Svetlo i tama su jedno esencija, inteligencija i energija postojanja.
Svetlo i tama formiraju prostor. Iznad inteligencije, svesti postojanja je duša koja daje, kreira nameru i svrhu, smisao kretanja.
Namerom nastaje kretanje, vibracija koja uzrokuje zvuk a zvuk kreira formu, oblik postojanja.
Čovek odnosno forma koju spoznajemo kao najviši, najsvesniji oblik postojanja ima potrebu da rastumači postojanje, poreklo, smisao, svrhu.
Posmatranjem analizom sintezom umovanjem sagledava kretanje svetla zvuka forme, uočava neke pravilnosti, kretanja sunca, planeta, spoznaje elemente, atome, čestice ali skoro nikako ne priznaje veću inteligenciju od sebe iz koje je nastao, koja svakoj njegovoj ćeliji, atomu, čestici daje formu, svrhu, strukturu. Promenom vibracije menja atome – pretvara jedan element u drugi koji mu je potreban za opstanak u ovoj dimenziji postojanja. Svaka spoznaja, zakonitost, znanje do kog je došao je ograničena vremenom, menja se, odbacuje, kreira nova i tako u beskonačnost.
Neuviđanjem svog savršenstva, harmonije sveukupnog postojanja, i datom slobodom umovanja, mišljenja, svojim ličnim znanjem – čitaj otporom, strahom i nerazumevanjem, nesvesnom namerom čovek menja svoju vibraciju, formu, oblik tela, smatrajući da je drukčiji, izdvojen iz celine, da može, ume i sme sam, iako mu svaki udisaj, otkucaj srca, svaki zrak svetla, svaka kap tečnosti govori da nije sam, izdvojen, nepotreban, zaboravljen i ostavljen.
Suština svega je neprepoznavanje namere koja je iznad inteligencije, koja je iznad misli i uma. Neprepoznavanje namere stvara otpor, otpor formira misao, misao kreira stav, uverenje, lično znanje, a to znanje kreira vokabular, rečnik, iz tog ličnog čitaj ograničenog znanja izgovaramo reči i rečenice koje sem toga što oblikuju odnose sa drugima kreiraju u ne baš bliskom vremenu i okolnosti koje živimo, jer ne zaboravimo zvuk kreira formu.
Nepostoje dve iste čestice, forme, svaka forma se unekoliko razlikuje od druge, i ne samo što se razlikuje nego se u svakom trenutku menja, ali u toj promeni i dalje ima svoju svrhu proisteklu iz namere. Samo čovek svojim umom može i formira lične namere koje su u suprotnosti sa postojanjem, zbog otpora, neznanja, poređenja, osuda, želja… Te i takve namere se idejama, verovanjima, vokabularom, ograničenim znanjem prenose se na sledeća pokoljenja, pa tako čovek ne uviđa odmah posledice svih svojih namera, reči i dela pa ne retko pate čak i naslednici, bližnji, jer je opstanak održava harmonija, te ˝loše˝ vibracije neko mora da pegla, ispravlja, plati ali ne novcem.
Svaka ˝loša˝ namera proistekla je iz otpora postojanju ali svaki taj otpor je ograničenog trajanja, posledica otpora je patnja, a patnja nestaje priznavanjem harmonije, celine. Sukob stvara žrtve, žrtve daju smisao patnji, a patnja dovodi do prihvatanja, prestanka otpora i proširenih spoznaja. Na svojim ˝greškama˝ jedino učimo, tuđe komentarišemo, ismevamo, bez da smo hodali u njihovim cipelama a sve ˝greške˝ potiču iz najboljih namera za sebe, za bižnje, za naciju, narod, zemlju, planetu.
Prihvatanjem namera postojanja bivamo mirni, sretni, ljubavni a otporom?
Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.
Mail: e1zemun@gmail.com
Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961
Skype: e1zemun
Tri principa 