Ja jesam ili nisam

universe

Spoznaja Ja jesam je spoznaja svesti ili osobe, identiteta? Svest sama sebe spoznaje kao ja?     Kako da ne.

Sama reč ja označava izdvajanje. Kad bi se svest izjašnjavala šta jeste to bi moglo glasiti: sve jesam tačnije kao koren reči svest, sve jeste.

Ja jesam ostaje spoznaja uma ili identiteta. Um je baza podataka stvorena ličnim i preuzetim – prihvaćenim tuđim iskustvom čitaj – znanjem.

Čula održavaju i podržavaju uverenje uma da je izdvojena jedinka od ostalog postojanja. Uverenja, koncepti, znanja se tokom života menjaju pa ponekad odbacivanjem stigneš i do spoznaje ja jesam.

Ta spoznaja često podrazumeva veći ili manji unutrašnji mir sa onim što te okružuje ali i isto tako često podrazumeva i izdvajanje od okruženja. Navodno okruženje te ne razume, ne shvata, odbija. Pre će biti da još uvek ne razumeš postojanje.

Svaka tvoja izgovorena reč je vibracija, enegrija koja putuje eonima, ne nestaje i kao što mahanje leptira krilima u Kaliforniji uzrokuje nevreme u Evropi tako i ta reč ima svoje posledice. I tvoje čutanje i nedelovanje zbog izdvajanja takođe ima posledice, jer si deo postojanja.

Za kraj napisaću samo jednu reč:

Služenje

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Advertisements

Udah

15477-par2b252822529

 

Svakim udahom udišemo vazduh koje je neko drugo biće izdahnulo, svakim izdahom čisti se telo koje imamo.

Vazduh ne zagađujemo izdahom, naprotiv obogaćujemo ga.

Svaki udah je nova spoznaja o onome što nas okružuje, svaki izdah je otpuštanje nepotrebnog. 

Ne plašimo se da dišemo. 

Zašto se plašimo novog, što zadržavamo stara uverenja kad nismo ono što smo bili pre prethodnog udaha.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Šta si

Šta te sprečava da spoznaš šta jesi? Samo verovanje da nisi, da nešto treba učiniti, učiti, vežbati. Nijedno novo iskustvo ti neće doneti spoznaju šta jesi, ali sama činjenica da imaš iskustvo svakog trenutka ti dokazuje šta jesi. Da nisi ne bi imao nijedno iskustvo, misao, reč, rečenicu, senzaciju, reakciju.
I šta sad s tim kad znaš da to jesi? I dalje se ponašaš, govoriš reaguješ kao da nisi. Šta te sprečava, sputava, zbunjuje? Jedino i samo sopstvena verovanja šta jesi i šta jeste.
Kad se usudiš da se izmakneš iz tog okvira, rama verovanja šta nisi i šta jesi, to si.

Samozaštita?

Iskaču ovih dana objave kako se zaštititi, auru, čakre, beli luk, kristali, svakakve ˝tehnike˝. Da li ste normalni, najveće ˝krvopije˝ sopstvene krvi, energije ste vi sami, dobrovoljno je dajete a izgleda vam da je neko drugi otima. Uverili ste sebe da vam nije dobro i naravno da potom treba zaštita. Sve to što radite samo pojačava uverenje da vam nije dobro. Uverenje je sopstvena istina koju potom živite, verovanje možete i često menjate jer jedno vreme verujete da će vam pomoći ovo, pa posle ono i tako u beskonačno. ˝Isceljenje˝ putem medikamenata, tehnika, bilo čega se dešava samo ako ste uvereni da to pomaže, ali to je isto kao i lečenje, u suštini rešavate simptom a uzrok ostaje. Isceljenje bez navodnika se dešava kad se oslobodite uverenja.
Dodatak:
I stav da ste zdravi, slobodni, da je sve savršeno i pozitivno gledanje na život je isto uverenje, jer jer natezati jednu stranu klatna ne znači da druga ne postoji i da klatno neće otići na drugu stranu.

Jedan od razgovora sa Ivanom

On: Mene interesuje samospoznaja,prosvetljenje.

Ivan:Nemoj da te interesuje, jer to jesi Interesovanjem se ubeđuješ da nisi

On: Haha sve to znam sto bi rekli intelektualno.

Ivan: nije to samo intelektualno, svestan si svega, okoline, misli reči,
kad se misli javljaju?
kad nešto ne prihvataš delimično ili potpuno
ili kad treba da se setiš

On: Ocekujem da se nesto desi u meni sto ce da potvrdi

Ivan: rad na sebi ne treba da bude traganje za prosvetljenjem, nego pražnjenje uma, verovanja, stavova, navika,
ne bukvalno pražnjenje nego prosta odluka da sve te navike nisi ti, nisu istina, aksiom, ili barem nisu sad ako su nekad i bile
desilo se da postojiš, to je sve što ti je trebalo da se desi. Ostalo ti biraš, nesvesno prihvatanjem, svesno odbacivanjem.

On: Sve mi je to jasno ali ocekivanje da se nesto desi da jednostavno sa sigurnoscu znam kao ti.

Ivan: e da ja sam siguran, ne veruj mi ništa
samo ono što se poklapa sa tobom, trenutno
jedino što treba da znaš je da ništa ne znaš
to je tako jednostavno da ne može bit jednostavnilje.

On: Bas zato i mislim da mora postojati nesto vece.

Ivan:ti si to veće
van tebe nema ničeg
ali, progutaćeš to kad odlučiš, a ne kad naučiš

On: Svi tzv.prosvetljeni kazu da imaju osecaj besmrtnosti

Ivan:pusti to, telo umire, to što nosi, vodi, čini to telo ne umire
ako si svestan svojih misli nisi misli, svog tela nisi telo

On: To da

Ivan: Samo postepeno odbacuj svoja verovanja ma kakva bila
Nauka stalno izbacuje nove teorije teoreme, znači sve je netačno, Tvoja stanja zavise od trenutnilh raspoloženja, misli odnosa, znači ni to nije istina, ni to nisi ti.
Ako baš hoćeš da čuješ šta si evo ovako rečju duša. A duša je svest, ljubav, energija.

On: Magistrirao sa krisnamurtija,nisargadatu,maharsija,tola itd. Ali kao da mi hvali jos jedan korak.

Ivan: Taj korak je prestajanje traganja. TAČKA.

On: Hvala

Ivan: Ne treba da se boriš sa egom, ne postoji, umišljena kategorija.
Navike, emocije, strahovi, umišljeno takođe.
Samo se par puta uhvati da to što deluje nisi ti

On: I to mi mije jasno samo ne mogu da kzem ja sam to.

Ivan: Nisi ništa i sve si.
A najviše si ono što ti um kaže.
Dok mu veruješ.
Kad odlučiš da mu ne veruješ tad znaš.

On:E,to tad znas mi treba.

Ivan: Ne treba ti uopšte, samo umišljaš da ti treba.
Um te ubeđuje da ti treba.
Znaš a ne veruješ da znaš.

On: Bas tako uvek mislim ima jos.

Ivan: Hoćeš potvrdu, pečat, overu.

On: Tako nekako

Ivan: Zaboravi jer to ti može dati neko drugi, ako ti daje tad ne zna, to je samo tvoja odluka, stav i niko ti tu ne može ni pomoći ni odmoći. Sam ti moraš reči sopstvenom umu da pojma nema. Za utehu ni jedan um ni tvoj ni tuđi pojma nema.

On: Ok, hvala puno.

Ivan: Hvala tebi.
Sviđa mi se ovo ćasskanje.

On: Odavno te pratim i ti si mi najubedljiviji od ovih na fb.

Ivan: Hvala. kažem ne veruj nikom, ni sebi, ni knjigama, ni autoritetima, nemaš šta da naučiš, a imaš puino toga da odučiš.
Što više odučiš, to ti je sve jasnije.

On: Da da ali bez njih nebi dospeo dovde.

Ivan: O da, kako ne bi. Poznaješ stare, bake deke, one koji žive u malim mestima, koliko mudrosti ima u njima bez ikakve škole, knjiga, samo posmatranje prirode, života.
Mi imamo previše informacija i muku da odlučimo šta jeste šta nije.

On: Mislio sam na jevandjelje dobru vest da oslobodjenje postoji.

Ivan:Slobodan si kad rešiš.

On: Ok.
Pozdrav, hvala.4

Ivan: Hvala tebi pozdrav.
Mogu li pustiti ovo kucanje kao objavu, deluje mi odlčno, većina ˝radnika na sebi˝ ima slične dileme.

On: Moze naravno ako ce da koristi.

Ivan: verujem da hoće, živ dijalog, iskrena pitanja i odgovori

On:Naravno uvek.

Ivan: malo reči a dosta kazano

On:Tako je meni ja dosta koristilo.

Ivan:Tačnije tvom umu dosta, tebi ništa.

On: Ok.

Ivan: Odbaci sumnje. Pre pitanja već imaš odgovor a sumnja te muči pa se pitaš.

On: Tako je.
Ivan: vidiš sve znaš a praviš se da ti treba još.

On: Naravno da mi vise teorije netreba imam je i previse ali to cicto znanje ili neznanje nikako da se ucvrsti.

Ivan: Opet ti: trla baba lan. Sve što turiš u um i što se čvari tamo je neznanje iako ti drukčije izgleda.
Sve se menja, svake stotinke sekunde rečenica koju sad napišeš je pogrešna kad je napisanu pročitaš

On: Osecam ja to ja postojanje ali ono nista ne govori kako da znam da je to to

Ivan: Prestani da sumnjaš. da ocenjuješ, kategoriziraš
prihvati tako je kako je, tvoje ocene stavovi verovanja ništa spolja ne menjaju.
Menjaju tebe.

On: Samo da budem ovo ja bez ja.

Ivan: Posmatranje, ali ne kao svedok, samo posmatranje i mirovanje – tačnije ne slušanje uma, daju ti odgovore koje tražiš.
Uvek je tu neko ja, neki identitet, tvoje je samo da mu ne veruješ.
Odgovori u početku nisu trenutni, postaviš pitanje i odgovor ti dođe sam potrebno je samo da ga prihvatiš. Vremenom se vreme odgovora skraćuje, tako da je sumnje sve manje, a očiglednog iskustva sve više.

On: Ok.

Ivan: lepota je u tome što se odgovori koji ti trebaju na ista pitanja, menjaju, nove dubine i širine, a to opet od tebe zavisi, . znači 4 P.

On: Cetri principa.

Ivan: potpuno prepuštanje prihvatanje poverenje.
principa su tri, svest um i misao.

On:Svest posmatra um i misao.

Ivan: i omogućava
um je ili alat ili gospodar, u svakom slučaju kreator.
Zapitaj se malo ovako. Zamisli da čula rade naopako, da prikazuju ono što je u umu pa ti to vidiš čuješ spolja.

On: Malo mi deluje tesko za napraviti.

Ivan: Samo uvidi dilemu, šta je istina, da li nam čula donose iskustvo spolja, ili um putem čula proizvodi slike zvuke mirise, dodire pa to doživljavamo kao film.
Potom uvidiš da dobar deo tvog iskustva jeste iz uma, da nisi tamo smestio sve što se u nekom trenutku dogodilo spolja nego samo tvoje reakcije na taj trenutak.
Ne znam kolko sam bio jasan.

On: Sve se krcka u umu to mi je jasno.

Ivan: I najvažnije i jedino što treba da odlučiš, ne da naučiš, nego da odlučiš je da ti nisi taj um.
Um ti dođe ko i papir, trpi sve, a možeš ga koristiti na razne načine 🙂

On:E jos samo odluka

Ivan:Um je nepotpuna, strašno umanjena replika svesti koja nas uverava da smo izdvojene jedinke.

On: Um u sustini i nije svestan svesnost mu daje postojanje.

Ivan: Um je umišljena kategorija, um je u stvari baza podataka, nešto slično sd disku, gde pišeš brišeš i zadnji zapis važi.

On: Da da i to mi dogje kristalno jasno.

Ivan: Kad ti bude dosta kopanja, nasmejaćeš se sam sebi.

On: Uvek me nesto zaustavi i kaze nije to to.

Ivan: Ne verovanjem svom umu nećeš izgubiti pamet, sećanja, iskustva, samo ćeš znati da su to tvoje trenutne ocene nekih odnosa događaja, ali i da su one određivalje sve tvoje reakcije i odluke.
određivalje kasnije reakcije i odluke, jer si uveren da si neki od identiteta uloga.
a to opet ne znači da nisi bio svestan u životu, nego da si se poistovetio sa identitetima i ulogama. jer svestan jesi sve vreme.

On: Naravno svesnost je sve.

Ivan: Prema tome tragati za svešću, prosvetljenjem?
Prosvetljen jesi onoliko koliko svetlosti pustiš da prolazi kroz tvoje ćelije
brige, strahovi, identiteti, emocije samo zaustavljau protok svetlosti, vode i u ćelijama umesto razmene energije nastaje bara.

On: Znam da je iz uma ali cini se da sam jos korak blize posle ove konverzacije,mnogo hvala Ivane.

Ivan: Hvala tebi na tebi.
Pusti um da radi svoje, ti svoje i to je to.

Etikete kreiraju identitete

kanta-glava

Svaka nova ˝spoznaja˝ da je neko to i to i to ima reperkusije po  mene samog. Ta ˝spoznaja˝ istog trenutka mi govori da ja nisam to i to jer ne mogu biti isto, mogu biti više ili manje, ili ne mogu i ne bi nikako da budem, ili nisam a rado bi to bio.

Ta ˝spoznaja˝ formira novi dodatni sloj mog identiteta, sasvim je nebitno da li je ˝pozitivan˝ ili ˝negativan˝ po mom shvatanju stvari. Na taj način se moj identitet neprestano menja nadograđuje i sve više razlika uočavam između mene i drugih. Takvim spoznajama se kreiraju, produbljuju moje osobine, emocije i pošto verujem svojim stavovima preostaje mi samo da branim ili veličam svoj, svoje identitete, sasvim prirodno bez promišljanja u odnosima i situacijama jer ˝znam˝ ko sam i šta sam.

Posledica toga je da ja u drugim ljudima sve manje vidim ljude a sve više etikete. To i takvo etiketiranje ne samo da me udaljava od drugih nego me udaljava i od sopstvenog mira jer te etikete koje sam drugima dodelio nisu nalepljene na njih nego su na meni, mene žuljaju a drugi ih ne osećaju, ne vide, ja ih nosim i osećam.

Kako sa sebe odlepiti etikete koje sam ˝drugima˝ nalepio? Ići od jednog do drugog pa im govoriti da su njihove etikete kod mene pa su slobodni da ih preuzmu jer ja ne bi više da ih šetam? Zamoliti ih da se drukčije ponašaju da bi ja mogao baciti stare etikete pa staviti nove, lepše? Mnogima sam ja dodelio više etiketa, šta ako neku zaboravim da im uručim, pa mi ostane neka koja mi se baš baš ne sviđa? Sve etikete i dobre i loše su etikete.

Ma da sve je to lepo ali šta kad ja znam da je on – ona takva i takva, da je to uradio-la. Šta ima ta osoba samnom pa da bi ja morao da nosim ˝njenu˝ etiketu. Apsolutno je slobodna da radi i govori šta hoće baš kao i ja. Šta god da je bilo moram li ja to etiketirati ili je sasvim dovoljno da sam svestan desilo se to i to, ali ne moram istaživati u svom umu kako, zašto, opravdavati, osuđivati. Šta ja imam s tim čak i kad izgleda da je lično meni upućeno, namenjeno. Ako sam svesan razloga ne moram reagovati ˝nesvesno˝ pa se braniti, jer i taj neko reaguje zbog etiketa koje nosi a ne zbog mene. Čak i kad ne znam razlog mogu li ja nekog drugog promeniti? Ako ne mogu a očigledno iz ranijeg iskustva da ne mogu moram li nositi njegovu etiketu.

Mora li ta osoba da odbaci etikete koje nosi istodobno kad i ja, očigledno ne.

Da li bi se obradovao ili razočarao kad bi krenuo da skupljam od drugih etikete namenjene meni?

Etikete će same otpadati kad prestanem da se poredim, da ocenjujem i karakterišem druge, jer ako sam ja u raznim ulogama, identitetima, odnosima, situacijama promenljiv pa nijedna od mojih osobina nije konstanta, promenljiva je iz raznih razloga od toga na koju nogu sam ustao, žulja u cipeli, nečije lepe ili ružne reči ili vesti, pa do vremenske prognoze, tako su i ostali promenljivi. Kad zastanem pa malo bolje sagledam ne stoje etikete naspram mene nego u meni pa je bolje da ih odbacim nego da ih šetam bespotrebno. U svakom slučaju bolje mi stoje čak i iznošene stare cipele nego ˝tuđe˝ etikete. Manje je tereta na ramenima.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob. whatsapp, viber: +381 (0)69 26 04 961

Skype: e1zemun