Ponavljajuće misli

brige

Nauka kaže da dnevno imamo preko 60000 misli i da se preko 70% njih ponavljaju iz dana u dan.
Ako znamo da su misli lične pojedinačne i ako prihvatimo da se misao javlja na osnovu informacije iz svesti, zašto nam se neke misli neprestano ponavljaju? Znamo iz iskustva da misli određuju naša raspoloženja, da misli pokreću i održavaju razna emocionalna stanja. Znamo da danima ponavljamo iste akcije, radnje, poslove pa je možda to razlog zašto nam se misli ponavljaju.
Možda postoji jedan dublji razlog a to je da se javljaju zbog našeg otpora, određenom poslu, odnosu, ulozi, identitetu. Iste misli pokazuju da verujemo u svoja uvrenja, stavove, znanja o sebi, o okolini, okolnostima o drugima. Ako je tako zašto se te misli ponavljaju, neko nas zeza, pokušava da nas smara? Pre bih rekao da su tu da bi ih ponovo procesuirali ali ne opet na isti način kao juče.
Svest nam nije neprijatelj i smarač, već učitelj a dokazali smo i sebi i drugima da najbolje učimo na sopstvenom iskustvu iako to ponekad znači glavom kroz zid. Misao je otpor postojanju, trenutnom dešavanju, okolnostima, odnosu. Kad nema otpora primetićete svoje dobro raspoloženje nezavisno od situacija u kojima ste. I tad se dešavaju misli ali im manje ili uopšte ne pridajemo značaj.
Ponavljajuće misli su tu da nas upozore da nešto sa sopstvenim stavovima, verovanjima znanjima nije uredu, da tu nešto treba promeniti, tačnije odbaciti. Slažem se da je teško menjati godinama stečena uverenja i znanja, ali očigledno je da tu nešto ne štima.
Ako jedna misao nastaje iz otpora nečemu, datoj situaciji, odnosu, koliki tek otpor postoji u stavu, uverenju, ulozi, idenitetu. Ako je početna misao nastala iz otpora, za identitet je tad količina otpora slična otporu u višegodišnjem ratovanju. Poenta je da taj otpor nije promenio i uticao na postojanje nego samo na sopstveno ponašanje, odnose, na kraju i zdravlje. A početna ideja o razlogu otpora više ne postoji, a u umu su tomovi ˝Rata i mira˝, a otporom uopšte nismo dotaknuli niti promenili taj neki početni događaj ili odnos, samo sebe smo izmenili i to tako da ne prihvatamo postojanje onakvo kakvo jeste nego želimo da ga kontrolišemo na taj način što pogubimo kontrolu nad sobom. Gubitak kontrole se ogleda u tome što sebe prinuđavamo da igramo različite uloge, da iskazujemo različite identitete u raznim odnosima, da nosimo određene etikete i očekivanja pa se razočaravamo i iznenađujemo samo zato što verujemo da znamo pravila. Iako imamo u sopstvenom iskustvu da se materija koja nam se pojavljuje u životu javlja, menja i nestaje, da se odnosi sa drugima javljaju menjaju i nestaju, uvereni smo da znamo pa su razočaranja sve veća i teža. Umesto suštine bavimo se sitnicama, od lista ne vidimo šumu, od komarca pravimo magarca, zbog nevažnih sitnica se svađamo, bitne stvari koje nam smetaju ni ne izgovaramo.
A sve to je počelo otporom informaciji koja nam je data iz svesti, dakle potpuno jasnoj tačnoj aktuelnoj informaciji. Tu i takve jasne tačne aktuelne informacije koje su nam neprestano dostupne o svemu što nam je aktuelno, na koje nam treba odgovor ne prihvatamo iako smo na izvoru stalno, već guglamo pitamo ˝znalce˝ i ˝neznalce˝ a sebi, svojoj suštini ne verujemo. Ponekad retko poverujemo pa to nazovemo intuicijom. Pitam se samo zašto su nam potrebni teški udarci da bi prestali da se opiremo postojanju.
Ako je misao otpor svesti, informaciji iz svesti, to je i otpor postojanju, a iz tog početnog otpora nastaje sukob, sa suštinom, sa onim što jesi, potom sa okolinom, drugima.
Misli nam nisu date da bi se opirali informacijama iz svesti, postojanju, misli utiču na uverenja, verovanja i znanja, koja dalje utiču na ono što izgovaramo, a to što izgovaramo veoma utiče na okolnosti u kojima živimo jer jednostavno izgovorenim tražimo takva iskustva, s tim što ni najmanje nije važno da li nešto želimo ili ne želimo, a razliku osetimo jer neželjenom se ne nadamo iako smo ga sami tražili.
Svest um i misao su osnovni sastojci našeg pojedinačnog iskustva postojanja. Um i misao su lični i odatle nam i pretpostavka i uverenje da smo jedinke nezavisne od ostalog postojanja, od drugih, da znamo možemo i umemo bolje.

Osnovni postulat koja nam je potreban da bi razumeli postojanje, je razumevanje odnosa Svesti Uma i Misli. To je mnogo važnije nego da saznamo šta je pre kokoška il jaje. Bitnije je spoznati način kako se i gde kreiraju sopstvena iskustva i znanja umesto diskutovati o njima.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s