Strah, otpor, opiranje

 

Strah se doživljava kao telesna senzacija, uznemirena vibracija, većeg ili manjeg intenziteta. Te telesne senzacije su iste ili skoro iste kod svake emocije i „pozitivneˇ i  ˇnegativneˇ.  Pa u čemu je tad razlika između ljubavi i straha?   U otporu.  Što je veći otpor telesna senzacija je jača. A otpor je samo misao npr: To ne želim, nemogu, nesmem, neću, nemam, gubim i tako dalje i šire.  Čemu se opireš – situaciji, iskustvu, sećanju, želji, nevolji. Otpor je i dalje samo misao i ništa više od toga. Od te početne misli u umu stvaraš igrani akcioni film jer se misli nadovezuju jedna na drugu dok si u tom stanju.

Opiranjem nečemu što se dogodilo nećeš promeniti događaj koji je prošao. Opiranje nečemu što se nije dogodilo a može da se dogodi je samo dodavanje energije i povećavanje mogućnosti da se to i dogodi jer ti si postojanje, proizvodiš kretanje – akciju koja izaziva reakciju okoline i bliže i dalje jer postojanje je ˇcelinaˇ  a ti nisi samo objekt u toj celini.

Opireš se strahu zbog nečega ili nekoga, a samo nekoliko trenutaka nakon što prestaneš da se opireš prestaju i telesne senzacije. Otpor je neprihvatanje ili nerazumevanje postojanja jer si naučio da je nešto lepo prijatno, nešto ružno neprijatno, nešto voliš nešto ne voliš, ustvari naučio si da ocenjuješ i presuđuješ oslanjajući se na svoje lično prethodno iskustvo. Sve vreme dok ocenjuješ i presuđuješ nisi u stanju da realno sagledaš, uvidiš postojanje jer sve sagledavaš kroz lično ˇobojeneˇ naočare.

Otpor stvara brige, probleme, sekiracije, nervozu, bolesti, rečju nevolje koje ti ne trebaju. Imaj na umu rečenicu: Sve će proći. Postojanje je neprekidno ciklično kretanje i tvoj otpor neće zaustaviti to kretanje samo će tebe usporiti tačnije trebaće ti više ciklusa da uvidiš jednstavnost postojanja.

Nasuprot otporu je prihvatanje. Prihvatanje samo po sebi ne znači razumevanje postojanja šta zašto kako koliko ali što je veća distanca od opiranja razumevanje i uvidi su sve jasniji i očigledniji.

Vremenom posle prihvatanja dolazi i zahvalnost postojanju, za sve, za sva iskustva. Iz zahvalnosti proizilazi ljubav sa velikim Lj,  a iz nje mir ali ne mir kao nekretanje nego kao razumevanje svekolikog postojanja.

Zaključak: Misao može da bude otpor postojanju ali i razrada kreacije ili ideja jer one dolaze iz stanja mirovanja uma što znači da kreacije i ideje nisu misli. Sama reč razum, razumevanje znači prestanak mišljenja, raz – razbijanje, rasturanje, razina – nivo iznad uma. Naravno prethodno rečeno ne znači da je svaka misao nerazumna. Navikao si da je potrebno razmišljati da bi nešto razumeo, ali do uvida i jasnoće pre ćeš stići posmatranjem bez kritičkog umovanja.

Misao je oblaćić, oblak koji se pojavi i nestane, ali može da bude i oluja i orkan sa teškim posledicama najpre za tebe pa tad i za druge. Sam biraš čemu češ davati pažnju,  otporu ili kreaciji.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

Dijagnoze

Naše telo je savršen organizam koji je u stanju da proizvede i reguliše sve što mu je potrebno za opstanak, u stanju je da nas odbrani od svega što unesemo prirodnim putem, ustima i preko kože u njega.

Izboriće se i sa bakterijama, virusima, svim i svačim, ali ipak ima i nečeg sa čim ne može da se izbori. Ne može se izboriti sa onim što je ušlo u telo neprirodnim putem kao što je vakcina inekcijom. Takođe ne može se izboriti sa onim što se zove dijagnoza.

Dijagnoza se shvata kao presuda najvišeg suda. Oni koji dijagnozu ne shvate kao presudu nego kao još jedno od mišljenja a mišljenje ima svako bez obzira na struku, imaju mnogo veće šanse da se izleče.

Izleče a ne iscele. Izlečenje leči simptome, kad je u pitanju kancer pokušava da uništi čelije koje ˝narušavaju˝ organizam. Te ćelije se nisu pojavile da uništavaju organizam naprotiv da ga iscele, da zaleče neke rane, posekotine, pukotine u telu. Razmnožavaju se samo zato u prevelikom broju jer ne uspevaju da saniraju započeto. Što ne uspevaju? To je već ozbiljno pitanje. Prvenstveno za um, psihu, a potom i za način ishrane. Kako za um? Um je čudo. Um tumači ono što vidi, čuje, dodirne pomiriše, ukusi i sve to ocenjuje nešto kao lepo, dobro, drugo kao loše. Ocenjuje i sebe, odnosno ono što smatra da jeste, svoje telo ali i druge i ostalo što postoji. Iz tih ocena proizilaze emocije, strah, navike, uverenja, verovanja, znanja, želje i sve to se formira uz jednu jedinu reč Ja sa kojom se sve poredi, ocenjuje, prihvata ili odbija, ali to ja tako lako prihvata tuđa verovanja, tumači ih i brani kao sopstvena znanja iako u sopstvenom iskustvu ima neslaganja.

To ja se bori za opstanak protiv svega što nije ja, protiv okruženja, prirode, sve bi da kontroliše i potčini. Troši silnu energiju na neuspešno odvajanje od celokupnog postojanja, od zakonitosti koje tu važe i ta prevelika potrošnja energije i neprihvatanje, nerazumevanje ljubavi, energije, povezanosti celokupnog postojanja stvara otpor koji uzrokuje nedovoljno primanje energije, nedovoljnu razmenu, svetlosti, kiseonika, vode, prane samo svojim mentalnim otporom. Na taj način se remeti alkalnost organizma. Kad se na to dodaju navike u ishrani koje su opet proizvod uma odnosno tog gore navedenog ja, ćelije same po sebi ne mogu proizvesti i odraditi ono za šta su stvorene, za odbranu i održanje života.

Gde je tu isceljenje? Isceljenje počinje odbacivanjem svega što je vezano uz ja. Ja sam ovo, ono, ja mogu – ne mogu, smem ne smem, želim ne želim, imam nemam, jer sve to što ide uz ja nije istina, doduše u nekom trenutku života može biti al to je kratkotrajno, jer su za par, sekundi, minuta, dana drukčije okolnosti, a ja nije centar svemira oko koga se sve okreće. Kao što ništa od tog što ide uz ja nije aksiom, tako i ništa što se kaže i posle zamenica, ti, on, ona ono, i posle ličnih imena, nadimaka, prezimena, i služi uglavnom za veličanje i odbranu ja. Oslobađanje od ja počinje razumevanjem da je sve jedna celina i da smo sami odgovorni za svoje okolnosti prvenstveno onim što nosimo u umu i rečima koje su proizilazile iz takvog uma.

Unutrašnja promena je samo promena uma, odsustvo otpora koje otklanja strah kao bitan faktor umovanja. Iz te unutrašnje promene dolazi i promena navika, ponašanja pa i ishrane pa ćemo pre nego što utolimo glad popiti čašu vode na primer. Sve to vodi ka isceljenju i omogućavanju ćelijama u telu da rade ono za šta su stvorene.

Dijagnoze nisu presude ali mogu biti, od vas zavisi.

PS  Ne postoji statistika smrtnosti od dijagnoza, ali sigurno nije mala, znaju to doktori i farmaceuti, pa i izmišljaju nove.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Hvala

Kako nastaje strah? Nauče te da neumeš, nesmeš, nemožeš. Stvore otpor u tebi. Otpor prostoru, trenutuku, postojanju. Ti ga dodatno usavršiš.

Gde boravi strah? U emocijama najviše, potom u uverenjima. Emocije su satkane od energije postojanja ljubavi i od usađenog i usavršenog straha. Uverenja si sam stekao verujući čulima, autoritetima i tumačenju sopstvenog iskustva.

Zašto ne prepoznaješ strah koji nosiš? Prikriven je emocijama, automatskim telesnim i verbalnim reakcijama kao odgovorima na određene odnose, situacije.

Čemu i zašto otpor? Opireš se trenutku u kom si jer ne prihvataš to što jeste baš tako kakvo je. Nerazumevanje i neznanje održavaju otpor i tumačenja.

Da bi spoznao svoju ali i svu ostalu prirodu, bića, postojanje imaš čula. Njima primaš informacije, delom ih prihvataš a ono čemu se opireš tumačiš umom. Um je tvoja lična baza podataka, tu su tvoji koncepti, verovanja, uverenja, emocije, identiteti, uloge, želje. Skoro sve to je nastalo iz otpora nekom trenutku, odnosu, osobi, događaju, situaciji. Kako? Sve što doživljavaš, misliš, govoriš, radiš doživljavaš u ˝svesti˝ jer svest jesi odatle potičeš. Iz svesti, inteligencije postojanja ti dolaze informacije a na neke raguješ otporom, otpor kreira misli, misli tumačenja.

Da li su tvoja tumačenja pogrešna? Što češće doživljavaš iste odnose, emocionalne reakcije, situacije to su pogrešnija a ponavljaju se samo da bi to uvideo a ne da te kažnjavaju jer to su tvoja tumačenja, tvoje reakcije i sam sebe ne kažnjavaš, nego učiš sve dok se opireš. Ništa i niko te ne može promeniti, samo tvoje lično iskustvo te može osloboditi otpora. Tome služi ponavljanje.

Nestankom otpora nestaju te i takve situacije, odnosi.

Možeš li zaustaviti svoje automatske odgovore, reakcije pre nego što se pokrenu? Možeš u svakom trenutku ako to stvarno želiš. Kako? Jednostavno prihvatanjem. Otporom ne menjaš ono što se dogodilo, događa, već rešavanje izlaz iz nerazumevanja, strah ostavljaš za kasnije.

Šta je to prihvatanje? Dopuštanje i otpuštanje bez mentalne, umne, emocionalne reakcije.

Zahvalnost, svemu što je ispred, oko, iza, tebe baš tad kad se događa, jer sve što jeste tu je radi tebe, nauči se da kažeš hvala svemu, i dobrom i lošem, i onom što razumeš i onom što ne razumeš (nerazumevanje i uzrokuje otpor). To jednostavno iskreno Hvala zaustavlja otpor u samom korenu.

Ti si sam svoj učenik, mučenik i iscelitelj. Niko drugi.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Igra između ljubavi i straha

Ljubav nije emocija, to je stanje, energija, sila koja održava celokupno postojanje pa i tvoje kao čoveka ali i kao osobe, identiteta, uloge koju ispoljavaš.

Ljubav postaje emocija kad je shvataš umom kad je meriš, ocenjuješ, dodaješ, oduzimaš, računaš zašto, koliko, dokad. Kad voliš nekog dok voli tebe, dok nekog ˝poseduješ˝, dok ti čini, sluša te, ne vara, poštuje, to nije stanje nego emocija jer sem kalkulacija tvog uma tu postoji i određena količina straha kao i u svim ostalim emocijama. Kod ljubavi kao emocije prisutan je strah od izdvajanja, napuštanja, ostavljanja, gubitka, samoće, varanja… sve do sramote i krivice.

Zar nije normalno da kad nekog voliš da mu želiš sve najbolje i kad je s tobom i kad nije, da se trudiš da ti budeš njemu, njoj, najbolje, da ne želiš da se menja kako tebi odgovara jer ćeš pobeći čim počne da se ponaša, misli, govori isto kao ti.

Cvet koji voliš ćeš zalivati, nećeš ga ubrati jer će uvenuti.

Ljubav ne raste uzimanjem, davanjem je ne možeš potrošiti, naprotiv što je više daješ sve više imaš.

Rađaš se sa maltene praznim emotivnim ˝telom˝. Izdvajanjem, nerazumevanjem, strahom formiraš identitete i emocije koje podržavaju i održavaju te identitete.

Ako u toj umišljenoj emocionalnoj ljubavi postoji toliko straha, u svim nižim emocijama postoji mnogo više.

Emocije su tvoji lični filteri kroz koje posmatraš postojanje, ljude, prirodu. Svaka emocija ima svoju frekvenciju vibracija jer si postojanjem energija i te vibracije neprekidno osciliraš s tim što su one jačeg intenziteta kad ih neposredno osećaš iskazuješ. Biljke i životinje osećaju te vibracije, ljudi zavisno od senzibilnosti neki više neki manje, ali svi ih osećaju ali ih ne prepoznaju kao bitne informacije, pre nešto što ih ponekad zbunjuje, plaši više ili manje ili im prija. Pored nekog vam je prijatno biti a od nekog se odmičete glavom bez obzira iako ne znate zašto i zbog čega.

Osnovna energija postojanja je ljubav, skoro najjača vibracija, nasuprot njoj je otpor koji stvara strah, i što je veća količina straha to su bliže predatori koji se strahom hrane. Tu situaciju lako prepoznate kad se u blizini pojavi jedan ili čopor napuštenih pasa pa oni koji ne strahuju polaze bez problema a uplašeni prosto izazovu na reakciju. I sa ljudima je isto, jer samim postojanjem si tu radi sticanja iskustva i kad se predator pojavi nije tu da te uništi već da uvidiš da strah koji iskazuješ samo tebi smeta. Zbog takvih vibracija ti se i ponavljaju određene situacije i odnosi, da bi uvideo razlog svog opiranja.

Šta je tu je, emocije si uglavnom sam kreirao, one te vode kroz život, služe ti da ˝odbraniš˝ svoj lik, delo, znanje, identitet, ulogu, kroz te filtere posmatraš tumačiš i razumeš postojanje, jer kroz njih iz tebe izlazi naučen vokabular, stavovi, akcije bez promišljanja o posledicama, bez uviđanja da li sam sebi štetiš, ali sve je to dat proces rasta i razvoja duše, duha koji trenutno iskazuješ.

Kad uvidiš da te kroz život vodi otpor, zbog nerazumevanja, neprihvatanja i ograničenog sagledavanja i tumačenja postojanja i da je ta količina straha koju emituješ nepotrebna, preuzećeš odgovornost u svoje ˝ruke˝ za sopstvene okolnosti.

Najteži i najčešći trenutak kad počinješ da se menjaš je nevolja, tragedija, bolest koje te slome, slome nepotrebnu odbranu u tebi i kad prihvatiš to što jeste sasvim i potpuno, pa strah sam po sebi nestane.

Odavanje sedativima, medikamentima, alkoholu, droge čine strah samo jačim kad nisi pod njima.

Lakši način je da shvatiš da ne postoji ništa lično, da sve što govoriš i radiš iako misliš da je usmereno ka drugima, govoriš i radiš sebi, jer reči su osnova pojavnosti kojima prizivaš svoja iskustva.

Najlakše je da shvatiš i razumeš kako i gde nastaju tvoja iskustva, kako si ih formirao, kako su nastala tvoja uverenja, verovanja znanja, stavovi i da ih kreiraš kroz Svest Um i Misli.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Inteligencija postojanja

Dođeš na ovaj svet prazan, čista duša, svetlost, ljubav, energija. Posmatraš stičeš sopstveno iskusto najviše oponašajući i verujući drugima. Kasnije sam biraš šta ćeš memorisati, formiraš karakter, znanja, emocije, uloge.

Posle nekog vremena zapitaš se ko si, šta si, zašto ti je nametnuta patnja, nevolje, bolesti, problemi pa kreneš da tragaš opet kroz tuđa iskustva pa lutaš od jednog do drugog jer sva rezoniraju s tobom jedno određeno vreme dok ih ne prevaziđeš da bi tražio nova.

Nauka, genetika kroz DNK ukazuje da mora postojati neki obrazac koji određuje kako će se ćelija razvijati, svrhu, vreme, potrebne uslove, funkciju u organu, pa dalje u celokupnom organizmu što znači da u postojanju postoje određene šeme, strukture, pravila koje nauka vremenom otkriva.  To jednostavno znači da  život nastaje na osnovu prethodne informacije šta se gde kako kada rađa, razvija i odumire. A iz toga sledi zaključak da te informacije ne stanuju ni u ćeliji, ni u umu jer da bi postojao um biće već mora biti oformljeno. Dalje to znači da u ˝početku˝ ne beše reč, već slovo – kod, informacija. Gde su te informacije smeštene? Očigledno svuda jer život nastaje na raznim mestima, a to ˝polje˝ pod navodnicima jer je neograničeno je stalno prisutno i informacije iz njega su neprestano dostupne.  Svake sekunde se odvija stotine procesa u samo jednoj ćeliji i informacije šta kako kad koliko su neprestano tu da održe život.

Čula uveravaju um da si odvojen od ostalog postojanja, da okolina, ljudi, priroda, sunce, mesec, planete, galaksije, univerzum ne utiču na tebe. Ponekad dopustiš bljesak informacije koju tumačiš intuicijom pa prepoznaš povezanost sa inteligentnom energojom postojanja na desetinku sekunde ali joj i dalje ne veruješ jer kako nešto može biti inteligentnije od tvog uma. Inteligencija postojanja sadrži svekoliko iskustvo, a tvoj um samo ono koje si obradio, rastumačio, ograničio i memorisao.

Iako to ne registruješ i ne primećuješ neprestano komuniciraš sa tom energijom, inteligencijom postojanja apsolutno isto kao i svaka tvoja ćelija, organ, pa i um. Milijarde promena se dešavaju u ćelijama i nisu nimalo nasumične i slučajne. Isto tako ni tvoje misli nisu slučajne.

Da bi se pokrenula i nastala misao potrebna je informacija koja dolazi spolja van tvog uma. Ta informacija nije u formi misli, to je samo kod, bljesak koji um tumači kad mora, a mora kad je delimično ili potpuno ne razumeš, jer se pojavljuje otpor. U ostalim situacijama deluješ bez razmišljanja jer jednostavno znaš. Probaj da uhvatiš i memorišeš tu informaciju, bljesak, kad prvi put vidiš, poželiš neki predmet, kad upoznaš nekog nepoznatog dotad ali bez tumačenja uma i posle nekog određenog vremena uvidećeš da su te informacije (bez tumačenja) bile i jasne i tačne.

Danima ti se ponavljaju iste misli jer te inteligencija postojanja sve vreme upozorava da nešto tu nisi dobro u svom umu procesuirao, da postoji otpor i u umu i u telu.

Ponavljaju ti se i situacije i odnosi koji sem toga što služe da uvidiš da u nečemu ˝grešiš˝ ukazuju i na celokupnost i povezanost sa svim i svačim a i svakim jer gde god odeš svoje navike, uverenja, identitete sobom nosiš.

Što manje veruješ sopstvenim tumačenjima i navikama, sve više ideja i kreacija ti je dostupno jer one ne dolaze iz uma a to već imaš u sopstvenom iskustvu.

Da bi bljeskovi koje zoveš intuicijom potrajali ne treba da poričeš i negiraš sopstveno iskustvo, uverenja i znanja koja si stekao,  dovoljno je da razumeš način na koji si ih stekao odnosno kako Svest Um i Misao utiču na njihovo formiranje.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i Misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Ponavljajuće misli

Nauka kaže da dnevno imamo preko 60000 misli i da se preko 70% njih ponavljaju iz dana u dan.
Ako znamo da su misli lične pojedinačne i ako prihvatimo da se misao javlja na osnovu informacije iz svesti, zašto nam se neke misli neprestano ponavljaju? Znamo iz iskustva da misli određuju naša raspoloženja, da misli pokreću i održavaju razna emocionalna stanja. Znamo da danima ponavljamo iste akcije, radnje, poslove pa je možda to razlog zašto nam se misli ponavljaju.
Možda postoji jedan dublji razlog a to je da se javljaju zbog našeg otpora, određenom poslu, odnosu, ulozi, identitetu. Iste misli pokazuju da verujemo u svoja uvrenja, stavove, znanja o sebi, o okolini, okolnostima o drugima. Ako je tako zašto se te misli ponavljaju, neko nas zeza, pokušava da nas smara? Pre bih rekao da su tu da bi ih ponovo procesuirali ali ne opet na isti način kao juče.
Svest nam nije neprijatelj i smarač, već učitelj a dokazali smo i sebi i drugima da najbolje učimo na sopstvenom iskustvu iako to ponekad znači glavom kroz zid. Misao je otpor postojanju, trenutnom dešavanju, okolnostima, odnosu. Kad nema otpora primetićete svoje dobro raspoloženje nezavisno od situacija u kojima ste. I tad se dešavaju misli ali im manje ili uopšte ne pridajemo značaj.
Ponavljajuće misli su tu da nas upozore da nešto sa sopstvenim stavovima, verovanjima znanjima nije uredu, da tu nešto treba promeniti, tačnije odbaciti. Slažem se da je teško menjati godinama stečena uverenja i znanja, ali očigledno je da tu nešto ne štima.
Ako jedna misao nastaje iz otpora nečemu, datoj situaciji, odnosu, koliki tek otpor postoji u stavu, uverenju, ulozi, idenitetu. Ako je početna misao nastala iz otpora, za identitet je tad količina otpora slična otporu u višegodišnjem ratovanju. Poenta je da taj otpor nije promenio i uticao na postojanje nego samo na sopstveno ponašanje, odnose, na kraju i zdravlje. A početna ideja o razlogu otpora više ne postoji, a u umu su tomovi ˝Rata i mira˝, a otporom uopšte nismo dotaknuli niti promenili taj neki početni događaj ili odnos, samo sebe smo izmenili i to tako da ne prihvatamo postojanje onakvo kakvo jeste nego želimo da ga kontrolišemo na taj način što pogubimo kontrolu nad sobom. Gubitak kontrole se ogleda u tome što sebe prinuđavamo da igramo različite uloge, da iskazujemo različite identitete u raznim odnosima, da nosimo određene etikete i očekivanja pa se razočaravamo i iznenađujemo samo zato što verujemo da znamo pravila. Iako imamo u sopstvenom iskustvu da se materija koja nam se pojavljuje u životu javlja, menja i nestaje, da se odnosi sa drugima javljaju menjaju i nestaju, uvereni smo da znamo pa su razočaranja sve veća i teža. Umesto suštine bavimo se sitnicama, od lista ne vidimo šumu, od komarca pravimo magarca, zbog nevažnih sitnica se svađamo, bitne stvari koje nam smetaju ni ne izgovaramo.
A sve to je počelo otporom informaciji koja nam je data iz svesti, dakle potpuno jasnoj tačnoj aktuelnoj informaciji. Tu i takve jasne tačne aktuelne informacije koje su nam neprestano dostupne o svemu što nam je aktuelno, na koje nam treba odgovor ne prihvatamo iako smo na izvoru stalno, već guglamo pitamo ˝znalce˝ i ˝neznalce˝ a sebi, svojoj suštini ne verujemo. Ponekad retko poverujemo pa to nazovemo intuicijom. Pitam se samo zašto su nam potrebni teški udarci da bi prestali da se opiremo postojanju.
Ako je misao otpor svesti, informaciji iz svesti, to je i otpor postojanju, a iz tog početnog otpora nastaje sukob, sa suštinom, sa onim što jesi, potom sa okolinom, drugima.
Misli nam nisu date da bi se opirali informacijama iz svesti, postojanju, misli utiču na uverenja, verovanja i znanja, koja dalje utiču na ono što izgovaramo, a to što izgovaramo veoma utiče na okolnosti u kojima živimo jer jednostavno izgovorenim tražimo takva iskustva, s tim što ni najmanje nije važno da li nešto želimo ili ne želimo, a razliku osetimo jer neželjenom se ne nadamo iako smo ga sami tražili.
Svest um i misao su osnovni sastojci našeg pojedinačnog iskustva postojanja. Um i misao su lični i odatle nam i pretpostavka i uverenje da smo jedinke nezavisne od ostalog postojanja, od drugih, da znamo možemo i umemo bolje.

Osnovni postulat koja nam je potreban da bi razumeli postojanje, je razumevanje odnosa Svesti Uma i Misli. To je mnogo važnije nego da saznamo šta je pre kokoška il jaje. Bitnije je spoznati način kako se i gde kreiraju sopstvena iskustva i znanja umesto diskutovati o njima.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Sloboda misli i ograničenja

Čovek svesno, inteligentno biće ima potpunu slobodu misli i upravo ta sloboda mišljenja je ono što ga ograničava. Kako, zašto? Neke informacije svesti prihvata apsolutno, podrazumevaju mu se, nema nikakav sukob sa njima, zna da postoji, da diše, informacije iz okoline prima čulima, neke prihvata onakve kakve jesu, neke tumači jer mu takve kakve su nisu jasne, ili ih ne prihvata delimično ili sasvim zbog nerazumevanja, otpora, straha, neke se ne slažu sa njegovim konceptima, stavovima jer je formirao, kreirao osobu, koja veruje u sopstvena znanja, ideje o sebi i drugima jer uglavnom uočava razlike a ne ono što ga povezuje sa svima i svime. Samo prihvatanje različitosti od ostalih kreira otuđenje, otpor, strah. To otuđenje postoji samo u umu, mentalu a ne u stvarnosti. Otuđenje traži sigurnost, mir, ljubav, sreću što je neopevani apsurd jer samim postojanjem čovek to jeste. Otpočinje traganje i što više traži sve je dalje jer traži umom. Ni ne primećuje da to jeste u skoro svakoj situaciji kad se um umiri, kad uživa u onom što radi, u osobi sa kojom je, bilo da je to dete, roditelj, prijatelj, ljubav, stranac, kad je opušten bez misli, briga i želja, kad je zadivljen prirodom, samim postojanjem, kad daje i prima bez ikakvog umišljaja i potrebe.

 

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Kretanje

Neprestano kretanje je konstanta. Želiš sigurnost a sigurnost imaš samo ako zaustaviš kretanje. Nemoguća opcija. Želiš kontrolu, a nemaš je ni nad svojim disanjem, mislima, rečima, emocijama. I to je nemoguća opcija. Veruješ u nešto, sama vera iskazuje sumnju jer verovati i znati nije isto. Kažeš znaš nešto, kako znaš kad se sve neprestano menja i evoluira.

Šta ti preostaje ako je stagnacija nemoguća, ako ne postoji kontrola, ako postoji sumnja i kad znaš da ne znaš? Jedino prihvatanje onog što jeste, bez otpora, bez sumnje.

Kroz to prihvatanje naučičćeš da je sve što primaš davanje, da što više daješ to više primaš, ali ne primaš od onog kome si dao, nego od onog ko je u stanju da tebi da. Ako daješ brigu i tugu to ti i stiže. Ti biraš šta daješ jer to što daješ i dobijaš.

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Prinuda i otpor

Data ti je sloboda mišljenja sloboda koju ti nikad niko ne može oduzeti. Nametanjem zapovesti, običaja, zakona usvajaš ograničenja i samim ograničenjima prirodno nastaje otpor, zato je i ubrana zabranjena jabuka.
Postojanjem prinude nastaje otpor, to su dve strane iste kovanice koje se uvek kreću u istom pravcu, kad raste prinuda raste i otpor i obrnuto, kad se smanjuje smanjuje se i jedno i drugo. I otpor i prinuda su kategorije straha, proizvod uma proistekao iz neznanja i nerazumevanja.

Postojanje

Svaka osoba koju sretnete, vidite, pored nekog prođete a ni ne osmotrite, nekog zapazite, za nekim se okrenete, nečiji pogled uhvatite, nečiji osmeh uzvratite, nečiju garderobu zapazite, svaka od tih osoba – prolaznici koji vam ništa ne znače privučena je u vaš život ljubavlju, odnos koji imate prema njima imate i prema samom sebi, misaoni komentar kojim nekog opišete je vaš lični opis. Samim prolaskom kroz nečiju auru a aura nije samo par centimetara oko nas, nečija se doduše ti su retki širi i kilometrima, svakim tim susretom se menjate. Svaki udah unosi u telo atome koje je neko izdahnuo.

Neraskidive, umom nesagledive veze postoje između svih ljudi, ma kako izgledali, koje nacije, vere, uzrasta, obrazovanja, statusa bili. Energija, vibracija, frekvencija sve povezuje i sve je celina, jedno, iako izgleda da nas deli i prostor i vreme svi smo isto samim postojanjem. Ta vibracija koja održava postojanje vidljivim, opipljivim je ljubav, bez nje nebi bilo postojanja. Naša različita ispoljavanja, iskazivanja, postupci samo veličaju tu ljubav uprkos svim našim sukobima.

Samim postojanjem mi jesmo svest, inteligencija postojanja – pojam koji u sebi sadrži  mir, ljubav, sreću.  Kako je moguće da to ne spoznajemo, ne vidimo? Od malena nas uče da se razlikujemo, čiji smo, kakvi smo i što više razlika vidimo sve smo dalje od ljubavi. Tada nije ni čudo što ljubav, sreću, mir tražimo u vezama, objektima, predmetima. Iako nas iskustvo uči da ništa nije naše, da sve može u trenu da nestane i dalje se ponašamo na isti način.

Kako se vratiti kući, sebi, postojanju? Uvidom da različitost nije ono što nas deli, da ne treba da se plašimo različitosti. U samom postojanju ne postoje dva ista ičega, sve je različito, najmanja čestica se razlikuje samom promenom mesta tokom vibracije a naročito jedna od druge. Različitost je osnova postojanja, neprestane, konstantne promene. Ta različitost sačinjava neraskidivu celinu.

Naša čula su ograničena, prepoznaju mali procenat vibracija, um još ograničeniji jer od toga što mu čula donose memoriše jednocifren procenat i na osnovu toga kreira lično iskustvo i znanje.

Mi smo svesna bića i sve vreme postojanja bili budni ili ne imamo, primamo informacije svesti bitne za naše postojanje ali uglavnom nismo u stanju da ih razumemo zbog neprestanog žuborenja uma. Kratkotrajne prijeme zovemo intuicijom pa čak i tad sumnjamo u postojanje inteligencije veće, važnije od sopstvenog intelekta, znanja, verovanja.

Utišati um ne možemo otporom, ali možemo oduzimanjem pažnje mislima, žuborenju koje se javlja. Posmatranjem bez mentalnih komentara, podvlačim posmatranjem a ne gledanjem jer stvari obično nisu onakve kakve vidimo na prvi pogled, dopustićemo, omogućićemo sebi razumevanje inteligencije postojanja.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun