Namere

Svetlo i tama su jedno esencija, inteligencija i energija postojanja.

Svetlo i tama formiraju prostor. Iznad inteligencije, svesti postojanja je duša koja daje, kreira nameru i svrhu, smisao kretanja.

Namerom nastaje kretanje, vibracija koja uzrokuje zvuk a zvuk kreira formu, oblik postojanja.

Čovek odnosno forma koju spoznajemo kao najviši, najsvesniji oblik postojanja ima potrebu da rastumači postojanje, poreklo, smisao, svrhu.

Posmatranjem analizom sintezom umovanjem sagledava kretanje svetla zvuka forme, uočava neke pravilnosti, kretanja sunca, planeta, spoznaje elemente, atome, čestice ali skoro nikako ne priznaje veću inteligenciju od sebe iz koje je nastao, koja svakoj njegovoj ćeliji, atomu, čestici daje formu, svrhu, strukturu. Promenom vibracije menja atome – pretvara jedan element u drugi koji mu je potreban za opstanak u ovoj dimenziji postojanja. Svaka spoznaja, zakonitost, znanje do kog je došao je ograničena vremenom, menja se, odbacuje, kreira nova i tako u beskonačnost.

Neuviđanjem svog savršenstva, harmonije sveukupnog postojanja, i datom slobodom umovanja, mišljenja, svojim ličnim znanjem – čitaj otporom, strahom i nerazumevanjem, nesvesnom namerom čovek menja svoju vibraciju, formu, oblik tela, smatrajući da je drukčiji, izdvojen iz celine, da može, ume i sme sam, iako mu svaki udisaj, otkucaj srca, svaki zrak svetla, svaka kap tečnosti govori da nije sam, izdvojen, nepotreban, zaboravljen i ostavljen.

Suština svega je neprepoznavanje namere koja je iznad inteligencije, koja je iznad misli i uma. Neprepoznavanje namere stvara otpor, otpor formira misao, misao kreira stav, uverenje, lično znanje, a to znanje kreira vokabular, rečnik, iz tog ličnog čitaj ograničenog znanja izgovaramo reči i rečenice koje sem toga što oblikuju odnose sa drugima kreiraju u ne baš bliskom vremenu i okolnosti koje živimo, jer ne zaboravimo zvuk kreira formu.

Nepostoje dve iste čestice, forme, svaka forma se unekoliko razlikuje od druge, i ne samo što se razlikuje nego se u svakom trenutku menja, ali u toj promeni i dalje ima svoju svrhu proisteklu iz namere. Samo čovek svojim umom može i formira lične namere koje su u suprotnosti sa postojanjem, zbog otpora, neznanja, poređenja, osuda, želja… Te i takve namere se idejama, verovanjima, vokabularom, ograničenim znanjem prenose se na sledeća pokoljenja, pa tako čovek ne uviđa odmah posledice svih svojih namera, reči i dela pa ne retko pate čak i naslednici, bližnji, jer je opstanak održava harmonija, te ˝loše˝ vibracije neko mora da pegla, ispravlja, plati ali ne novcem.

Svaka ˝loša˝ namera proistekla je iz otpora postojanju ali svaki taj otpor je ograničenog trajanja, posledica otpora je patnja, a patnja nestaje priznavanjem harmonije, celine. Sukob stvara žrtve, žrtve daju smisao patnji, a patnja dovodi do prihvatanja, prestanka otpora i proširenih spoznaja. Na svojim ˝greškama˝ jedino učimo, tuđe komentarišemo, ismevamo, bez da smo hodali u njihovim cipelama a sve ˝greške˝ potiču iz najboljih namera za sebe, za bižnje, za naciju, narod, zemlju, planetu.

Prihvatanjem namera postojanja bivamo mirni, sretni, ljubavni a otporom?

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Dijagnoze

Naše telo je savršen organizam koji je u stanju da proizvede i reguliše sve što mu je potrebno za opstanak, u stanju je da nas odbrani od svega što unesemo prirodnim putem, ustima i preko kože u njega.

Izboriće se i sa bakterijama, virusima, svim i svačim, ali ipak ima i nečeg sa čim ne može da se izbori. Ne može se izboriti sa onim što je ušlo u telo neprirodnim putem kao što je vakcina inekcijom. Takođe ne može se izboriti sa onim što se zove dijagnoza.

Dijagnoza se shvata kao presuda najvišeg suda. Oni koji dijagnozu ne shvate kao presudu nego kao još jedno od mišljenja a mišljenje ima svako bez obzira na struku, imaju mnogo veće šanse da se izleče.

Izleče a ne iscele. Izlečenje leči simptome, kad je u pitanju kancer pokušava da uništi čelije koje ˝narušavaju˝ organizam. Te ćelije se nisu pojavile da uništavaju organizam naprotiv da ga iscele, da zaleče neke rane, posekotine, pukotine u telu. Razmnožavaju se samo zato u prevelikom broju jer ne uspevaju da saniraju započeto. Što ne uspevaju? To je već ozbiljno pitanje. Prvenstveno za um, psihu, a potom i za način ishrane. Kako za um? Um je čudo. Um tumači ono što vidi, čuje, dodirne pomiriše, ukusi i sve to ocenjuje nešto kao lepo, dobro, drugo kao loše. Ocenjuje i sebe, odnosno ono što smatra da jeste, svoje telo ali i druge i ostalo što postoji. Iz tih ocena proizilaze emocije, strah, navike, uverenja, verovanja, znanja, želje i sve to se formira uz jednu jedinu reč Ja sa kojom se sve poredi, ocenjuje, prihvata ili odbija, ali to ja tako lako prihvata tuđa verovanja, tumači ih i brani kao sopstvena znanja iako u sopstvenom iskustvu ima neslaganja.

To ja se bori za opstanak protiv svega što nije ja, protiv okruženja, prirode, sve bi da kontroliše i potčini. Troši silnu energiju na neuspešno odvajanje od celokupnog postojanja, od zakonitosti koje tu važe i ta prevelika potrošnja energije i neprihvatanje, nerazumevanje ljubavi, energije, povezanosti celokupnog postojanja stvara otpor koji uzrokuje nedovoljno primanje energije, nedovoljnu razmenu, svetlosti, kiseonika, vode, prane samo svojim mentalnim otporom. Na taj način se remeti alkalnost organizma. Kad se na to dodaju navike u ishrani koje su opet proizvod uma odnosno tog gore navedenog ja, ćelije same po sebi ne mogu proizvesti i odraditi ono za šta su stvorene, za odbranu i održanje života.

Gde je tu isceljenje? Isceljenje počinje odbacivanjem svega što je vezano uz ja. Ja sam ovo, ono, ja mogu – ne mogu, smem ne smem, želim ne želim, imam nemam, jer sve to što ide uz ja nije istina, doduše u nekom trenutku života može biti al to je kratkotrajno, jer su za par, sekundi, minuta, dana drukčije okolnosti, a ja nije centar svemira oko koga se sve okreće. Kao što ništa od tog što ide uz ja nije aksiom, tako i ništa što se kaže i posle zamenica, ti, on, ona ono, i posle ličnih imena, nadimaka, prezimena, i služi uglavnom za veličanje i odbranu ja. Oslobađanje od ja počinje razumevanjem da je sve jedna celina i da smo sami odgovorni za svoje okolnosti prvenstveno onim što nosimo u umu i rečima koje su proizilazile iz takvog uma.

Unutrašnja promena je samo promena uma, odsustvo otpora koje otklanja strah kao bitan faktor umovanja. Iz te unutrašnje promene dolazi i promena navika, ponašanja pa i ishrane pa ćemo pre nego što utolimo glad popiti čašu vode na primer. Sve to vodi ka isceljenju i omogućavanju ćelijama u telu da rade ono za šta su stvorene.

Dijagnoze nisu presude ali mogu biti, od vas zavisi.

PS  Ne postoji statistika smrtnosti od dijagnoza, ali sigurno nije mala, znaju to doktori i farmaceuti, pa i izmišljaju nove.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Ja jesam ili nisam

Spoznaja Ja jesam je spoznaja svesti ili osobe, identiteta? Svest sama sebe spoznaje kao ja?     Kako da ne.

Sama reč ja označava izdvajanje. Kad bi se svest izjašnjavala šta jeste to bi moglo glasiti: sve jesam tačnije kao koren reči svest, sve jeste.

Ja jesam ostaje spoznaja uma ili identiteta. Um je baza podataka stvorena ličnim i preuzetim – prihvaćenim tuđim iskustvom čitaj – znanjem.

Čula održavaju i podržavaju uverenje uma da je izdvojena jedinka od ostalog postojanja. Uverenja, koncepti, znanja se tokom života menjaju pa ponekad odbacivanjem stigneš i do spoznaje ja jesam.

Ta spoznaja često podrazumeva veći ili manji unutrašnji mir sa onim što te okružuje ali i isto tako često podrazumeva i izdvajanje od okruženja. Navodno okruženje te ne razume, ne shvata, odbija. Pre će biti da još uvek ne razumeš postojanje.

Svaka tvoja izgovorena reč je vibracija, enegrija koja putuje eonima, ne nestaje i kao što mahanje leptira krilima u Kaliforniji uzrokuje nevreme u Evropi tako i ta reč ima svoje posledice. I tvoje čutanje i nedelovanje zbog izdvajanja takođe ima posledice, jer si deo postojanja.

Za kraj napisaću samo jednu reč:

Služenje

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com