Sinapse

 

Znamo da se sve ćelije našeg tela obnavljaju u određenom relativno kratkom periodu vremena, ali obnavljaju i energetski, elektromagnetski ˝zapis˝ koji su imale pre obnavljanja. Taj ˝zapis˝ nastaje, raste i nestaje zavisno od sopstvenih uverenja i emocija.
Mi ne memorišemo iskustva nego sopstvene reakcije na iskustva, ponavljanje tih reakcija utiče ne energiju ćelija organa na koje se reakcija odnosi.
Sinapse se stvaraju tako što se u mozgu beleže telesne senzacije, naše reakcije na određena uglavnom emocionalna iskustva i pozitivna i negativna bez razlike. Pozitivno mišljenje i negativno mišljenje su samo mišljenja i ne utiču na sinapse. Što više imamo emocionalnih reakcija sinapse jačaju, sve ih je više, spojevi se kristališu a one služe da se iste telesne reakcije u istim situacijama brže odvijaju jer na taj način omogućavaju telesnu ˝odbranu˝. Na iste okolnosti svako ima drukčije reakcije, po dinamici po intenzitetu, po stepenu ˝ugroženosti˝ jer ih uglavnom sami formiramo, (uglavnom jer smo nešto od toga stekli pre i kratko vreme posle rođenja bez sopstvenog uticaja). Zbog ovoga i imamo automatske emocionalne odgovore za koje nam se čini da nismo u stanju da ih kontrolišemo.
Sinapse određuju količinu rezervisane energije čitaj zaustavljene u određenim organima povezanim sa datim emocijama, što znači da uzrokuju i fizičke promene i organa i tela. Kad je protok energije umanjen, blokiran, stvaraju se uska grla, i mnogo više ukupne telesne energije se troši na prosto funkcionisanje organa.
Sinapse počinju da se raskidaju kad slabi emocionalna reakcija, kad se ne osećamo ugroženim, kad prestajemo i prestanemo da branimo sopstveni identitet, lik i delo.