Naše telo je savršen organizam koji je u stanju da proizvede i reguliše sve što mu je potrebno za opstanak, u stanju je da nas odbrani od svega što unesemo prirodnim putem, ustima i preko kože u njega.
Izboriće se i sa bakterijama, virusima, svim i svačim, ali ipak ima i nečeg sa čim ne može da se izbori. Ne može se izboriti sa onim što je ušlo u telo neprirodnim putem kao što je vakcina inekcijom. Takođe ne može se izboriti sa onim što se zove dijagnoza.
Dijagnoza se shvata kao presuda najvišeg suda. Oni koji dijagnozu ne shvate kao presudu nego kao još jedno od mišljenja a mišljenje ima svako bez obzira na struku, imaju mnogo veće šanse da se izleče.
Izleče a ne iscele. Izlečenje leči simptome, kad je u pitanju kancer pokušava da uništi čelije koje ˝narušavaju˝ organizam. Te ćelije se nisu pojavile da uništavaju organizam naprotiv da ga iscele, da zaleče neke rane, posekotine, pukotine u telu. Razmnožavaju se samo zato u prevelikom broju jer ne uspevaju da saniraju započeto. Što ne uspevaju? To je već ozbiljno pitanje. Prvenstveno za um, psihu, a potom i za način ishrane. Kako za um? Um je čudo. Um tumači ono što vidi, čuje, dodirne pomiriše, ukusi i sve to ocenjuje nešto kao lepo, dobro, drugo kao loše. Ocenjuje i sebe, odnosno ono što smatra da jeste, svoje telo ali i druge i ostalo što postoji. Iz tih ocena proizilaze emocije, strah, navike, uverenja, verovanja, znanja, želje i sve to se formira uz jednu jedinu reč Ja sa kojom se sve poredi, ocenjuje, prihvata ili odbija, ali to ja tako lako prihvata tuđa verovanja, tumači ih i brani kao sopstvena znanja iako u sopstvenom iskustvu ima neslaganja.
To ja se bori za opstanak protiv svega što nije ja, protiv okruženja, prirode, sve bi da kontroliše i potčini. Troši silnu energiju na neuspešno odvajanje od celokupnog postojanja, od zakonitosti koje tu važe i ta prevelika potrošnja energije i neprihvatanje, nerazumevanje ljubavi, energije, povezanosti celokupnog postojanja stvara otpor koji uzrokuje nedovoljno primanje energije, nedovoljnu razmenu, svetlosti, kiseonika, vode, prane samo svojim mentalnim otporom. Na taj način se remeti alkalnost organizma. Kad se na to dodaju navike u ishrani koje su opet proizvod uma odnosno tog gore navedenog ja, ćelije same po sebi ne mogu proizvesti i odraditi ono za šta su stvorene, za odbranu i održanje života.
Gde je tu isceljenje? Isceljenje počinje odbacivanjem svega što je vezano uz ja. Ja sam ovo, ono, ja mogu – ne mogu, smem ne smem, želim ne želim, imam nemam, jer sve to što ide uz ja nije istina, doduše u nekom trenutku života može biti al to je kratkotrajno, jer su za par, sekundi, minuta, dana drukčije okolnosti, a ja nije centar svemira oko koga se sve okreće. Kao što ništa od tog što ide uz ja nije aksiom, tako i ništa što se kaže i posle zamenica, ti, on, ona ono, i posle ličnih imena, nadimaka, prezimena, i služi uglavnom za veličanje i odbranu ja. Oslobađanje od ja počinje razumevanjem da je sve jedna celina i da smo sami odgovorni za svoje okolnosti prvenstveno onim što nosimo u umu i rečima koje su proizilazile iz takvog uma.
Unutrašnja promena je samo promena uma, odsustvo otpora koje otklanja strah kao bitan faktor umovanja. Iz te unutrašnje promene dolazi i promena navika, ponašanja pa i ishrane pa ćemo pre nego što utolimo glad popiti čašu vode na primer. Sve to vodi ka isceljenju i omogućavanju ćelijama u telu da rade ono za šta su stvorene.
Dijagnoze nisu presude ali mogu biti, od vas zavisi.
PS Ne postoji statistika smrtnosti od dijagnoza, ali sigurno nije mala, znaju to doktori i farmaceuti, pa i izmišljaju nove.
Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.
Mail: e1zemun@gmail.com
Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961
Skype: e1zemun
Tri principa 