Ko sam ja da ti sudim

giphy

 

Etar sadrži informacije koje uzrokuju kretanje, to zovemo energijom koja održava celokupno postojanje. Za kretanje je potreban polaritet, pozitivan i negativan pol.

Informacije potrebne za nastajanje, rast, razvoj čelija dolaze iz etra.

Ljudsko kretanje pokreće um, informacije koje razume tumači i prema njima određuje kad će ustati, šta će raditi i tako šire i dalje. Esencija čoveka je ljubav ali um kopriranjem, učenjem od starijih, društva, okoline, nauči da je kao celina um i telo veoma izdvojen od ostalog postojanja. Samo to izdvajanje i neuviđanje povezanosti sa drugima i prirodom kreira strah veći ili manji i kao miks esencije i straha nastaju emocje.

Na osnovu sopstvenih emocija, filtera čovek posmatra i tumači odnose, događaje, situacije, prirodu. Umesto urođene dobrote koja kaže čini drugima ono što želiš sebi ili ne čini drugima što ne želiš sebi počinje da se poredi, da ocenjuje i sebe i druge, njihove reči, reakcije, postupke. Postaje sudija iako ga niko nije ovlastio da drugome sudi. Zna li sve okolnosti ili samo one koje je zapazio i protumačio kroz sopstvene filtere? Da li je svoje ponašanje kroz te iste filtere u potpunosti sagledao? Kako zna da li je nešto pozitivno ili negativno? Kad se promene okolnosti čas posla se menja odnos prema pozitivnom i negatvnom. Iz najboljih namera dešavaju se i neželjene posledice. Da li se ikad zapita a šta bi sam učinio da je hodao u njihovim cipelama? Nema veze ipak ima pravo da sudi???

Posebna priča u tom suđenju je što se sve osude i krivica kao njihova posledica odražavaju vremenom na sopstveno telo, u ranoj fazi smanjujući protok energije kroz ćelije organa a kasnije i remeteći normalan rad tih organa. Što više osuda to je emocija krivice sve jača i jače su i posledice.

Više ili manje tragično je što ne zna da je zvuk, da su reči energija stvaranja, da su akcija koja proizvodi reakciju usmerenu ne na onog kome izgovaraš nego na tebe koji izgovarš. Ponavljanjem reči, ocena, osuda i stavova kreiraš sopstvene okolnosti naravno ne odmah, jer nemaš svest o tome, vremenska distanca ti onemogućava da to uvidiš. Sretna okolnost je da se sa povećanjem svesnosti smanjuje vremenska distanca pa su jasniji uvidi.

Postojanje je vibracija energije, polaritet je suština postojanja energije jer bez njega ne bi bilo kretanja. Bez tame i informacije u toj tami ne bi bilo ni svetla, i niti tama osuđuje svetlo niti svetlo tamu jer su jedna ista zavisna celina. Koliko znam sunce ne bira koga će hraniti i grejati. Polariteti su potrebni za postojanje, ali osude i suđenja nisu, tvoja esencija je ljubav, dobrota, suđenje tebi stvara nevolje od otuđenja pa nadalje. Ne sudi, izbaci krivicu iz svog sistema, smanjivaće se i nestajati razlozi za sukobe i sa bližnjima i sa daljima, jer krivica stvara strah koji kao vibraciju emituješ a ni ne znaš pa ga i drugi osećaju a ni ne znaju šta je. Strah je najtamniji filter kojim možeš da se rukovodiš umesto dobrote i razumevanja.

Život, postojanje samo balansira ˝krivce˝, iako ti se čini da ih nekad podržava, ponekad ispaštaju naslednici ˝ni krivi ni dužni˝, zato pazi na svoje akcije i ne govori ˝ja to ne bi nikad˝ jer te to nikad može zadesiti.

Uostalom, ko sam ja da ti sudim?

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

 

Advertisements

Zvuk i materija

Univerzum-4

Univerzum. Sama reč govori o stvaranju umom. Glas, zvuk, vibracija je osnova svake materije. Materija nije nešto što je trajno beskonačno, ona je ograničena, promenljiva, uništiva. Nauka tek sad polako otkriva da postoje još neka agregatna stanja sem gasovitog, tečnog i čvrstog. Kvantna teorija dokazuje da posmatranjem materija menja ponašanje. Prisutnost uma menja svojstva materije. U drevnim vremenima je to bilo poznato i ostatke tog znanja vidimo u megalitima koji su precizno obrađivani i premeštani zvukom. Očigledno je da je to tajno znanje, nekad su to znali retki a danas gotovo niko. Tesla nam je otkrio deo tog znanja, deo nije jer mu nije dozvoljeno a ostalo zbog svesnosti o ljudskoj pohlepi i mogućnosti zloupotrebe tog znanja.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Zanimljiva geometrija, tumačenja realnosti

 

U prvom razredu osnovne škole deca uče osnove geometrije.

Nauče da tačka, linija, pravougaonik, kvadrat, romb, krug, postoje samo na papiru a da ne postoje u prirodi. Nauče da crtaju i spajanjem tačaka, linija nacrtaju postojeće trodimenzionalne objekte. Od tri ˝činjenice˝ koje ne postoje nacrtaju objekt koji postoji.

Nauka se trudi da nam pojasni prirodu i konstantno traži najmanju česticu koja postoji. Kvantna teorija ide korak dalje pa ukazuje da postoje različita svojstva najmanje čestice i da ona zavise od posmatrača, tačnije ako se čestica – elektron posmatra ona dobija svojstva talasa, pa se može pojaviti na više mesta u isto vreme, te da jedna čestica zna namere i kretanja druge.

Kvantna fizika se dokazuje i pomoću vakuma, prostora u kom nema nikakve čestice.

Nemoguće je napraviti, stvoriti, formirati vakum jer tad ne bi bilo postojanja uopšte. Nauka vidi efekte svojih eksperimenata i tumačenjima pokušava da pojasni postojanje. Nauka vidi elektron koji se u praznom prostoru kreće, premešta s jednog mesta na drugo, putuje. Nauka vidi kretanje kroz prostor i vreme, jer kamere beleže pomeranje i kretanje čestice. Prostor i vreme su potrebni da bi se protumačilo kretanje.

 

Energija je vibracija, elektron ostaje u prostoru u kom je bio, vibracijom pokreće ˝prazan˝ prostor ispred njega, u tom prostoru ostavlja vidljiv trag kretanja, već posle prvog ˝sudara˝ sa ˝praznim˝  ograničenim oivičenim prostorom nastaje talas. Kamera beleži kretanje elektrona iako on ostaje tamo gde je bio a vibracija se prenosi dalje, pa se na filmu javlja trag kretanja elektrona. Čestice, atomi, elektroni se nikad ne dodiruju, kreće se vibracija koja ostavlja utisak kretanja čestice. Pošto nema praznog prostora, pokretanjem jedne čestice nastaje talas.

Kad pustimo kamen u vodu kreira se talas, vidimo kretanje na površini po sve tri ose, trodimenzionalno. Naizgled atomi vode putuju a u stvari prenosi se i širi samo vibracija koja izgleda kao talas.

Kao i u geometriji za decu od tri forme ničega: tačke, linije, kvadrata ili kruga, nauka tumači postojanje i kretanje u prirodi i za to nam nudi dokaze da potkrepi tumačenja.

Najmanja čestica ne postoji, postoji vibracija, postoji frekvencija te vibracije koja ostavlja utisak kretanja kroz vreme i prostor.  Vreme i prostor su umu i nauci potrebni da pojasni kretanje.

Uistinu sve miruje, a jedna jedina naša reč to pojašnjava svemir, sve je mir. Kretanje se dešava u univerzumu odnosno univerzalnom umu.

Svest je jedini oblik – forma postojanja,  inteligencija postojanja. Ona miruje, ne kreće se, svuda je, jer je sve što postoji.  Sva iskustva postojanja dešavaju se u svesti, a mi ih tumačimo umom jer um ne pojmi ni svest ni mir, potrebno mu je kretanje odnosno vreme i prostor. Zavisno od stepena svesnosti razumemo postojanje, prihvatamo i razumemo informacije svesti koja je stalno prisutna. Što se više oslanjamo na inteligenciju i posmatranje sve više spoznajemo postojanje.

Oslanjanjem na um tražimo sve više tumačenja i ostajanjem u neprekidnom traganju ne uviđamo ono što jesmo, nepromenljivo, neuništivo, savršeno.

Ne verujte meni, posmatrajte, ne tumačite, i sve postaje jasnije, bistrije.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Svetlost

SunceiOko

Svetlost je jedna jedinstvena. Kad se prelama kroz filtere vidimo razne boje.  Naša percepcija je taj filter kroz koji posmatramo svetlo. Obojili smo sebe sopstvenom percepcjom i kroz taj filter bojimo i svet. Svako od nas ima različitu percepciju pa stoga ne spoznajemo da smo sačinjeni od iste svetlosti.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Potpuno prihvatanje prepuštanje poverenje i poštovanje

 

Tražimo li naočare po stolu, po futrolama, džepovima, po stolu kad su nam na nosu. Pipamo li se i štipamo da proverimo da li smo to mi i da li smo budni. Idem li do ogledala da vidim da li sam to ja tu. Sve vreme smo tu, sve vreme smo svesni sebe, postojanja, svojih pokreta ali i svega onog na čega se fokusiramo. U svakoj sutuaciji, svakoj okolnosti svest je prisutna. Ne pitamo se da li smo budni, ne pitamo se u kom nam je položaju telo, da li dišemo, da li mislimo, da li radimo nešto, jednostavno znamo. Neprestano jesmo, uvek smo prisutni, uvek svesni. Svest ne možemo uključiti a ni isključiti umom, um ne prepoznaje i ne vidi svest ma koliko se trudili. Može li kap spoznati more, može li talas spoznati okean. Svest prepoznaje misao, stavove, koncepte, mišljenja ali ništa ne radi s tim, samo je tu, kao ekran na kom se prikazuju reči, slike, zvuk. Ekran se ne menja, svejedno mu je šta se odigrava na ekranu. Mi nismo samo ekran koji neko uključi i isključi i gleda sa strane. Živi smo imamo misli koje se pojavljuju, imamo stavove, znanja o sebi drugima i svemu, imamo emocije, telesne senzacije. Naučili smo šta je za nas dobro, pozitivno, lepo. U umu nam se odnekud pojavljuju misli i neke pustimo da nestanu, a neke nam ne daju mira pa ih razmatramo sa raznih strana, nešto zaključimo, kažemo, uradimo povodom njih. Kome te misli ne daju mira, svest je tu i ona je potpuno mirna, um u kom se misao pojavila takođe je miran, um je datoteka – baza podataka, a i telo je neko vreme mirno. Ko nije miran, ko pruža otpor toj misli? Možda ego? Gde je taj – to što zovemo egom, šta je to? Diše li to sa nama, u nama, gde boravi? U umu. Zar mu tu nije mračno, zar ne gladuje, žulja li ga nešto, treba li mu jastuk, šta radi ono vreme kad se ne javlja, spava li? Ako je u umu tad ne može biti ništa drugo sem skupa misli, stavova, koncepata. Pa šta se onda buni, ako se misao sama po sebi ne buni, umu je svejedno, ko se to javlja, ko se uzbudio. Lažna ličnost? A gde je ona? Gde stanuje? U umu, opet misao, skupovi podataka …. Ipak nešto se buni, a ego i lažna-odvojena ličnost su samo skupovi misli. Kroz život smo usvojili određene stavove o sebi, ti stavovi su mišljenja skup misli i ništa više od toga, to nije poseban i nezavisan entitet od nas, već samo skupovi misli, ništa drugo. Usvojeni stavovi su vremenom proizveli i određene senzacije, neke su slabije neke jače ali postale su navika koja nam pokazuje da nam nešto prija manje ili više ili uopšte ne prija. I te navike, stavovi, programi kako god ih zvali su samo skupovi misli o nečemu. Pa kako to da se misli bune ako je to nemoguće? Ne bune se misli, mi smo nekako prihvatili da su te misli naš identitet, da nas one određuju i svaka pa i mala suprotnost sa nekim našim pojedinačnim stavom izaziva otpor i automatski pokreće reakciju. Pokreće misao koja kaže: ˝taj i taj tvoj stav o tebi je ugrožen hajde uradi nešto˝. Misao ne može i ne vidi da ti, čovek, telo, um,svest nisi ugrožen, misao kaže da je prethodno usvojen stav – skup misli ugrožen. Tako je lako prepustiti se mislima kad zaboravimo da mi nismo samo um.
Zašto nas misli tako opterećuju, opsedaju, pa dolazi do toga da razni učitelji gurui i ini preporučuju da se ne misli, da se nešto uradi sa mislima, da su misli smeće, malte ne da je neophodno formirati recycle bin – korpu za smeće, samo ne kažu kad i kako i gde prazniti to smeće jer ono kad ga i ubacimo u korpu i dalje ostaje na hardu. Nema potrebe da se bilo šta radi sa mislima, da se trenira um da bude bez misli, da se bacaju u kantu, one nisu objekt, predmet, one su kao oblak ili oblaćić na nebu, a od nas zavisi da li će otploviti dalje ili će kišiti. Ako nekoj misli imamo otpor odnosno ako joj se suprotstavi neka ranije usvojena misao eto lagane kišice a možda i pljuska. A misao je i dalje samo misao, ali pokrenut je ceo naučen i usvojen proces: ugrožen si pa se brani.

Mi biramo ona stanja u kojima se osećamo prijatno i na osnovu tih stanja određujemo kojoj misli kada i koliko dajemo značaj. Neko od vas će pitati a zašto onda ostajemo u stanjima u kojima nam nije prijatno, besu, ljutnji, depresiji, tugujemo. Pa i na ta stanja smo navikli svoje telo, u njemu se tokom tih stanja dešavaju hemijske i fizičke reakcije na koje smo se navikli. Na taj način smo kreirali svoje emocije. Može li se odnavići od toga? Može ako svesno i potpuno pratite ta misaona i telesna stanja, kad im dopustite da traju i uvidite odakle potiču, kad ih apsolutno prihvatite takva kakva jesu ne skrivajući se i ne suprotstavljati im se. Sve ono čemu pružate otpor to jača.
Život se neprestano odigrava, sve se svakog trenutka menja a mi želimo da imamo kontrolu i da u svakom trenutku znamo šta se dešava, kako i zašto. Upravo ta težnja za kontrolom koju je nemoguće ostvariti je izvor nerazumevanja, neznanja, straha i nesigurnosti i jedan od glavnih pokretača otpora, misli koje se opiru sadašnjem trenutku i traže neko drugo rešenje iz prošlosti ili u nekom očekivanju i verovanju.
Ima tu još nešto bitno što bi trebali znati. Mir, sreća, ljubav, ispunjenost, svesnost su naše osnovno stanje, ali svako od nas drukčije shvata te pojmove, za nekog je mir kad ne radi ništa, za nekog je sreća samo ono stanje kad je ushićen kad treperi, za nekog je ljubav kad misli o osobi koju voli. Neko će se nasmejati na mali prst, a nekom osmeh ne možeš ni silom navući. Sreću tražimo u objektima, u odnosima i čim se oni izmaknu nema nam sreće. O ljubavi mislimo, merimo, ocenjujemo, sanjamo pa je samo zato što je nosimo u umu ne prepoznajemo u sebi, potpuno isto kao što ni svest ne spoznajemo. Ljubav o kojoj mislimo ne možemo deliti onako kako se to dešava dok smo u tom stanju, možemo kreirati samo emociju koja se ponekad pojavi pa nestane. Pričamo o bezuslovnoj, ovakvoj, onakvoj ljubavi, dokle god razglabamo, mislimo, pričamo, ne osećamo je, nismo na toj vibraciji niti je sa drugima delimo pa se čudimo kako nema povratne reakcije, zašto boli, zašto je ima pa nema. Reći ćete mi delimo emociju ljubavi. Lepo ali emocija je kreirana mislima, u svakoj od emocija ima manje ili više prikrivenog straha. Kad prođe zaljubljenost partneru nađemo gomilu zamerki koje u stvari nisu nove, merimo koliko, kako, šta i za neko vreme ljubav postane matematika i bol. A slično je i u ostalim odnosima.
Ljubav, mir, sreća, ispunjenost su samo različite reči za isto stanje. Kad jednom osvestite to stanje znaćete, neće vam trebati niti ćete naći reči kojima se to može opisati. To stanje je tu uvek dostupno samo nas naš fokus odvlači od toga jer se na našem ličnom ekranu odvija mnogo stvari kojima dajemo previše značaja, ponešto ne razumemo i ne shvatamo pa se formirani strah od neznanja, nerazumevanja i ne prihvatanja sakriva kroz emocije a one nas tad zadovoljavaju i ispunjavaju neko određeno vreme dok su nam u mislima. Kad aktivno slušate muziku u kojoj uživate, kad telo samo od sebe treperi, kad se javlja želja za pokretom plesom kakvo je to stanje? Kad radite nešto u čemu uživate i kad vas to sasvim zaokupi i ispuni koje je to stanje? U kakvom stanju vam se javljaju ideje, kreacije? Mislite o tome ali ne previše da opet ne ostane samo misao, osvestite ta stanja i istrajte u njima šta god da radite.
Sve se svodi na Potpuno Prepuštanje, Prihvatanje i Poverenje, a i na Poštovanje.

 

Osnovna komunikacija

images

Od vremena tam tama, dimnih signala, telegrafa, radia, telefona pa do današnjih tehnologija interneta i mobilne i satelitske telefonije komunikaciona sredstva se neprestano menjaju i usavršavaju.

Mi međusobno komuniciramo rečima, očima, gestovima, govorom tela, izgledom tačnije verbalnom i neverbalnom komunikacijom.

Najstariji oblik komunikacije kojeg danas nažalost nismo svesni   je energetska, vibraciona komunikacija. Svaka ćelija, preciznije svaki sastojak ćelije vibrira i prima i šalje informacije iz etera iz sekunda u sekund tačnije u svakom hiljaditom delu sekunde i sve te promene koje se dešavaju na ćelijskom nivou naš mozak ne može ni da isprati, mozak jedino registruje promene u funkcionsanju organa. Naše telo takođe prima i šalje informacije svesni mi bili toga ili ne.

Misli su najtananija energija koja postoji ali iako slaba ta energija je svud u prostoru, neograničena ni vremenom trajanja ni daljinom, jednostavno je beskonačna energija, informacija. Sve što postoji prima i šalje potrebne vibracije, informacije koje omogućavaju život. Seme biljke nema GPS, nema barometar, nema toplometar a raste i razvija se kad se steknu uslovi. Kad se posečemo rana zarasta jer svaka ćelija zna kad šta i kako radi bez uticaja mozga. Informacije se razmenjuju i sve se odigrava kako je to sam život uredio.

Naše srce je organ koji najbrže prima informacije. Više od polovine ćelija srca su neuronske ćelije i one su starije nego ćelije mozga.   Naučnim eksperimentima je dokazano da srce nekih pola sekunde pre svih drugih čula prima i reaguje na spoljne iformacije. Srce takođe i emituje informacije o našem psihofizičkom i emocionalnom stanju.  Deca lako očitavaju informacije i emotivna stanja roditelja i sredine i usvajaju reakcije odraslih bez razmišljanja iako ne razumeju reči, razloge, stavove.

Neki od nas koji imamo četvoronožne kućne ljubimce primećuju da oni često reaguju na naša stanja.

Pored nekih osoba nam je sasvim prijatno a pored drugih totalno neprijatno nevezano od njihove verbalne i bilo kakve druge komunikacije. Jednostavno osećamo vibracije, energiju koja nam prija ili ne prija. To uglavnom osetimo samo kad su te energije jače. Da bi mogli uvek da osvestimo te vibracije i informacije koje dolaze do nas potrebno je da usmerimo celokupnu pažnju na osobu, osobe koje su sa nama da ih slušamo i srcem i telom a ne samo ušima i očima. Naše stanje nekprekidnog razmišljanja i razna emotivna stanja sprečavaju nas da osetimo prihvatimo i razumemo neprekidni tok informacija iz etera, univerzalne svesti celokupnog postojanja.

Naše telo ima prave informacije ali za nas postaju bitne i važne one koje je obradio lični um a to ustvari nije ni deseti deo ukupnih informacija koje smo primili. To je isto kao da pročitamo samo naslove u novinama i kasnije diskutujemo o tome ili pogledamo trejler filma i ˝sve˝ nam je jasno.

Ponekad smo u stanju da pre nego telefon zazvoni znamo ko nas zove, ili jednostavno imamo odnekud neku informaciju u vezi naših bližnjih iako je nigde nismo videli ni čuli. Retki su u stanju da komuniciraju mislima pa se o tome jako malo zna. RNG (random noise generator) je uređaj kojim su naučnici u ˝Projektu globalne svesti˝   merenjima dokazali na osnovu šokantnih globalnih događaja (smrt princeze Dajane i 9.11. rušenje WTC)  promene stanja kolektivne svesti više od osam sati pre samih događaja.

Svi smo čuli kako se pacovi razbeže pre nego što se dese neke katastrofe. I naše telo je u stanju da primi  upozoravajuće informacije, samo što smo mi otupeli na njih jer smo lični um opteretili neizmernom količinom nepotrebnih, nekorisnih informacija i naučeni smo da sve što primimo kao informaciju sagledamo kroz svoje prethodno iskustvo i ako se ta informacija ne slaže sa iskustvom jednostavno je odbacimo. Takav način razmišljanja i sagledavanja svega kroz prethodno naučeno iskustvo i ˝znanje˝ nas je udaljio od osnovnog komunikacijskog kanala i sve ono što bi mogli prihvatiti kao bitno za nas, naš život, ne razumemo jer smo sami sebe ograničili.   U ovom brzom vremenu razmene informacija naučeni smo i na multitasking odnosno da radimo više stvari odjednom da bi preživeli. Upravo taj multitasking i način razmišljanja stvaraju blokadu koje nismo svesni.

Većina od nas se srela sa trgovcima koji od vrata do vrata prodaju svoju robu. Mnogi od njih su navalentni i imaju na umu samo kako da ostvare svoj cilj odnosno prodaju ne birajući način. Kad ih već pustimo u stan, kuću, naš govor tela pokazuje da smo u stvari u prvim sekundama susreta očitali njihove namere koje nisu baš najbolje za nas a retko kad smo svesni i govora svog tela, povlačenja, prekrštanja ruku i nogu, šaranja očima što dalje. Uglavnom svojim razmišljanjem odlučujemo na slatkorečive ponude pa se posle ponekad pokajemo. Sasvim drukčije se ponašamo u susretu sa trgovcima kojima je stalo do nas i naše dobrobiti.

Često smo čuli da je prvi utisak o nekom koga sretnemo najtačniji i najvažniji a oslanjamo se samo na osnovna čula a ostale informacije koje smo primili ne razumemo.

Identifikujemo se sa raznim ulogama koje obavljamo u društvu, položajem, zanimanjem, radnim mestom, intelektom, emocionalnom zrelošću, i često na osnovu te identifikacije komuniciramo sa drugima. Nismo svesni da naše telo uvek apslolutno uvek šalje tačne informacije u kom smo mentalnom, fizičkom, emotivnom stanju. Koju god ulogu igramo, glumatamo, nebitno koliko smo dobro utrenirani, naučeni pažljivom sagovorniku ne treba mnogo da zaključi s kim ima posla jer nas naše sopstveno telo odaje.  Komunicirati energijom vibracijom, stanjem svesti možemo sa svime što postoji. Mirnog uma boraveći pored drveta, reke, planine posmatranjem i prihvatanjem postajemo svesni da smo jedno sa onim što posmatramo. Ono što posmatramo se menja samim našim posmatranjem.

Svoje osnovne komunikacijeske sposobnosti gubimo robujući savremenoj tehnologiji i jurnjavi za beskorisnim informacijama. Mi komuniciramo jedini s drugima i sa svim što nas okružuje samim svojim postojanjem.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com