Vreme i prostor

Postoji li vreme i prostor ovakvo kakvo ga prepoznajemo

„Spoljašnost“ je Akaša. Znači ne baš kaša ali nešto slično. Kaša je naziv za obrok koji jedemo, koji može sadržavati razne dodatke, meso, mast, ulje, povrće, čak i voće, začine i naravno vodu. Sve to zajedno daje i izgled i ukus i miris tom jelu. Neke supstance se mogu prepoznati, vizuelno, neke ukusom, jer se ne vide, neke mirisom a sve to zajedno ima sasvim drukčiji izgled i miris i ukus kad se sipa u tanjir nego pre početka spremanja.

Postojanje je neprestano kuvanje –  kretanje energije postojanja – Ljubavi koja održava nedualnost Advaitu Postojanja. Ispoljenost Apsoluta je Akaša.

Svaka svesna pojavnost, forma u toj kaši – ograničena svesnost sadrži svoj zapis svoj lični DNK u kom je i vreme nastanka, i trajanje i odnosi u trajanju i svaka ima od početka ograničenu svesnost, ograničenu tako što će iz kaše koja je spolja, prepoznati forme samo onog što je u datom ograničenju prepoznatljivo samo za tu formu i vreme postojanja. Vreme je takođe zapisano kretanjem svemira, galaksija, sunca, meseca, i trenutni odnosi svih tih formi, njihove magnetne sile, utiču, na pojavnost, percepciju prostora, na ponašanja i reagovanja pojedinačnih ograničenih svesnosti.

Da vas ne zbunjujem ograničena svesnost je čovek nesvesan svog pravog identiteta, svrhe i evolucije postojanja.

Tako je moguće da na istom prostoru istovremeno postoji i prošlost i budućnost, i sadašnjost ali sadašnjost samo za ograničenu svesnost koja je svesna samo svoje ograničene stvarnosti. A to znači da ni prostor a ni vreme ne postoje u formi koju poznajemo. Vreme nije linearno, a ni prostor nije data konstanta.

Sve postoji ovde i sada, nema druge opcije, Akaša, Advaita, ograničena svesnost pojavnog oblika, forme -bića koja ograničava njegovu percepciju stvarnosti.

U isto vreme na istoj livadi postoje i Adam i Konstantin i Car Lazar i Nikola Tesla, i Ivan Ivanda i mnogi drugi i svaka od tih svesnosti će doživeti tu istu livadu u različitim oblicima. Sve te svesnosti se prožimaju, svaka kasnija je svesnija iskustva prethodnih.

Svrha i smisao postojanja je evolucija svih tih pojedinačnih ograničenih svesnosti u Apsolutnu Svest.

Iz ovoga gore napisanog je bar meni jasnije šta je i zašto je Svest Apsolutna Inteligencija Postojanja.

Spoznajom pravog Identiteta, spoznajom Ljubavi, spoznajom Svesti, spoznajom Duše, probuđen – nanovo rođen čovek dobija mogućnost da iskorači iz te gore spomenute kaše i utiče svesno na nju, da prestane da se kuva u njoj.

 

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                                     Zemun

Ivan Ivanda                                                                                                                        SRBiJa

Torus

Sunce, voda vazduh su različiti oblici iste energije, informacija koje neprestano primamo. Energija – informacija ne putuje, svuda je prenosi se vibracija promenom frekvencije. To nam pokazuje voda kad bacimo kamen. Osnovni oblik, obrazac kretanja energije, materije, je torus od najmanje čestice do univerzuma. Centar torusa je ˝prazan prostor˝ – crna rupa – nosilac informacija uzrok i ishod, koja održava kretanje. Univerzum je kreacija uma. Univerzalni um je svest – akaša. Umom se menja frekvencija i kontroliše kretanje. Praznog prostora nema, energija se prenosi vibracijom sa torusa na torus. Promenom vibracije energija se menja od svetlosti ka zvuku pa do materije. Materija ima više pojavnih oblika od onih koje zasada poznajemo gasovitog, tečnog i čvrstog. Menjanjem frekvencije zvuka možemo kontrolisati materiju, menjati oblik, svojstva, težinu, gustinu, čvrstinu jer je od zvuka i nastala, zvuk je energija stvaranja. Izgovaranjem reči menjamo svoje sopstveno telo (naravno ne jedne reči, nego učestalim ponavljanjem sopstvenih stavova) jer izgovorena reč utiče fizički na onog ko je izgovara. Onaj kome je upućena može da je čuje, može da je shvati na razne načine a može i da je ignoriše.

Sinapse

 

Znamo da se sve ćelije našeg tela obnavljaju u određenom relativno kratkom periodu vremena, ali obnavljaju i energetski, elektromagnetski ˝zapis˝ koji su imale pre obnavljanja. Taj ˝zapis˝ nastaje, raste i nestaje zavisno od sopstvenih uverenja i emocija.
Mi ne memorišemo iskustva nego sopstvene reakcije na iskustva, ponavljanje tih reakcija utiče ne energiju ćelija organa na koje se reakcija odnosi.
Sinapse se stvaraju tako što se u mozgu beleže telesne senzacije, naše reakcije na određena uglavnom emocionalna iskustva i pozitivna i negativna bez razlike. Pozitivno mišljenje i negativno mišljenje su samo mišljenja i ne utiču na sinapse. Što više imamo emocionalnih reakcija sinapse jačaju, sve ih je više, spojevi se kristališu a one služe da se iste telesne reakcije u istim situacijama brže odvijaju jer na taj način omogućavaju telesnu ˝odbranu˝. Na iste okolnosti svako ima drukčije reakcije, po dinamici po intenzitetu, po stepenu ˝ugroženosti˝ jer ih uglavnom sami formiramo, (uglavnom jer smo nešto od toga stekli pre i kratko vreme posle rođenja bez sopstvenog uticaja). Zbog ovoga i imamo automatske emocionalne odgovore za koje nam se čini da nismo u stanju da ih kontrolišemo.
Sinapse određuju količinu rezervisane energije čitaj zaustavljene u određenim organima povezanim sa datim emocijama, što znači da uzrokuju i fizičke promene i organa i tela. Kad je protok energije umanjen, blokiran, stvaraju se uska grla, i mnogo više ukupne telesne energije se troši na prosto funkcionisanje organa.
Sinapse počinju da se raskidaju kad slabi emocionalna reakcija, kad se ne osećamo ugroženim, kad prestajemo i prestanemo da branimo sopstveni identitet, lik i delo.

Ram memorija

Ti jesi svest, apsolutno ista svest u kojoj si se rodio, ne može biti manja nego što jeste, ti JESI. Identifikacija sa telom, umom te sprečava da to uvidiš. Svest možeš osećati, znati da JESI, ne možeš je videti. Sva iskustva koja imaš dešavaju se u svesti, manje prijatna ili neprijatna iskustva stvaraju otpor. Umom koji ti je dat postojanjem ocenjuješ ta iskustva, formiraš radnu – ram memoriju svakog dana. Dok spavaš ta radna memorija se prazni, deo nestaje, deo ostaje u telu ali ne kao podatci nego kao zapamćena reakcija na ta manje prijatna i neprijatna iskustva. Iz tih zapamćenih reakcija nastaju emocije koje dalje povećavaju strukturne promene u telu i istovremeno blokiraju slobodan protok energije kroz ćelije i organe. Iako se ćelije obnavlaju one zadržavaju istu vibraciju kao i odumrle.
Možeš li to promeniti, možeš li se isceliti? Možeš, to se neprestano dešava u manjoj ili većoj meri, promenama tvog raspoloženja, promenama u odnosima sa drugima. Kad se oslobodiš uverenja da te neko, nešto ugrožava oslobađa se blokirana energija u ćelijama, organima.