Crtice – – – –

Um je svest koja je protrčala kroz mozak. To je razlog zbog kojeg smatramo da svest možemo obuhvatiti, spoznati umom, i što um pretpostavljamo svesti, pa se još sami ubeđujemo da treba raditi na svesnosti.



Svemu dajemo imena, etikete da bi se mogli sporazumevati, ali etikete dodeljivane emocijama najčešće dovode do nerazumevanja i sukoba, doduše i to je način komuniciranja.


Kvalitet fotografije zavisi od kvaliteta kamere i spoljnog osvetljenja a ličnog iskustva od sopstvenih uverenja i unutrašnjeg osvetljenja. Uhvaćeni su trenutci vremena i prostora ograničeni fokusom a ne celokupno iskustvo tog vremena i prostora.



Sve se deobom uvećava, i ljubav i mržnja, i briga, i želja. Sve što iskazuješ, radiš je akcija, a svaka akcija izaziva reakciju. 

Kad deliš lepe reči, verovatno ćeš ih dobiti nazad, ali suština je namera koja stoji iza tih reči. Povezanost uzroka i posledice često nije lako vidljiva, pogotovo kad se posledica prenese na sledeće pokoljenje. U suštini dobijaš upravo ono što daješ, ako daješ lažne osmehe iste dobijaš. Sagledaš gde si i kako si pa lako vidiš šta si delio.



Hram nije samo ono mesto gde odlaziš da se moliš, i ti si hram, taj hram nije skriven, tvoje reči i dela su tvoja jevanđelja, čitanja tuđih jevanđelja i obredi neće počistiti tvoj hram.



Postojanje je kretanje konstantno, neprekidno. Uverenja i identiteti usporavaju kretanje, stvaraju uska grla protoku energije.

Prvo malo toga razumemo šta nam se kako i zašto događa, pa uočimo neke ˝pravilnosti˝ i tad posmatramo stvari drukčije ˝sa razumevanjem˝ sve dok ne uvidimo koliko nam i to takvo razumevanje šteti.



Reči su nam date od tvorca i rečima komuniciramo međusobno. Retki uviđaju da su sve reči koje izgovaramo molitva. Ono što govorimo tvorac nam daje, ne trenutno i ne sve odmah, daje onoliko kolko možemo podneti. Ne daje nam samo ono što nam se sviđa nego sve što smo izgovarali, jer smo to tražili da bi iskusili. Duša je jedna i putem nje rečima se obraćamo tvorcu iako smo reči uputili nekom drugom. I kad nekog kudimo i kad drugog hvalimo sve je to obraćanje jednom istom. I kad sebe kudimo i hvalimo istom se obraćamo. Kad ispoljavamo patnju neće nam je uskratiti jer je tražimo, isto tako ni sreću. Sve reči koje izgovaramo čuje duša. Mislite o tome.



Ono što ne prihvatamo nego potiskujemo ne nestaje, jača vremenom dok nas ne promeni.



Svest je inteligencija postojanja, um je tumač stvarnosti, ali i kreator iste na osnovu svog tumačenja.



apsurd: istražuješ, učiš, teorije i tehnike, pa spoznaš da treba da se odučiš od svega naučenog, jer jesi.




Emocije su usvojene, naučene reakcije na određene osobe, odnose, situacije, događaje. Možeš li da zamisliš sopstvenu reakciju na trenutak, odnos, situaciju u kojoj jesi a da ne pokreneš stečenu emociju. Zašto tako? Emocija je miks straha i ljubavi. Emocije prikrivaju strahove, od sebe samog, od drugih, uspeha, neuspeha, bola, gubitka, autoriteta, zbog neznanja, zbog nerazumevanja, šta će drugi reći, zbog pretnji, umišljenih ili očekivanih situacija …
Kakva će tvoja biti tvoja reakcija bez prikrivenog straha? Možeš li, smeš li bez straha?
Ako ne reaguješ emocijom ostaje ti ljubav, suština, stanje.



Misao te je ograničila na vreme i prostor. Ti jesi oduvek, zauvek.



Ljubav je samo emocija kad je promišljaš, usmeravaš, kontrolišeš umom. Stvarna ljubav je stanje, ali ne stanje uma, već stanje duha, shvatanje da si duša. A duša je apsolutna ljubav, svest i energija svekolikog postojanja.



I prinuda i otpor su proizvod neznanja, nerazumevanja, rečju straha. Istovremeno rastu i slabe. Da bi se oslobodili prinude dovoljno je ukazati na strah onog ko je preduzima.



Trenutkom rođenja isijavaš suštinu, ljubav i sve koje dodiruješ prvih nekoliko godina isceljuješ, podmlađuješ a kako počinješ da ih razumevaš tako se udaljavaš od onog što jesi. Godinama, decenijama kasnije tražiš svoju suštinu, ali već uveren da si nešto drugo, drukčije, i teško je uvideti šta jesi.




Početak svesnosti kod čoveka se javlja kroz savest, naučeno i usvojeno verovanje šta je dobro, ispravno, šta se sme. Pošto život piše romane, komedije, drame , tragedije, javlja se otpor savesti da bi se prevazišle situacije koje osećamo kao prinudu. Prinuda sama po sebi kristališe svesnost kroz različita iskustva koja život nosi. Vremenom prinuda donosi veću svesnost iz koje nastaje mudrost. Mudrost se stiče sopstvenim iskustvom. Razumevanje postojanja donosi prepuštanje, prihvatanje, poverenje jednom rečju ljubav. Ovaj proces ne može niko drugi učiniti za tebe. Iz ljubavi stvoreni u ljubav se vraćamo.




Gde god te um odvede i u prošlost i budućnost ti jesi sada i ovde, a to sada i ovde nije ograničeno ni vremenom ni prostorom jer svuda si, ne odlaziš van sebe. U tebi je i vreme i prostor a ne ti u njemu.



Svaka akcija proizvodi reakciju – karma. Reči i dela su akcije. Neke akcije si činio davno ranije, neke ne u toj koži, nekih se sećaš, nekih ne ali reakcija dolazi ka tebi. Da bi se oslobodio karme, uzdrži se na reakcije koje ti dolaze, ne vraćaj drugome ono što ne želiš sebi.




Misao te maltene svaki put vodi u prošlost ili budućnost, ali ti nikad ne ideš tamo.



Kad ti ne ide, kad ti je loše, kad si u problemu, neprijatnoj situaciji, bolesti, depresiji, zastani malo – diši, dišeš stalno ali ovaj put posveti pažnju disanju. Posle toga imaš dve opcije ili da nastaviš prethodno ili da uvidiš da dok nema misli nisi u problemu. Na tebi je izbor.

 

1.januar

Narod koji je po svom prvom kalendaru na dan preobraženja kad se menjaju gora i voda (po današnjem je to 19. avgust) ušao u 7525-tu godinu, sigurno nije čekao 6400 godina Ćirila i Metodija da ga opismene, a još manje 7300 godina i Vuka da dobije svoje prvo pismo.   Sretan ti svaki dan, sreća stanuje u tebi a ne u starim i novim godinama.

 

Ono što počinje mora prestati, ono što se pojavljuje mora nestati. Trajanje neke pojave je relativna stvar, ali princip je da sve što je podložno vremenu i trajanju mora imati svoj kraj i samim tim nije stvarno. Razmotri iz svog osobnog iskustva da li postoji išta trajno. Čak se i tvoja vlastita slika o sebi uvijek mijenja.



Iz tame si proizašao, u tami se prepoznaješ, u tamu se vraćaš, putuješ tako eonima a i dalje se plašiš te tame.



Kretanje tame stvara svetlo. Mudrost je u tami, ako vidiš samo ono što je osvetljeno ne vidiš izvor.


Misao koja nema veze sa onim što je trenutno ispred tebe može nestati kao i vazduh koji izbaciš sledećim izdahom, a može te zarobiti satima. Seti se da si u mogućnosti da biraš.


Teško je poverovati da su okolnosti proizvod onog što učestalo izgovaramo. Zastanite malo tu i sagledajte okolnosti i pokušajte da povežete sa stavovima, mislima koje se često ponavljaju, sa rečenicama koje ste često izgovarali. I dalje vam se čini da vaše reči nemaju veze sa okolnostima, odnosima kakve imate?


Nesklad u vibracijama, frekvencijama je samo naizgled nesklad, jer svako sagledavanje nesklada ne uzma u obzir celinu nego samo onaj deo koji umom može da obuhvati. Celina je tako fino filigrantski izbalansirana, usklađena i upravo taj izgledni nesklad omogućava rast, razvoj – život, celokupno postojanje


Reč je moć i kad govorite, govorite sa smislom. Budite svesni svrhe sadržaja onog što kažete.

Pažljivo slušajte druge jer su verovatno blizu vas zato da vam nešto važno kažu. Nešto što trebate čuti.

Za spoznaju istine dovoljno je posmatranje, ne samo gledanje jer obično stvari i pojave nisu onakve kakve vidimo na prvi, a ni na drugi pogled. Posmatrajući bez tumačenja, ocena, osuda, etiketiranja istina izranja sama od sebe.



U školi su nas učili da ponavljamo lekcije ne da bi naučili nego da bi poverovali. I u životu nam se lekcije ponavljaju pa poverujemo. Da bi nešto znali potrebno je neprestano preispitivanje a ne ponavljanje. Nijedna situacija nije ista, kao prethodna, nijedan odnos.



Ljubav je pozitivni pol strah negativni pol vibracije. U strahu vidiš i svoje i tuđe nedostatke, ljubav to ne vidi, imaš tu spoznaju u sopstvenom iskustvu. Verovanjem da ti nešto nedostaje jačaš strah. Verovati da imaš? Dovoljno je znati.


Spoznajemo tamu da bi spoznali svetlost. Tama je samo nedostatak svetla. Bez jednog i drugog nema spoznaje. Priroda, postojanje je tako uređeno da ne možeš uvek ići ka svetlu da bi senka ostala iza tebe, ne plaši se senke, ona ti govori da je svetlo uvek tu.



Postojanje bi nestalo da postoje zakoni jer bi ga oni ugušili, urušili. Zakone smišlja um da bi osnažio koncepte kojima tumači postojanje. Ne veruj u zakone. Free your mind.



Ako postoji istina, postoji i neistina. Sa koje tačke gledišta posmatram istinu, šta ako se pomerim malo, da li se i istina pomerila ili ja? Da li je mudro da stojim u mestu da se istina ne bi pomerila?



Traganje za ˝buđenjem˝, svesnošću, prosvetljenjem te uvodi u iluziju da nisi prisutan/na u sadašnjem trenutku.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s