i dok meditira.

Kako razmišljamo, gde se misli dešavaju?

Misli se pojavljuju iz Svesti i tu se dešavaju, neke samo protrče i nestanu, a one kojima pridajemo pažnju traju duže ili kraće vreme zavisno od usmerene pažnje ka njima.

Da li su one u mozgu? Pa nauka bi već neku pronašla da su tamo. Kao što rekoh misli su u Svesti i svesni smo ih.

Pa šta se onda dešava u mozgu?  Mozak je najsavršeniji procesor koji postoji. Mozak prima informacije koje čula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira donose spolja. Mozak prati i donekle (donekle jer postoji viša inteligencija koja se „brine“ o tome) reguliše, balansira, funkcije organa u telu. U mozgu su neuroni i sinapse između pojedinih neurona. Promene koje se dešavaju u mozgu odnosno kreirane sinapse koje mogu i da jačaju i da se smanjuju i nestaju, uzrokuju i promene na telu, na odgovarajućim organima.

Sve što učimo naučimo ponavljanjem, od uspravljana, padanja i ustajanja kao dete, plivanja, vožnje, zanata do doktorata. Sve to postaju mehaničke radnje o kojima ne razmišljamo  samo delujemo. Procesi u telu, telesne seznacije, pokreti udova vezani za ono što naučimo i osećamo kreiraju sinapse u mozgu, pa to što radimo radimo  bez razmišljanja. Možemo obavljati više radnji u isto vreme.

Emocije koje imamo, koje smo stekli, usvojili tokom života takođe su kreirale sinapse u mozgu. Emocije koje jače i češće iskazujemo kreirale su jače i deblje sinapse. Emocije, struktura i intenzitet se tokom života menjaju pa se tako menjaju – slabe ili jačaju sinapse.

Navike koje smo stekli, pušenje, alkohol, kockanje, droga takođe kreiraju sinapse u mozgu, kad se oslobodimo tih navika posle nekog vremena nestaju i sinapse  ali ostaju ožiljci u mozgu isto kao i posle nekih bolesti.

Sinapse kreiraju promene na telu i to ne samo na fizičkom koje možemo opipati nego i na ostalim nevidljivim telima od aure pa nadalje, od kojih smo sačinjeni.

Pa čemu služe te sinapse?

Tu su upravo da bi mogao da funkcionišeš, da neke radnje obavljaš nesvesno tačnije ne razmišljajući o njima.

Tu su da automatski reaguješ na prijatno ili neprijatno zavisno da li si tog trenutka osvestio – osetio Ljubav ili strah. Strah je sastavni deo svake „negativne“ emocije od hrabrosti pa naniže, ponosa, besa, želje, straha, tuge, apatije, krivice i sramote.

Tu su i da ubrzaju „odbranu“ tvog, tačnije tvojih lažnih identiteta, ima ih više – u svakom odnosu igraš različite uloge, jer se pokreću po automatizmu.

Gde su naša znanja, verovanja, koncepti, ubeđenja ako nisu u mozgu? Gde je pamćenje, baza podataka?

Da ponovim opet ako je neko zaboravio, sve misli se dešavaju u Svesti, svesni smo ih uglavnom jer možemo misliti samo jednu misao u isto vreme.

Da ponovim Svest je Inteligencija Postojanja.

Čovek je inteligentno i svesno biće. Nivo svesnosti zavisi od nivoa inteligencije. Čovek svojim stečenim i usvojenim konceptima, verovanju, znanjima, emocijama ograničava – sputava i sužava svoj nivo svesnosti. Svojim ličnim ocenama šta je prijatno šta je manje prijatno ili neprijatno, šta je Istina a šta nije, a sve to je bazirano uvek i jedino na osnovu  više ili manje Ljubavi – prihvatanja, i straha – neprihvatanja, odnosno emocija koje ga vode kroz život, sam kreira svoju ličnu istinu, čitaj svoju ograničenu svest. Ta ograničena svest je nivo, stepen njegove lične inteligencije. Inteligencija zavisi i od njegovih interesovanja, i darova – talenata koje je doneo na ovaj svet. Čovekova znanja, koncepti, uverenja, verovanja se tokom života menjaju pa se menja i nivo svesnosti. Nivo svesnosti se menja i iz trenutka u trenutak kad se nešto radi nesvesno – ne misleći o tome, a pažnja je usmerena na nešto sasvim drugo, brige, želje, probleme, misli, dešavanja u okolini…

Sinapse u mozgu – kristali, stvaraju ograničenu Svest. Zašto ograničenu? Samo zato što propuštaju „određene“ boje a ne ceo spektar svetlosti, informacija. Tokom života širina spektra propuštanja se menja. Znači menja se i lična istina i nivo svesnosti = inteligencije. Informacija = unutrašnja formacija, umesto Istine = Inteligencije Postojanja.

Ni Svest ni misli nisu lične – tvoje.  U tebi, mozgu, a i telu su kristali koji ograničavaju Svest.

Misli koje se pojavljuju pojavljuju se iz i u Svesti, a ponavljaju ti se često dok ih ne procesuiraš „pravilno“. Te misli iz Svesti privlači kristalizovana svesnost, kristali u tvom mozgu. Oko 70% misli koje imaš se svakodnevno pojavljuju, ali kad odeš na odmor, u prirodu, kad se opustiš taj procenat drastično opada, dok se opet ne vratiš u kolotečinu.

Kreacije i ideje ne dolaze dok si zauzet mislima, pojavljuju se iz Svesti.

Intuicija je samo kratak interval koji si sebi dopustio da prihvatiš ono što dolazi iz Svesti.

Mozak, procesor ne sadrži misli,  sinapse = kristali su magneti (svaka materija ima magnetna svojstva jer je sačinjena od vibracija) koji privlače podatke koji ti trebaju, kojih pokušavaš da se setiš, koje si naučio, uspomene, tvoja prošla iskustva).

U mozgu se ne dešavaju računske radnje, koliko je dva i dva odlučuje tvoja inteligencija. Koja je misao tačna ili netačna odlučuje tvoja inteligencija. Misao ne zna ništa niti odlučuje. Da li ćeš i kad popiti kafu ili čaj odlučuju uglavnom tvoje navike a ne misao.

Isto tako kao što si mislima – ranijim, starijim kreirao sinapse, na isti način možeš i da ih se oslobodiš.

Misli mogu biti otpor postojanju i sagledavanje i percepcija kroz kristalizovanu svesnost, ali isto tako i najjača snaga sila koju poseduješ.

Kristalizovana – ograničena svesnost donosi patnju, od borbe za opstanak, do borbe u odnosima, i na šire i na dalje, neko bi rekao „đavoljska posla“.

Nivo svesnosti – inteligencije može da „čeka“ misli koje se „nekim čudom, same od sebe pojavljuju“  a može i da ih bira, pa umesto patnje može izabrati Blaženstvo. Svaki čovek je simfonija vibracija i ono što emituje to i dobija (tu se ne računa pojedina želja već celokupna simfonija), to ga okružuje, dok ne preuzme odgovornost, dok ne dobije svoje sopstvene odgovore. Viši nivo svesnosti pojedinca utiče i na ostale jer niža vibracija teži da se izjednači sa višom, zakon kretanja – energije.

Da se vratim na početno pitanje: um ili inteligencija.  Svest nije lična, misao nije lična, ni ograničena svesnost nije lična iako tako izgleda – ona nam omogućava rast i razvoj, nova iskustva, ali nije lična jer služi da privlači misli koje nam u tom trenutku trebaju, služi i za interakciju sa okolinom jer ništa se ne dešava slučajno iako tako izgleda, služi da bi naučili nešto, savladali prepreke i probleme koje uglavnom sami stvaramo. Baza podataka za koju verujemo da negde postoji a koje smatramo ličnim postoji samo u Svesti.

Istina, Inteligencija Postojanja je Svest. Svesnost je stanje i ne sadrži podatke. Ograničena svesnost je ograničena samo otporom postojanju čitaj nespoznatom strahu kroz emocije,  konceptima, verovanju u sopstvenu pamet i znanje. Ograničena svesnost ograničava Inteligenciju.

Verujem da će ovakvo shvatanje probuditi otpor kod mnogih. Filosofi su nekad postojali da tumače postojanje. Filozofi tumače svoje ili tuđe koncepte.

Ja tu ne mogu ništa učiniti, mogu ih ostaviti da se bore i nose sa umom, egom, identitetima koji su „tamo“ dok imaju vremena, i Don Kihot od Manče se borio sa vetrenjačama.

 

Ivan Ivanda

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                                         Pančevo