Dijagnoze

Doktor-bolesti

Naše telo je savršen organizam koji je u stanju da proizvede i reguliše sve što mu je potrebno za opstanak, u stanju je da nas odbrani od svega što unesemo prirodnim putem, ustima i preko kože u njega.

Izboriće se i sa bakterijama, virusima, svim i svačim, ali ipak ima i nečeg sa čim ne može da se izbori. Ne može se izboriti sa onim što je ušlo u telo neprirodnim putem kao što je vakcina inekcijom. Takođe ne može se izboriti sa onim što se zove dijagnoza.

Dijagnoza se shvata kao presuda najvišeg suda. Oni koji dijagnozu ne shvate kao presudu nego kao još jedno od mišljenja a mišljenje ima svako bez obzira na struku, imaju mnogo veće šanse da se izleče.

Izleče a ne iscele. Izlečenje leči simptome, kad je u pitanju kancer pokušava da uništi čelije koje ˝narušavaju˝ organizam. Te ćelije se nisu pojavile da uništavaju organizam naprotiv da ga iscele, da zaleče neke rane, posekotine, pukotine u telu. Razmnožavaju se samo zato u prevelikom broju jer ne uspevaju da saniraju započeto. Što ne uspevaju? To je već ozbiljno pitanje. Prvenstveno za um, psihu, a potom i za način ishrane. Kako za um? Um je čudo. Um tumači ono što vidi, čuje, dodirne pomiriše, ukusi i sve to ocenjuje nešto kao lepo, dobro, drugo kao loše. Ocenjuje i sebe, odnosno ono što smatra da jeste, svoje telo ali i druge i ostalo što postoji. Iz tih ocena proizilaze emocije, strah, navike, uverenja, verovanja, znanja, želje i sve to se formira uz jednu jedinu reč Ja sa kojom se sve poredi, ocenjuje, prihvata ili odbija, ali to ja tako lako prihvata tuđa verovanja, tumači ih i brani kao sopstvena znanja iako u sopstvenom iskustvu ima neslaganja.

To ja se bori za opstanak protiv svega što nije ja, protiv okruženja, prirode, sve bi da kontroliše i potčini. Troši silnu energiju na neuspešno odvajanje od celokupnog postojanja, od zakonitosti koje tu važe i ta prevelika potrošnja energije i neprihvatanje, nerazumevanje ljubavi, energije, povezanosti celokupnog postojanja stvara otpor koji uzrokuje nedovoljno primanje energije, nedovoljnu razmenu, svetlosti, kiseonika, vode, prane samo svojim mentalnim otporom. Na taj način se remeti alkalnost organizma. Kad se na to dodaju navike u ishrani koje su opet proizvod uma odnosno tog gore navedenog ja, ćelije same po sebi ne mogu proizvesti i odraditi ono za šta su stvorene, za odbranu i održanje života.

Gde je tu isceljenje? Isceljenje počinje odbacivanjem svega što je vezano uz ja. Ja sam ovo, ono, ja mogu – ne mogu, smem ne smem, želim ne želim, imam nemam, jer sve to što ide uz ja nije istina, doduše u nekom trenutku života može biti al to je kratkotrajno, jer su za par, sekundi, minuta, dana drukčije okolnosti, a ja nije centar svemira oko koga se sve okreće. Kao što ništa od tog što ide uz ja nije aksiom, tako i ništa što se kaže i posle zamenica, ti, on, ona ono, i posle ličnih imena, nadimaka, prezimena, i služi uglavnom za veličanje i odbranu ja. Oslobađanje od ja počinje razumevanjem da je sve jedna celina i da smo sami odgovorni za svoje okolnosti prvenstveno onim što nosimo u umu i rečima koje su proizilazile iz takvog uma.

Unutrašnja promena je samo promena uma, odsustvo otpora koje otklanja strah kao bitan faktor umovanja. Iz te unutrašnje promene dolazi i promena navika, ponašanja pa i ishrane pa ćemo pre nego što utolimo glad popiti čašu vode na primer. Sve to vodi ka isceljenju i omogućavanju ćelijama u telu da rade ono za šta su stvorene.

Dijagnoze nisu presude ali mogu biti, od vas zavisi.

PS  Ne postoji statistika smrtnosti od dijagnoza, ali sigurno nije mala, znaju to doktori i farmaceuti, pa i izmišljaju nove.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Advertisements

Govor tela

Rasceljeno samo po sebi teži isceljenju, to je osnovni zakon održavanja života. Kapi vode teže okeanu, ali ga bez otpora napuštaju, ˝kao˝ da znaju gde je i da će se vratiti kući.

Brigama, ˝teškim˝ emocijama utičemo na svoje zdravlje, psihofizičko stanje. Kad se pojave simptomi umesto da ih prihvatimo i razumemo, opiremo se i tražimo način da ih zaustavimo. Težimo izlečenju umesto isceljenju. Blokiran protok energije, svetlosti, vode u telu je znak upozorenja da nešto nije u redu. Telo nam uvek tačno i precizno govori ako ga slušamo da smo se odmakli od sadašnjeg trenutka, tačnije pokušali to ali ono ne može nikud, uvek je u sada. Um, misli, brige, želje, emocije su odmak od sada i telo nam stalno signalizira jer je savršeni barometar da smo odlutali.

Početni signali su napetost ramena, promene u disanju, znojenje, dehidracija, pritisak i tako redom. Ako te signale primetimo možemo u svakom trenutku oduzeti pažnju mislima koje se vrte i usmeriti je na nešto drugo, opuštanje, aktivnost. Ako ostanemo gluvi na te signale život će iskreirati okolnosti koje će nas jače opomenuti, imaćemo utisak da je nešto drugo, neko drugi kriv za simptome i posledice koje se javljaju. Kad i to prečujemo posledice su sve teže dok ih ne primetimo.

Borba protiv bolesti je i borba protiv zdravlja jer sve u postojanju ima svoju suprotni pol, kao kovanica ima i lice i naličje pa ne možemo posedovati samo jednu stranu kovanice onu koja nam se više sviđa.

Promene u funkcionisanju tela nisu usmerene protiv nas, upravo suprotno one su znaci upozorenja, prvo da nešto sa našim mislima, rečima i emocijama nije u redu, potom sa našim stavovima i ponašanjem, a tek zatim sa našim navikama.

Da bi se iscelili dovoljno je ˝vratiti se kući˝,  slušati i čuti telo, prihvatiti promene koje se dešavaju, ne opirati im se i boriti se protiv njih, ˝očistiti˝ um – oduzeti pažnju nepotrebnim, ˝negativnim˝ mislima, ne mantrati naglas o teškoćama i simptomima koji su nas snašli jer ih time održavamo i produžavamo. Ne treba obuzdavati emocije kad se pojave, samo posmatrati kakve promene uzrokuju na telo, na disanje, na misli i reči koje izgovaramo i dok smo na to posmatranje usmereni emocije same po sebi nestaju, vraćamo se telu – sadašnjem trenutku, svesnosti i pravovremenom svrsishodnom delovanju, akciji. Kod težih simptoma i stanja potrebno je oslobađati se navika, opet ne opiranjem i borbom nego uočavanjem kad se pojave, razumevanjem i preispitivanjem šta su nam te navike donele, da li su nam korisne ili ne.

Uvid i razumevanje da je sve što nam se dešava tu za naše dobro, da nije protiv nas, da se ne treba opirati sadašnjem trenutku jer iz njega ne možemo sve i da hoćemo olakšaće nam postojanje.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Reset

zoran1

Telo ne pamti informacije, pamti samo procese koji se događaju u određenim emotivnm stanjima – programe. Mi smo savršeni i kad prihvatimo misao da nam je u nekom trenutku potrebna neka od emocija telo odreaguje brzo jer je za to opremljeno, naviknuto. Pitanje je da li su nam potrebne negativne emocije. Osnove emocija smo stekli u sredini kojoj smo rasli ali smo ih vremenom sami nadogradili i odredili im gornje i donje limite. Sačuvali smo programe i kad ih svesno a češće nesvesno uključimo razmišljanja ih pojačavaju, smanjuju ili isključuju. Do kada, kako i koliko ćemo koristiti te programe sami odlučujemo iako nam izgleda da su oni izazvani spoljašnjim događajima, rečima utiscima. Osnovni problem je što smo sa tim programima limitirali neke od telesnih ćelija pa one ne izvršavaju sve one zadatke za koje su namenjene sa punim kapacitetom nego čuče spremne da bi što brže i bolje odgovorile na zahtevanu pokrenutu emociju. Samo razumevanje kako su kreirane emocije je dovoljno da bi ih razumeli, i ODLUČILI da li nam takve trebaju ili ne. Kad svesno odlučimo da nam ne trebaju, ćelije se vremenom potpuno resetuju za obavljanje funkcija za koje su namenjene.

Razumevanje i prihvatanje Tri principa olakšaće reset.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Isceljenje nastavak

Univerzum-4

Isceljenje shvatamo na različite načine, najčešće kao izlečenje od raznih bolesti. Isceljenje je kad prihvatimo sve svoje emocije, mane, vrline, nesređene odnose, simptome, bolesti, sva svoja iskustva „dobra i loša“ sasvim i u potpunosti bez ograda, krivice, žaljenja, odbacivanja, potiskivanja. Umesto što dozvoljavamo da nas sve to određuje i utiče na naše psihofizičke osobine, karakter, i udaljava nas od onog što jesmo, potpuno prihvatanje nas oslobađa i omogućava da živimo sadašnji trenutak. Simptomi i bolesti su samo način na koji nam se telo obraća i govori gde su smeštena naša potiskivanja, nerazumevanja. Isceljenje je prihvatanje da je sve ono što nam se dogodilo a i ono što nam se trenutno događa upravo potrebno baš tada i na taj način. Isceljenje je i razumevanje da smo svi mi jedno, deo jednog velikog organizma koji nam je teško sagledati iako nam svaki dan donosi potvrde kako mnogo zavisimo jedni od drugih. Isceljenje je razumevanje da je ceo univerzum jedna celina i da svaka i najmanja čestica ima uticaja na sve ostalo.
Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Isceljenje

g-kabadaja-2

Do kada ćemo tražiti ono što već imamo, ono što Jesmo? Do kada ćemo strahovati od tame? Do kad ćemo tražiti iceljenje od drugih? Do kad ćemo verovati da je tamo negde bolje, da drugi umeju, znaju, imaju bolje? Do kad ćemo umišljati da su nam čakre zatvorene (čuj zatvorene)?
Misli su najtananija energija koja postoji ali tako jaka i moćna da se nalazi svuda, uvek, neprestano. Toliko su tanane da nama kao živim bićima treba voda da bi pojačali i razumeli tu energiju. Voda je sastavni deo svake ćelije i prijemnik i odašiljač i čuvar informacija. Mislima uz pomoć vode i čakri u našem telu sami kreiramo emocije. Emocije ne umanjuju našu energiju već samo nivo svesnosti u u tim trenutcima. Emocije jedino pokazuju na čemu nam je trenutni fokus – pažnja i kuda je nesvesno ili čak svesno guramo. Emocije su barometar naših misli. Nerazumevanjem i ne prihvatanjem onoga što nam se događa kreiramo emocije. Ako ih ne prožvimo tada kad su tu i pustimo ih da prođu kako su i došle a da podvučem još jednom sami ih kreiramo, nego ih potisnemo iz nekog razloga, potisnuli smo ih u telo i sačuvali za kasnije u nekom od organa. Što duže i ljubomirnije čuvamo emocije u telu telesne senzacije sve jače i snažnije a promene na organima veće.
Pojava simptoma nam govori da je magacin u kom čuvamo emocije sve puniji i tad tražimo pomoć i koristimo prepisane terapije i medikamente da bi zaustavili simptome a magacin i dalje punimo. Treba li zvati nekog da nam isprazni magacin? Zna li taj kog zovemo u pomoć šta i odakle i kako da odvadi? Da li da odseče neko parče? Treba li se stideti i sakrivati sopstvene emocije? Pokvarićemo utisak o sebi? Kome? Kvarimo samo svoje telo. Treba li guglati u koji organ smo spremili koju emociju? Treba li skenirati magnetnom rezonancom gde je magacin, pa ga odstraniti? Emocije smo kreirali mislima a misli ne možemo skalpelom odstraniti jer su svuda a mi smo samo neke pospremili ˝na sigurno˝ – u telo jer nismo znali da ih prihvatimo i otpustimo. Ni lečenjem a ni sečenjem neće nestati jer se ne nalaze samo u grupi ćelija koje odstranimo ili lečimo. Misli, shvatanja i iskustvo koje smo kreirali sami sopstvenim razmišljanjem je i dalje tu koliko god po telu da sečemo. Magacine emocija možemo isprazniti jedino tako što ćemo ih prihvatiti u trenutku kad se pojave a ne brinite pojaviće se jer sam život nam neprestano pruža nove šanse. Tada će opet  naše misli pokrenuti te emocije i samo ih treba svesno bez straha prihvatiti, ne negirati, odživeti, i razumeti da smo ih sami kreirali, zahvaliti im se jer su iz nekog razloga korisnog po nas bile tu, i otpustiti ih jer nam nisu više potrebne. Sami smo ih kreirali i jedino sami svojom ODLUKOM da nam ne trebaju ih se možemo rešiti. To je način na koji se prazne magacini kreirani sopstvenim razmišljanjem.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com