Dualnost i Postojanje

 

Polaritet, potencijal između plusa i minusa održava energiju, kretanje Postojanja.

Dualitet Istoka i Zapada, desne i leve hemisfere i planete i mozga, odražava i utiče nivo svesnosti i planete i pojedinca.

Kosmička kretanja, galaksija, „nebeskih tela“ su ciklična, njihovim kretanjem i različitim konstelacijama menja se jačina i uticaj njihovih magnetnih sila na planetu Zemlju i čoveka. Neke od bližih planeta imaju jači uticaj i Zemlju i na čoveka: Saturn na prvu čakru i opstanak, Mesec na prvu i drugu čakru, razmnožavanje, želje i strasti, Sunce na drugu i treću, socijalizacija, materijalnost, niži nivo svesnosti – inteligencije usmerene na opstanak, umovanja, Mars na treću i četvrtu čakru, ljubav, početni stepen razumevanja, prevazilaženja uma, Merkur na četvrtu i petu, početna spoznaja Duše, viši stepen inteligencije, spoznaja uticaja nematerijalnog na materijalno, Jupiter peta i šesta čakra viši nivo svesnosti, nadilaženje uma i razumevanja, mudrost, otvaranje Apsolutnim Božanskim Istinama Postojanja, spoznaja postojanja Apsolutne Volje – Namere, Venera deluje na šestu i sedmu čakru, spoznaja Duha, Volje, Stvaranja.

Istoriju pišu pobednici, obično poništavajući prethodno, pa su od populacije sakriveni i pravi kalendar, čak i Grinič – granica između Istoka i Zapada je pomerena za 12 stepeni, ciklusi promena su sakriveni, uvedeno je i letnje i zimsko drevno računanje vremena, namerno su podizane frekvencije zbog delovanja na čovečiji mozak i lakše manipulacije. Čak je izvršena manipulacija i odbacivanje broja 13 pa je on sad za većinu baksuzni broj, a ciklusi Postojanja – kretanja energija, galaksija, planeta, meseca, su u odnosu sa tim brojem. Imamo nedelju od 7 dana, niko ne spominje noći između tih dana, zajedno daju broj 13. Imamo 7 čakri, i razmak između, i planeta ima svoje čakre …  Davni kalendar je imao 13 meseci, po 28 dana i poznavanje prirodnih kretanja, ciklusa, smena i promena se lako uočavalo. Kao što postoji dan i noć, tako su se smenjivali periodi eoni tame pod uticajem tamnih sila Zapada i svetla uticajem Duhovnih sila Istoka. Mesec je smešten tu gde jeste i kakav jeste slučajno?!!

Odakle simbol u starom srpskom kalendaru po kom je ovo 7527. godina, luk presečen dvema kosim linijama, luk koji pokazuje da je Suncu potrebno 220 miliona godina da napravi krug oko centra galaksije, luk koji za razliku od kruga ukazuje i na spiralno kretanje, a dve kose crte označavaju početak i kraj leta Đurđevdan i Mitrovdan, dane kad se smenjuje kiselost vode – kiša?

Spiralno kretanje ukazuje na Evoluciju i to evolucju Svesnosti a ne materije.  Danas i religija i nauka imaju istu svrhu sakrivanje i ograničavanje Svesnosti, ograničavajući Duhovnost. Religije priznaju Duhovnost i višu silu, ali ne priznaju Evoluciju i teže da zadrže postojeće stanje. Nauka ne priznaje Duhovnost već samo materijalnost i teži promeni, tumači a i uzrokuje promene.

Nauka je dosad ustanovila elektromagnetnu energiju koja održava vibracije i frekvencije, doskora je smatrala da je gravitacija uzrok kretanja, inercije. I pored mnoštva sopstvenih dokaza nauka nije priznala višu inteligenciju, a dokaza ima u i genetici, još više u epistemologiji, u lingvistici, a najmanje u arheologiji samo zato što su sistematski uništavani i sakrivani.

Nauka je priznala da najmanja čestica koju su uspeli da spoznaju ima inteligenciju i da trenutno zna za reakcije ostalih čestica u interakciji. Nauka se plaši da prizna da postoji inteligencija koja kreira, održava, menja, i uništava postojanje posmatrano kao materiju.

Religija priznaje veću silu i inteligenciju koja je kreirala postojanje, ali religija je zbog svojih interesa obećavala med i mleko na nebu, stvorila grešnike i dobila mogućnost naplate grehova.

Da bi razumeli, umom tumačeno postojanje, kad nešto razumeš znači prestao si da umuješ o tome, apropo tome treba prestati umovati. Um samo stvara tumačenja, iz njih koncepte, pa verovanja i tako sve do ega, emocija i bolesti.

Pre tumačenja potrebno je upoznati ono što se tumači, imati, izmisliti, pojam koji se odnosi na tumačeno, a pojmovi su etikete kojima se obično i veoma očigledno više sakriva nego što govori o tumačenom.

Postojanje je neprestano ciklično kretanje energije koje stvara i uništava materiju, a očigledna je Inteligencija koja stoji iza tog kretanja.   Nauka je utvrdila da postoji inteligencija u objektu postojanja, a religija tvrdi da je ta inteligencija izvan postojanja.

Činjenica da je kretanje u Postojanju inteligentno, govori o Evoluciji a i o kretanju, o minimalnom utrošku energije potrebnom za kretanje. Činjenica je da je kretanje i u unutar atoma, i atoma i galaksija smisleno a ne haotično, spiralno a ne kružno. Činjenica je da za postojanje vibracija – frekvencija mora postojati polaritet plus i minus, dualnost, ali ne dualitet koji odvaja nego naprotiv koji spaja i gradi potencijal. Činjenica je da je niža frekvencija vibracija jača, stabilnija u vremenu i prostoru – konceptu da bi se razumelo kretanje.   Navešću još par činjenica, da niža frekvencija teži da se izjednači sa višom, da slično privlači slično, i kako „gore“ tako i „ dole“.  A jedna od opšte poznatih činjenica je da se tumačenja previše zakomplikuju da bi pojasnila najjednostavnije.  Posle svih ovih „činjenica“ sledi zaključak je da postoji jedina Inteligentna energija Postojanja. Jedini mogući pojam za tu Inteligentnu energiju je Ljubav. Ljubav se ogleda kroz Evoluciju neprestanog Inteligentnog kretanja vibracija i frekvencija, koje stvaraju održavaju i transformišu materiju i život uopšte.

Nauka plasira i tumači energiju i vibracije kroz dve ose postojanja, za tumačenja se služi, tačkom, ravni, kružnicom, i td, a toga nema u postojanju, prirodi. Služe samo za tumačenje, zamajavanje. Najmanja dosad spoznata im čestica je sfera, a sfera je i atom, i čovek sa spoljnim nevidljivim telima, i planeta i sunce i galaksije.

Osnovni oblik postojanja je višeslojni torus – sfera sa vertikalnim centralnim tunelom, znači sa otvorima gore, plus i dole minus. Centar torusa je informacija – zvuk – nota – kod, koja „rukovodi“ kretanjem od minusa ka plusu i od plusa spiralno vertikalno i horizontalno kretanje po sferi i tu nastaje svetlost, forma, oblik. Sfera je najgušća pojavnost, a svaki sledeći sloj i ka spolja i ka unutra je sve suptilniji. Torus ima vertikalno kretanje na gore, spiralno oko sfere, i širenje i skupljanje – disanje, pulsiranje.

Za nauku i um kretanje je linearno jer samo pomoću koncepta vremena i prostora mogu tumačiti kretanje. Uistinu kretanje je nestajanje i nastajanje u drugom „vremenu i prostoru“ nauka bi to zvala teleportacijom, u trajanju  par desetina hiljaditinki sekunde.  Merljiva energija forme (zasad planeta), oblika, postoji na svakom „mestu“ gde je to telo boravilo i od posmatrača zavisi gde je to mesto u vremenu i prostoru posmatranja, da li u „istoriji ili budućnosti“ – ni jedno ni drugo ne postoje van uma. Uistinu svaka moguća frekvencija vibracija Postoji „sada i ovde“ a samo od „posmatrača“ – ograničene svesnosti zavisi šta i kako vidi.  Svaka forma, oblik postojanja, postoji „istovremeno“ u više dimenzija sa različitim ispoljavanjem.

Energija – vibracija jedne misli „putuje“ čitaj postoji eonima a kamoli reči.

Pitagora i Leonardo da Vinči su pojasnili zlatni presek (2/3, i koren broja 5 ), nauka tumačenjem hlorogram, pa pretposlednje teorije na taj način tumače postojanje, sve je isto, svaki delić sadrži isto, iako u Postojanju ne postoje dve iste čestice, atoma, biljke, čoveka, planeta …

Moglo bi se reći sve je jedno, „celilna“ Postojanja.

Postojanje je vibracija svih mogućih frekvencija, sve su zavisne jedna od druge,  a „posmatrač“ –  svesnost utiče na one koje koje ga okružuju, a ostale zavisno od jačine na posmatrača.

Čovek je Inteligentno biće, najinteligentnije u Postojanju. Tumačenje Inteligencije čoveka se kreće od uma, svesnosti, duhovnosti, budnosti do Svesti.  Svest je pojam nastao tumačenjem i odvajanjem od Inteligentne Energije Postojanja, Ljubavi, da bi se Inteligencija odvojila od Ljubavi, iako je to nemoguće. Za um i za tumačenja svašta je moguće, um zavisno od frekvencije na kojoj je primoran – leva polovina, (spoljnim tehnološkim frekvencijama) da „radi“ procesor – mozak proizvodi sve komplikovanija tumačenja. Frekvencija mozga ne zavisi samo od vibracija tela, već i umnogome od vibracija u okruženju, a danas su one sve više i prelaze 5 gigaherca.

Tumačenjem se odvojila Inteligencija od Energije, sakrila se Ljubav, sakrila se Evolucija i sada smo ovde gde jesmo, kult patnje je opšte mesto na planeti, proizvodnja straha konstantna tendencija. Prethodna civilizacija na planeti zemlji je uništena stravičnim ratom sila tame zapada (otimača) i sila svetla davača – Istoka.  Tragovi tog rata energijom plazme ostavili su traga skoro na svakoj planini i brdu, na zemlji, linije rasedanja sa severozapadne strane, pomerili su se kontineti, a nestao je i prethodni zemljin satelit – mesec, bilo ih je nekad više.  Rat se vodio između žute rase, ranije neutralne a u prethodnoj civilizaciji zavedene od tamnih, i bele Arijevske rase.  Žuta rasa je potpisala mir i kapitulaciju, a planeta zemlja preživela devastaciju, potop i kratko ledeno doba. Bela rasa, duhovnici preneli su žutoj – njihovim duhovnicima Vede (zaštitu Roda) da bi razvili duhovnost, i maknuli se od treće čakre. Žutoj rasi su za duhovnost bile i jesu potrebne vežbe, meditacije i mantre, koje su danas i na zapadu i na istoku postale moda. Od tada i dan danas su miroljubivi. Vede su ostale skrivene kroz sanskrit za širu populaciju, odnosno njihova tumačenja kroz Vedante.

 

Tama kao takva ne postoji, postoji samo jače i slabije vidljivo svetlo.

Čim postoji kretanje znači da postoji i svetlo. Sile tame su one sile koje u svom postojanju nisu prevazišle treću čakru i usmerene su samo na sopstveni opstanak, za druge ih nije briga, tačnije žele da ih iskoriste.  Sila svetla, Duhovnost je nastala na Istoku, širila se od 12.tog meridijana i na dalji Istok, pa na jug i sever i kasnije na zapad. Izvorna duhovnost sa tog meridjana se ogledala u spoznaji Jav – vidlivi svet, Nav – nevidljivi svet, i Prav – opštem dobru i pravdi. To znanje je opstajalo i širilo se u narodu i dalje u narodima gde su se pojavljivali uslovi za masovniji opstanak. Za važnije pojave narod je zahvaljivao i prinosio žrtve Bogovima, višoj inteligentnoj sili. Vremenom je menjan kalendar, usvajani su  novi, stvarane religije a poslednja velika religija je i Nauka, jer su sve udaljavale Istinu od naroda, sve u cilju stvaranja kulta patnje. Isti onaj ko te tera da patiš te navodno brani i oslobađa.

Kretanje energije je ciklično spiralno, Evoluitivno od minusa ka plusu, i što se tiče atoma i planeta i galaksija. Kretanje „nematerije“ stvara materiju. Za kretanje leptira bitni su sati, za čoveka godine, za planete eoni, za planete i galaksije svetlosne godine zbog same forme i vremena trajanja. Inteligentne magnetne sile Sunca, meseca i nekolicine planeta u sunčevom sistemu deluju svojim kretanjima i konstelacijama na kretanje, rast razvoj i odumiranje na zemlji kako flore i faune tako i na čoveka. Postoje „pozitivna“ kretanja sa Istoka i „negativna“ kretanja sa Zapada, ciklusi se ponavljaju ali uvek na sve svesnijoj osnovi, jer su spoznaje iz prethodnih ciklusa „upisane“ u Postojanje i nivo svesnosti svega je sve viši. Ciklusi kretanja i konstelacija planeta su čitljivi, očigledno i shodno tome i kretanje čoveka i pojedinca kroz vreme je čitljivo – predvidivo, jer na njega konstelacije i odnosi planeta zavisno od vreme rođenja i mesta, ostavljaju „pečat“  darove na koje će energije – vibracije biti osetljiviji tokom života, znači postoji nešto slično pojmu „sudbina“  ali pošto je čovek Božansko čedo, on ima slobodu reakcija (misli i delovanja) u smislu odbrane od postojanja, a tek kad spozna šta je i koje ima i Volju, Nameru i može preduzimati svesne akcije kojima utiče na šire postojanje. Sve vreme pre toga je objekt evolucije svesnosti, koji postoji po sistemu karme, akcije okruženja i lične reakcije. Spoznaje ljubav i patnju, želje koje mu donose bol, bori se za korist koja donosi štetu jer ne spoznaje dualnost postojanja, pa je svejedno na koju stranu „gura klatno“ stižu ga obe strane „medalje“ sve dok ne spozna da je to evolutivna škola postojanja, spoznaje tamu da bi više cenio svetlo od kog je nastao.

LJUBAV – Inteligentna Energija Postojanja mu je nepoznata, spoznaje i uči od okruženja i nauči da je izdvojen drukčiji, i da je ljubav i bol i patnja i ljubomora i od toga je korak do mržnje sa sve samo zbog nerazumevanja i otpora Postojanju koji kreira strah.

Naša mlađa braća, tačnije sledeća pokoljenja koja uglavnom borave na drugim planetama, zabrinuta za sopstveni opstanak i postojanje itekako vode računa da se ne ponovi havarija planete Zemlje od pre nekoliko hiljada godina, pa su sve sile „države“ koje imaju nuklearno naoružanje itekako opomenute i kontrolisane sa njihove strane. Malo teže je prihvatiti da je vreme umni mentalni koncept, odnosno da ga nema, i da je i prošlost i budućnost sada, i da se sve „odigrava“ u isto vreme, zato se od populacije skrivaju „vanzemaljci“ a zbog profita i nove dostupne tehnike koje su nam „doneli“. Nove tehnologije se u populaciji šire na kašičicu i to uglavnom one koje služe da bi se populacija kontrolisala i izrabljivala.

Smer vetrova, kretanja energije se promenio i posle trinaest ciklusa (sedam Dana i šest Noći) stvaranja – razvoja svesnosti u ovoj poslednjoj civilizaciji vraćamo se na „početak“ jer se podigla Svesnost Planete (mnogima je to nejasno i nevidljivo) ali promil „Budnih“ ima veći uticaj na svesnost nego  99,9 „nesvesnih“. Evolutivne promene se ubrzavaju, kao i vreme samo, sve su očiglednije revolutivne i u Evropi ali i na Istoku i Zapadu. Istine Postojanja su sve očiglednije, populacija diže glavu i uspravlja se posle eona poniznosti i vetrova sa Zapada. Tajne mogu postojati neko vreme ali ne sve vreme, jer misli nisu lične iako tako izgleda, one su vibracija koja postoji a sad se ubrzano približava vreme otkrivanja i prošlosti i budućnosti. Bližimo se eonima Apsolutnog Dobra za sve, komunikaciju kao i ranije telepatijom u kojoj ne postoji mogućnost laganja i prevare, jer se u eter (sve vreme) emituje celokupna energija – vibracija čoveka, a ne samo misao ili reč.

Šta je u ovom dobu potrebno čoveku za isceljenje sem podizanja svesnosti?

Spoznaja da je dovoljno da unese hrane za manje od 10% u odnosu na ukupnu energiju koju troši, ali neagresivne hrane  što znači ne one koja je genetski manipulisana, ni one koja sadrži „lepak“,  lepi se za unutrašnje organe i stalno traži još istog,  zatim da ne pije gazirano, da „troši“  vodu ali ne direktno sa česme nego odstajalu bar par sati da bi izvetrili štetni aditivi, i da se uzemlji (drastično smanji nepoželjne frekvencije tehnološke okoline na mozak koje donose patnju i bolesti) odnosno da nosi kožnu obuću bez gumenih đonova, narodski rečeno opanke, da se spusti sa spratova na zemlju, i da bar sat vremena odnosno što može više boravi u prirodi, u blizini vode, a ne u smogu i betonu, i da što manje koristi toplu vodu za tuširanje, kupanje a postepeno sve hladniju. Podrazumeva se i izbegavanje skupljanja informacija od javnih sredstava dezinformisanja i što više ličnih kontakata umesto medija, i ponešto vremena odvoji za tihovanje.

leta gospodnjeg 7527.                                                                                               Zaovine,  Tara

Ivan Ivanda                                                                                                                 SRBiJa

Advertisements

KAKO JE TO BILO i šta BIVA

 

Sve u Postojanju je jednostavno, samo je čovek uspeo da zakomplikuje postojanje i opstanak.

Poslednja civilizacija na Zemlji nastala je na Sredozemlju, sred planete Zemlje, jer su se tu najranije stvorili uslovi za opstanak, i to u ušuškanom delu Sredozemlja, današnja, Dalmacija, Bosna, Srbija, Makedonija, gde su se i led i voda povukli, gornji deo sadašnje Evrope je bio  tad zaleđen. Plemenu, odnosno narodu koji je tu nastajao znanje – Božansku Istinu a i genetiku spustila su bića sa ljudskim telom i  vučijim glavama. Potvrda toga postoji zabeležena još i u egipatskoj civilizaciji, u kojoj su ljudi bele kože postali prvi vladari, a božanstva crtana sa – pasijom glavom.  Spušten – dat im je i jezik, i božanski zakoni i kalendar. Živelo se i radilo po tim pravilima: Jav – objašnjava fizičko postojanje, javu, Nav – pojašnjava Duhovnost, a Prav – zakone postojanja Božanske zakone. Zadatak tog naroda nije bio samo opstanak nego i deljenje, množenje, širenje. Zašto zadatak, pa u samom imenu tog naroda se očitava da je to zadatak, sudbina, širenje Duhovnosti.

I na istok Rusija, Indija, Kina,  i na sever Skandinavija, Britanija, i na zapad Nemačka, Francuska, Španija, a i na jug do Egipta.  To danas najviše potvrđuje genetika i epistemologija jezika i nastajanja novih jezika, a najmanje od svega arheologija. Uzgred da li je čudno da su na Sredozemlju nastali ljudi bele kože, na istoku žute, na jugu crne i na zapadu crvene – starosedeoci Amerika i severne i južne, kad se to uporedi sa bojom i temperaturom Sunca. Sunce je na istoku žuto, na zapadu crveno, najsvetlije je na Sredozemjlu,  jug je najtopliji – Afrika.

Taj narod je svoje toponime nosio svuda kuda se širio, isto tako i Bogove u koje je verovao a bilo ih je više, naravno i vrhovni.  Jezik i pismo su bili jednostavni, uglavnom suglasnici. Jedini su od svih naroda i dan danas koji mogu da izgovore četiri, čak i pet uzastopnih suglasnika u reči, prema tome i sve ostale jezike.  Prvo pismo je pisano samo suglasnicima i to bez razmaka između reči. Zato danas imamo problema sa čitanjem tih zapisa a ima ih posvuda, nisu svi uništeni, jer dodavanjem različitih samoglasnika menja se i smisao reči.

Kako su se širili na nove teritorije tako se i jezik menjao, jer je drugima bilo teško izgovarati suglasnike pa su kitili jezik samoglasnicima da bi mogli izgovarati iste pojmove,  što je najočitije u Sanskritu, ali i ostalim i u ostalim evropskim jezicima. Odlaskom na istok Indija, Tibet sreli su narode koji nisu bio pobožni, ali su imali svoju duhovnu ispravnost. Tada su nastale Vede iz svog korena Jav Nav i Prav.

Zašto spominjem Vede, pa zato što je tad počela da se sakriva Božanska Istina od naroda, populacije, znali su je samo i izučavali samo vrhovni sveštenici.

Posledica skrivanja osnovnih Istina Postojanja je nastanak Hrišćanstva.

Hrišćanstvo je takođe nastalo na istom tom prostoru danas Makedonija i Srbija, po starom Srbskom kalendaru 5503. godina je početak hrišćanskog kalendara. Koliko sam upoznat najstarije iskopine koje arheolozi smeštaju u treći vek, u manastiru sadrže kosti, odeću velikodostojnika, posude za obrede, posude, nakit, prstenje koji ima simbole ribe i krsta. Nađeni su ostaci 16 manastirskih vrhovnika, pa saberite kad je Pavle išao Balkanom i propovedao Hrišćanstvo, verovanje u jednog Boga. Jednobožje je prihvatano i prihvaćeno uglavnom svuda gde se taj narod proširio. Jedino se u Srbiji zadržalo Slavljenje praznika pređašnjim Bogovima ali pod izmenjenim imenima, sveštenici su ih sačuvali smeštajući u novi kalendar.

Podelom hrišćanstva narod svoju veru naziva PravoSlavlje, oni drugi mogu se zapitati zašto baš to ime, a odgovor će dobiti sagledavajući šta je ta nova vera ili možda nevera donela čovečanstvu, ne bi baš rekao da je to mir, sreća i blagostanje. Očigledno đavolska posla, opet sakrivanje prave vere.  Za mene je  to zaustavljanje, usporavanje evolucije radi kolonizacije, porobljavanja i iskorištavanja i ljudskih i prirodnih resursa, bez imalo obzira koliko će glava tom i takvom bogu otići na istinu, a broje se ne na milione nego na još po koju nulu.

Sad nam opet spremaju novog boga, nije im dovoljno što je prva podela nastala sa judeaizmom, pa druga još veća sa katolicizmom koji je kasnije zbog kolonizacije i upravljanja ratovima izmislio i islamizam, a sve novo je donosilo sve grđe uslove za opstanak i naroda i pojedinca.

Nije za džabe i judeaizam i islamizam naturio vernicima obrezivanje, uskraćujući im Duhovnost sa velikim D, usmeravajući ih samo na materijalnost, opstanak, borbu i ne poštovanje ostalih i drukčijih.

Novog boga nam spremaju iz „svemira“ pojaviće se bukvalno na nebu, hlorogrami se crtaju i spremaju, tehnika zaluđivanja masa putem pametne tehnologije sve je pristupnija i dostupnija. Ratnici se razmeštaju po Evropi koja ih oberučke, čitaj samo vladari, prihvata dok se narod buni,  i sprema se novi pogrom.

Stara SRBska izreka glasi „U se i u svoje kljuse.“   Nema druge nego Sabrati se, vratiti se kući, prisetiti se ko smo, šta smo, zašto smo, i po rasejanju i ovde i ponovo krenuti ispočetka. Spustiti i proširiti u narod ono što je donekle zaboravio kroz vekovnu borbu za goli opstanak na ovom prostoru,  Duhovnost kroz Jav Nav i Prav, javu, duhovnost i zakone Postojanja. Vratiti Istinu u narod, kad sazna istinu znaće šta mu je činiti.

 

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                               Pančevo

Ivan Ivanda                                                                                                                    SRBiJa

Muzika

Hvataj

 

Kretanje fotona proizvodi šum, kretanje energije u atomu je akord, kretanje energije u ćeliji je melodija, a kroz čoveka  simfonija.

Misli koje su protrčale kroz mene a nisam im dao nikakvu pažnju, takođe su šum, one koje se često ponavljaju, i koje izgovaram su akordi,  emocije koje ispoljavam su melodije, i sve to sa mojim usvojenim konceptima, znanjima, ličnom istinom čini simfoniju.

Sve reči koje sam do sad izgovorio čine skup vibracija, simfoniju koja zveči svemirom.  Moje čulo sluha ne spoznaje tu simfoniju, a i većinu onog što sam izgovorio sam zaboravio. Svemir nije, ta simfonija se svakom mojom rečju menja. Jeku moje simfonije prepoznajem po stvarnosti koja me okružuje, tačnije po mojoj percepciji te stvarnosti. Jeka te simfonije se odražava i na moje telo, ne samo ovo opipljivo, ali tu je najvidljivije.

Činilo mi se da su note te simfonije koja zveči svemirom moje, da ih ja zapisujem, jer slobodan sam da mislim i govorim kako i šta ja hoću, i istinu i laži i ljubav i mržnju, i hrabrost i sram i mnogo toga još.

Sad uviđam da note uopšte nisu bile moje, da sam igrao kako „drugi“ svira. Prevideo sam uputstvo. Uputstvo mog postojanja koje nisam ja pisao, bilo je napisano i zapisano pre mene ispoljenog. Sad znam i ko ga je pisao, i zašto. Početna „moja“ simfonija je bila Božanstvena, Muzika Sfera. Moje reči i dela u većem delu su bile otpor toj Muzici Sfera, jer sam verovao da umem i znam bolje.

Svaki atom ima „uputstvo“, svaka ćelija, pa i čovek. Genetika je dosad uspela samo da razlikuje jedinke čitajući „uputstvo“ ostalo nepročitano nazvali su đubretom.

Energija  koja održava svekoliko nedeljivo Postojanje je Ljubav. Ljubav je muzika Duše.

Sad učim note ispočetka i biram šta sviram.

Muzika Sfera sadrži sve note, to se podrazumeva, ali sadrži i sve moguće kombinacije nota, sve akorde, sve melodije, sve simfonije.  I odsvirane i neodsvirane.

Svaki atom svira po notama, kad zaboravi note nestane, note ostaju i opstaju.

Svaka ćelija svira po notama, jer jedino tako može da opstane, nastane, postoji i nestane. Note opstaju. To važi i za svako živo biće.

A čovek, šta s njim. I on nastaje, opstaje i nestaje zahvaljujući notama. Ništa novog, sve isto važi kao i za sve ostalo postojanje. E, zna on za jadac. Poverovao da zna note, našao neko drvce lepo ga obradio i umesto da bude muzika, rešio da bude dirigent. Diriguje, orkestar neuvežban, raštimovan, akordi se prepoznaju, ali melodija ni približna Muzici Sfera. Data mu čula da čuje Muziku Sfera, ali on sluša samo onu melodiju svog neuvežbanog, raštimovanog orkestra. Sluša tuđe melodije, poredi se, uvežbava i stvara simfonije koje niko drugi neće ni da sluša – čuju tek pokoju melodiju pa pobegnu. Samo njemu su lepe i savršene. Usavršava se tako eonima dok mu čula ne oslabe pa oseti da postoji muzika koja dolazi iznutra, te note kojima ne treba dirigent, ni štimovanje, ni uvežbavanje.

Tek tad čuje one neodsvirane melodije, spozna simfoniju, i baca dirigentsku palicu jer mu smeta da pleše u igri života po Muzici Sfera.

 

leta gospodnjeg   7527.                                                                                     Zemun

Ivan Ivanda                                                                                                         SRBiJa

Strah, otpor, opiranje

Hvataj

 

Strah se doživljava kao telesna senzacija, uznemirena vibracija, većeg ili manjeg intenziteta. Te telesne senzacije su iste ili skoro iste kod svake emocije i „pozitivneˇ i  ˇnegativneˇ.  Pa u čemu je tad razlika između ljubavi i straha?   U otporu.  Što je veći otpor telesna senzacija je jača. A otpor je samo misao npr: To ne želim, nemogu, nesmem, neću, nemam, gubim i tako dalje i šire.  Čemu se opireš – situaciji, iskustvu, sećanju, želji, nevolji. Otpor je i dalje samo misao i ništa više od toga. Od te početne misli u umu stvaraš igrani akcioni film jer se misli nadovezuju jedna na drugu dok si u tom stanju.

Opiranjem nečemu što se dogodilo nećeš promeniti događaj koji je prošao. Opiranje nečemu što se nije dogodilo a može da se dogodi je samo dodavanje energije i povećavanje mogućnosti da se to i dogodi jer ti si postojanje, proizvodiš kretanje – akciju koja izaziva reakciju okoline i bliže i dalje jer postojanje je ˇcelinaˇ  a ti nisi samo objekt u toj celini.

Opireš se strahu zbog nečega ili nekoga, a samo nekoliko trenutaka nakon što prestaneš da se opireš prestaju i telesne senzacije. Otpor je neprihvatanje ili nerazumevanje postojanja jer si naučio da je nešto lepo prijatno, nešto ružno neprijatno, nešto voliš nešto ne voliš, ustvari naučio si da ocenjuješ i presuđuješ oslanjajući se na svoje lično prethodno iskustvo. Sve vreme dok ocenjuješ i presuđuješ nisi u stanju da realno sagledaš, uvidiš postojanje jer sve sagledavaš kroz lično ˇobojeneˇ naočare.

Otpor stvara brige, probleme, sekiracije, nervozu, bolesti, rečju nevolje koje ti ne trebaju. Imaj na umu rečenicu: Sve će proći. Postojanje je neprekidno ciklično kretanje i tvoj otpor neće zaustaviti to kretanje samo će tebe usporiti tačnije trebaće ti više ciklusa da uvidiš jednstavnost postojanja.

Nasuprot otporu je prihvatanje. Prihvatanje samo po sebi ne znači razumevanje postojanja šta zašto kako koliko ali što je veća distanca od opiranja razumevanje i uvidi su sve jasniji i očigledniji.

Vremenom posle prihvatanja dolazi i zahvalnost postojanju, za sve, za sva iskustva. Iz zahvalnosti proizilazi ljubav sa velikim Lj,  a iz nje mir ali ne mir kao nekretanje nego kao razumevanje svekolikog postojanja.

Zaključak: Misao može da bude otpor postojanju ali i razrada kreacije ili ideja jer one dolaze iz stanja mirovanja uma što znači da kreacije i ideje nisu misli. Sama reč razum, razumevanje znači prestanak mišljenja, raz – razbijanje, rasturanje, razina – nivo iznad uma. Naravno prethodno rečeno ne znači da je svaka misao nerazumna. Navikao si da je potrebno razmišljati da bi nešto razumeo, ali do uvida i jasnoće pre ćeš stići posmatranjem bez kritičkog umovanja.

Misao je oblaćić, oblak koji se pojavi i nestane, ali može da bude i oluja i orkan sa teškim posledicama najpre za tebe pa tad i za druge. Sam biraš čemu češ davati pažnju,  otporu ili kreaciji.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

Emocije, empatija, saosećanje

mains-terre

 

To što su tvoja čula ograničena ne mora da ograničava i tvoj um. Tvoj um je ličan i sadrži ono što si uglavnom sam smestio tamo, formirao si karakter, identitet uloge, emocije. To nimalo nije čudno jer tvoje telo i um ti govore da si izdvojen iz ostale kreacije postojanja, maltene da si nezavisan i slobodan. Možeš i da smatraš da je nešto tvoje i deo planete, i objekti i predmeti, i biljke, i životinje čak i druga ljudska bića.

Postoji tu jedan mali problem sa takvim konceptom.

Celokupno postojanje svuda, uvek, oduvek i zauvek održava i sačinjava ista energija koja nosi informacije – svest, zvuk, svetlost, iz koje sve nastaje, raste, razvija se i nestaje u pojavnom obliku. Sama ta energija nit nastaje nit nestaje, postoji i iskazuje se u određenim formama, ali neprestano sve povezuje i informacijama i energijom potrebnom za postojanje, kretanje, razvijanje, život sam.

Iako imaš uverenje da si ti i objekt i subjekt, u tom postojanju izdvojenih nema dva ili više objekata sve je jednota. Stoga mi je sasvim jasno, lako i ispravno nazvati tu energiju postojanja jednom rečju: Ljubav.

Ako iz ljubavi nastaješ, živiš i nestaješ kao forma, a iz naučene i ograničene percepcije sopstvenog uma smatraš da je ljubav nešto što treba da daješ, tražiš, kupuješ, prodaješ, da tuguješ, patiš jasno je da nisi načisto ni šta si ni ko si. Zato i kreiraš emocije umom da bi bio bliže toj esenciji koja jesi jer je um zbog svoje ograničenosti ne prepoznaje. Dopuštaš da te te emocije i umna (ograničena) inteligencija vode kroz život. Osećaš telesne senzacije, ponekad i euforične koje ti potvrđuju da iskazuješ i osećaš ljubav iako je to iskazivanje mnogo češče rečima.

Emocije kreiraš umom, intenzitet, jačinu i trajanje telesnih senzacija određuje uverenje koje imaš i količina straha, nerazumevanja i neprihvatanja koja je sastojak svake emocije. Osnovna supstanca svake emocije je ljubav, energija postojanja ali kad um tumači da je odvojen od te energije, kreira emocije kao nedostatnu zamenu za ljubav.

Empatija i saosećanje su u samom vrhu pozitivnih emocija i njima iskazuješ koliko ti je stalo do drugih i o želji i trudu i energiji da im pomogneš. Ali one sem toga i ukazuju i drugima a ne samo tebi da se smatraš izdvojenim, da si u stanju da pomogneš, ponekad i da si bolji, umniji i vredniji od onoga kome pomažeš. Iskustvo i moje a sigurno i tvoje pokazuje da se odnos sa onima kojima si pomagao, pomogao, vremenom iskvari da tu nešto nije sasvim u redu, da je nešto pogrešno.

Kome pomažeš? Nekom ko nije u stanju da … Nekom ko je žrtva … Nekom ko nije u mogućnosti da …

Neko ko je u takvom stanju da treba pomoć ne voli takvo stanje i posle nekog vremena nakon što si pomogao i učinio ti ga svojom pojavom postojanjem podsećaš na prethodno stanje pa se odnos prema tebi vremenom menja.

I šta sad? Pomagati ili ne pomagati?

U srbskom jeziku postoji reč, glagol služiti, i sebi i drugima. To ne znači da si sluga, nego da činiš nešto za obostrano, sveukupno dobro.

Kad nekom pomažeš jasno mu stavi na znanje da si mu zahvalan što ti omogućava da mu služiš, ali ta zahvalnost mora da postoji u tebi kao stanje, a ne samo kao reč, nesuvisla izjava. Zašto izjava? Da bi i tebi i onom kome pomažeš bilo jasno zašto to činiš. I inače služiš roditeljima, onom kog voliš, deci, prijateljima, društvu u celini, ponekad i otadžbini ali im se ne zavaljuješ naglas, jer to je nešto što te čini sretnim, što voliš, doduše ima tu služenja i koje ne voliš.

Kod pomaganja treba imati svesnost o tome da je svako sam svojim mislima, ponašanjem i rečima i delima najviše sam odgovoran za sopstvenu poziciju u vremenu i prostoru i da su nevolje tu da ga nečemu nauče, da nisu tu samo patnje radi.

Isto kao i ljubav zahvalnost je razumevanje i prihvatanje inteligencije postojanja, trajno stanje kad stigneš do toga.

I ti i onaj kojem pomažeš ste apsolutno isto, jedina razlika je u tumačenju postojanja, i sve dok postojanje tumačiš umom, imaćeš potrebe za iskazivanjem emocija, umesto za stanjem onim što jesi i što postojanje jeste.

Svo vreme života služiš svojim iskustvom celokupnom postojanju isto kao i ono tebi.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Inteligencija postojanja

inteligencija

Dođeš na ovaj svet prazan, čista duša, svetlost, ljubav, energija. Posmatraš stičeš sopstveno iskusto najviše oponašajući i verujući drugima. Kasnije sam biraš šta ćeš memorisati, formiraš karakter, znanja, emocije, uloge.

Posle nekog vremena zapitaš se ko si, šta si, zašto ti je nametnuta patnja, nevolje, bolesti, problemi pa kreneš da tragaš opet kroz tuđa iskustva pa lutaš od jednog do drugog jer sva rezoniraju s tobom jedno određeno vreme dok ih ne prevaziđeš da bi tražio nova.

Nauka, genetika kroz DNK ukazuje da mora postojati neki obrazac koji određuje kako će se ćelija razvijati, svrhu, vreme, potrebne uslove, funkciju u organu, pa dalje u celokupnom organizmu što znači da u postojanju postoje određene šeme, strukture, pravila koje nauka vremenom otkriva.  To jednostavno znači da  život nastaje na osnovu prethodne informacije šta se gde kako kada rađa, razvija i odumire. A iz toga sledi zaključak da te informacije ne stanuju ni u ćeliji, ni u umu jer da bi postojao um biće već mora biti oformljeno. Dalje to znači da u ˝početku˝ ne beše reč, već slovo – kod, informacija. Gde su te informacije smeštene? Očigledno svuda jer život nastaje na raznim mestima, a to ˝polje˝ pod navodnicima jer je neograničeno je stalno prisutno i informacije iz njega su neprestano dostupne.  Svake sekunde se odvija stotine procesa u samo jednoj ćeliji i informacije šta kako kad koliko su neprestano tu da održe život.

Čula uveravaju um da si odvojen od ostalog postojanja, da okolina, ljudi, priroda, sunce, mesec, planete, galaksije, univerzum ne utiču na tebe. Ponekad dopustiš bljesak informacije koju tumačiš intuicijom pa prepoznaš povezanost sa inteligentnom energojom postojanja na desetinku sekunde ali joj i dalje ne veruješ jer kako nešto može biti inteligentnije od tvog uma. Inteligencija postojanja sadrži svekoliko iskustvo, a tvoj um samo ono koje si obradio, rastumačio, ograničio i memorisao.

Iako to ne registruješ i ne primećuješ neprestano komuniciraš sa tom energijom, inteligencijom postojanja apsolutno isto kao i svaka tvoja ćelija, organ, pa i um. Milijarde promena se dešavaju u ćelijama i nisu nimalo nasumične i slučajne. Isto tako ni tvoje misli nisu slučajne.

Da bi se pokrenula i nastala misao potrebna je informacija koja dolazi spolja van tvog uma. Ta informacija nije u formi misli, to je samo kod, bljesak koji um tumači kad mora, a mora kad je delimično ili potpuno ne razumeš, jer se pojavljuje otpor. U ostalim situacijama deluješ bez razmišljanja jer jednostavno znaš. Probaj da uhvatiš i memorišeš tu informaciju, bljesak, kad prvi put vidiš, poželiš neki predmet, kad upoznaš nekog nepoznatog dotad ali bez tumačenja uma i posle nekog određenog vremena uvidećeš da su te informacije (bez tumačenja) bile i jasne i tačne.

Danima ti se ponavljaju iste misli jer te inteligencija postojanja sve vreme upozorava da nešto tu nisi dobro u svom umu procesuirao, da postoji otpor i u umu i u telu.

Ponavljaju ti se i situacije i odnosi koji sem toga što služe da uvidiš da u nečemu ˝grešiš˝ ukazuju i na celokupnost i povezanost sa svim i svačim a i svakim jer gde god odeš svoje navike, uverenja, identitete sobom nosiš.

Što manje veruješ sopstvenim tumačenjima i navikama, sve više ideja i kreacija ti je dostupno jer one ne dolaze iz uma a to već imaš u sopstvenom iskustvu.

Da bi bljeskovi koje zoveš intuicijom potrajali ne treba da poričeš i negiraš sopstveno iskustvo, uverenja i znanja koja si stekao,  dovoljno je da razumeš način na koji si ih stekao odnosno kako Svest Um i Misao utiču na njihovo formiranje.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i Misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

ljubav

7ec93-par

Ljubav je sila koja održava sav život, sve različitosti, celokupno postojanje. Ljubav ne razlikuje dobro i zlo, jer zlo – udaljavanje od suštine, od sebe a i od drugih je upravo način da ponovo otkriješ ljubav, da se vratiš izvoru. Ne treba nikud da koračaš, da učiš, da treniraš, dovoljno je samo da se prepustiš. I samo da znaš taj izvor je nepresušan, tvoje postojanje ti to dokazuje.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Utopija

 

Neznanje

Radiš na buđenju, isčekuješ svesnost? Ako ste svesni svojih misli, reči, telesnih senzacija, emocija, okruženja šta još trebate? Imate čula kojima spoznajete materijalnu stvarnost. U čemu je problem? Sve dok u vama tinja verovanje da je materija suština postojanja, tragaćete za načinom kako da probudite um a on je samouvereno budan pa traži odgovore u prošlom ili budućem vremenu, um nije svesan stvarnosti već samo vašeg prethodnog iskustva, ali vi ste svesni sve vreme postojanja.
Um uglavnom veruje onom što vidi, čuje, oseti, i kroz um provlačiš samo svoje reakcije, pa poveruješ da je tvoj um svest. Um je samo baza podataka koje si kroz iskustvo smestio tamo, ti si vlasnik te baze a ne ona tebe. Ti si svesan svojih misli, umom ne možeš spoznati svest, ljubav, dušu možeš samo misliti o tome. Budni i svesni jeste samim postojanjem, verovanje da niste uzrokuje beskrajno traganje prostranstvima uma. Spoznati nematerijalno čulima je utopija, utišajte um ne vezujući se za misli koje protiču, jer one su uglavnom uvek u sukobu sa stvarnošću koja vas trenutno okružuje, koje ste svesni vančulno, to neprekidno jeste jer sva iskustva doživljavate u svesti, a nerazumevanje, neprihvatanje trenutnog pokreće misli kojima pokušavate da promenite, izbegnete trenutak u kome ste, a to je nemoguće.

Pomoć

Drugima možemo ispravno pomoći jedino tako što ih apsolutno prihvatimo upravo onakve kakvi jesu, kako se ponašaju, govore, reaguju u datom trenutku, bez ocenjivanja, bez etiketiranja, bez razmišljanja šta im treba, šta bi trebalo, šta je dobro šta nije. Najveća pomoć i korist je da se osećaju prihvaćeni, da nisu sami, da nisu ˝u krivu˝. Zašto je to važno? Odgovor je jednostavan, nismo svi isti, iako smo od istog, različita su nam shvatanja, verovanja, znanja navike, brzina ˝putovanja˝ i reagovanja.

Da bi naučili šta je svetlo moramo spoznati da postoji i tama. Ponekad nas brige i emocije uvode u tamu, to je prirodno stanje koje posle nekog vremena nam omogućava da se setimo da postoji i svetlo. Iz mračnog mesta zvezde se bolje i jasnije vide.  Unutrašnje promene se dešavaju samo na osnovu ličnog iskustva. Osoba mora da stekne iskustvo da bi saznala šta je za nju dobro u određenom trenutku. Egoistično je verovati da ja znam šta je za tu osobu sada dobro i pravilno. Mi sami svojim mislima upravljamo ne samo osećanjima, emocijama nego i okolnostima.

Kazaćete da ali…   Ako vidim da je neko u bunaru naravno da ću mu pomoći i učiniti sve što mogu da izađe odatle. To je u redu, ali ta osoba je tražila i ostvarila to iskustvo boravka u bunaru i svesno i nesvesno. Nije ona samo fizički u bunaru, i mentalno je u bunaru. To iskustvo na dnu bunara, količina borbe i straha, prihvatanja tame i tračka svetla iznad glave joj omogućuje promenu koja joj je potrebna jer inače se ne bi zatekla u bunaru. Iz iskustva znam da retko kad prihvatam i sopstvene savete a kamoli tuđe, jednostavno zato što mi je potrebno lično iskustvo koje uzrokuje promenu mojih ranijih verovanja, znanja i navika.

Želja da se nekom pomogne da bude bolji potiče iz sebičnosti, verovanja da sam bolji, da bolje znam.  Ne bi znao ono što znam da to znanje nisam preispitivao kroz sopstveno iskustvo. Bila su mi potrebna razna iskustva i prijatna i neprijatna. Ko sam ja da zaustavljam, blokiram, ubrzavam ili sputavam nečiji rast i razvoj, da mu ograničim sticanje iskustva.  Iskrena, istinska, suštinska pomoć nekom je prihvatanje baš onakvog kakav je. Pomoći mu možete samo ako se jasno artikulisano izjasni da mu treba pomoć, sve ostalo je smetnja i ometanje.

Možemo nekom pokazivati prstom gde je mesec ali videće ga tek kad uklonimo prst jer dok gleda u prst ne vidi ništa drugo.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun