Odbrana

15c86-13282206_10209690558411434_1530140346_n

Svaka pojavnost ima svoje lice i naličje koje zajedno čine celinu. Ljubav – strah, sreća nesreća, zdravlje – bolest, otpor – prihvatanje, svesnost – nesvesnost, svetlo – tama, dobro – loše, i tako redom sve su to celine, koje opet sve sabrane čine celinu.

Zašto previđaš krajnost koja ti ne odgovara, a onu koja ti odgovara ističeš, koristiš. Potiskivanjem suprotne ti i dalje imaš odnos sa celinom iako to ne želiš, ne umeš, ne možeš da vidiš.

Život ti neprestano donosi celinu na uvid a ti je potiskuješ, i tek kad te žestoko iznenadi, uznemiri, razboli počinješ da se predaješ.

A i kad se predaješ i dalje ne razumeš šta si uradio ali ti je lakše, smiruje se i um i telo.

Šta si predao? Predao si, otpustio si svoje znanje, verovanje, rekao si sam sebi otprilike ˝ma nek ide sve do …….˝

Šta se tad događa? Nestaje strah.

Nestajanjem straha bistri se um, poverenje, prihvatanje donose sasvim drugačiju percepciju stvarnosti u kojoj ti nisi objekt oko koga se sve vrti nego samo naizgled izvojen deo celine, koja ne bi bila celina da nema tebe.

Spoznajom celine uviđaš i svoj uticaj na celinu.

Svojim umom, otporom, nerazumevanjem kreirao si virtualnu osobu koja je u neskladu sa celinom, od koje mora da se brani.

Do kada i zašto?

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Ima li odsutnih?

 

Čudno ali istinito je da velika većina ljudi ne prepoznaje i ne uviđa razliku između svesti i uma.  Mnogima je to nepoznato, ali još čudnije je da oni koji su upoznati da postoji razlika i šta je jedno a šta drugo ne uočavaju da je svest prisutna sve vreme i da je traženjem samo negiraju. Isti odnos imaju i prema ljubavi.

Svest, ljubav, svetlost su samo neke od reči kojima pokušavamo tumačiti postojanje. Za mene su te reči sinonimi za jedno isto koje je nemoguće rečima, umom pojasniti jer to nije objekt, nije supstanca koja je vidljiva i prepoznatljiva. To nije materija, to je vibracija nematerijalnog, od čega je sve što nam izgleda kao materijalno satkano.

Ne postoji nedostatak svetlosti, svesti, ljubavi jer tad ne bi bilo postojanja, života uopšte. Tama, mrak nije nedostatak svetla nego samo ograničenje čula da prepozna sve spektre svetlosti, različite frekvencije vibracija. Zbog uverenja  da je tama prisutna potrebna su nam tumačenja.

Upoznao sam nekoliko ljudi u svom životu, slobodno mogu reći polupismenih čak i nepismenih ljudi od kojih sam čuo mudre rečenice o životu i postojanju a nikakvih knjiga, znanja, učenja nisu imali, samo su posmatrali prirodu, život i uviđali istine. Isto tako mudrosti sam čuo od deteta predškolskog uzrasta kad sam se usudio da slušam i da razgovaram o ˝ozbiljnim stvarima˝  sa detetom koje ˝ne zna ništa˝.

Zaključak iz ovoga je da što smo učeniji i što više verujemo svojim znanjima titulama, etiketama, zvanjima, teorijama i teoremama sve smo dalje od istine jer su sve to samo pokušaji tumačenja neizrecivog. Sve su to pokušaji da se jednostavnost postojanja protumači tako što se zakomplikuje da bi znanja, titule, učenja bila cenjenija, plaćenija, verodostojna jer navodno ono što je jednostavno i očigledno ne može biti istina.

U drevnom jeziku i pismu pre sanskrita postojale su reči i termini koji su postojanje objašnjavali ali su se izgubili vremenom jer su postali nepotrebni za realnost, generacije su se borile za opstanak. I dan danas borba za opstanak ograničava uvid u jednostavne istine, one su tu ali se previđaju, pažnja je na nečemu drugom.  Zato danas i imamo tumačenja a ne istine, jer kad bi se odustalo od tumačenja mnoge titule bi nestale, ratovi bi prestali, korporacije bi nestale, besomučne eksploatacije i ljudi i resursa bi nestalo. Kome je u interesu da sve to nestane?

Mali broj ljudi na planeti uviđa da sve što se odigrava upravo i ide u smeru nestanka i titula, i ratova i korporacija i eksploatacije i da nije pitanje kada nego kako će to nestati, da li sa većim ili manjim žrtvama.

Svetlost, svest, ljubav su inteligencija postojanja, sveto trojstvo postojanja i svuda i uvek su jedno, jer postojanje je jedno, celina.

Pojam um se različito shvata i tumači i uglavnom ukazuje na nešto virtualno, a ako je virtualno tad ne postoji, ali je potrebno da bi se tumačenja razumela. Um je u stvari sama suština tumačenja jer sve sto smatramo umom je samo tumačenje ništa više ni manje od toga.

U umu postoje:

– znanja koja su ograničena jer su tumačenja,

– postoje verovanja što znači da su i to tumačenja,

– ego koji je takođe tumačenje sopstvenog postojanja, odnosa prema sebi, drugima, svetu, ukratko virtuelna osoba,

– emocije za koje verujemo da su posledica naših telesnih senzacija a ne da su proizvod uma, ocena, stavova, verovanja, znanja o sebi i onom što nas okružuje.

Umu je potrebno vreme i prostor da bi pojasnio postojanje, a dobro skrivena nauka je odavno a naročito sad u posedu dokaza da je i vreme i prostor irelevantnost. Imamo utisak da se vreme ubrzava, borba za opstanak, verovanja, želje, i tehnologija nam na to ukazuju. Naizgled smo sve povezaniji jedni sa drugima a sve manje je stvarne i sve više virtuelne komunikacije.

Termin čovek se više skoro i ne spominje jer smo uvereni da smo osobe koje se razlikuju po polu, boravištu, nacionalnosti, boji kože, veri, titulama, zvanjima, izgledu, položajima, osobinama, stavovima, verovanjima, sopstvenim znanjima. Sva ta verovanja, podele, u stvari usvojena ˝znanja˝ nas sve više udaljavaju od inteligencije postojanja.

Kako tad uvideti da smo povezani inteligencijom postojanja, svetlošću, svešću, ljubavi, istim atomima koje udišemo i izdišemo eonima, vodom koja pojačava vibraciju postojanja da bi je bili svesni, prirodnim resursima, materijalnim proizvodima u kojima je utkana energija mnogih i koje svakodnevno koristimo.

Inteligenciji nije potrebno tumačenje, ona je tu, nikad nigde ne može otići i nestati ali se može zamaskirati i prekriti znanjima. Sve dok verujemo da znamo prihvatanje onog što inteligencija govori je ograničeno. Inteligencija donosi ideje, kreacije, uvide.

Postoje dobro skriveni apsolutni naučni dokazi da je teleportacija za sada misli, energije i manjih objekata moguća, da je merljiva energija i supstanca i pre i posle teleportacije ista, a da u samom toku nestaje.

Imamo iskustvo snova u kojima se pojavljujemo u različitim formama, i van tela, i komuniciramo sa različitim formama, i postojimo u više prostora, ili se premeštamo u vremenu i prostoru neograničeno.  Kad se probudimo imamo sećanja ali i znanje da je to na javi nemoguće. Da li je?

Znamo za placebo efekat da je realnost pa i dalje sumnjamo.

Iluzionisti mađioničari nam ukazuju da je um u stanju da previdi činjenice i poveruje iluziji.

Iz sopstvenog iskustva nam je jasno da živimo i imamo upravo onakve okolnosti kakva su nam verovanja, znanja, emocije.

Verovanje u znanje i sopstveno i tuđe i kolektivno je ono što nas ograničava. Svakom novom ocenom, stavom se udaljavamo od inteligencije. Čak i da je to istina tog trenutka već sledećeg je nevažeća.

Kad je sve to jasno postavlja se pitanje kako izaći iz iluzije, kako odbaciti znanje sticano vekovima, kako se ponašati ako nema stavova, ocena, kako komunicirati, kako se ne ponositi sopstvenim pozitivnim emocijama, kako kontrolisati negativne emocije.

Odgovori i na ova pitanja su jednostavni.

Ako mi inteligencija kaže da su moja znanja i verovanja ono što me je ograničavalo, ništa, apsolutno ništa me ne tera da u njih i dalje verujem, i da se prema njima ponašam. Kako će nestati? Isto kako su i nastala, ranije sam im davao svoju pažnju svoje vreme, dovoljno je da im samo to uskratim, oduzmem. Javljaju se ona opet i opet ali svaki put im mogu ako sam to odlučio uskratiti pažnju prostim ignorisanjem. Samim tim postepeno nestaje osoba a sve više se ispoljava čovek.

Čovek je svesan da smo svi isto, da smo jedno i nema nikakvih problema da komunicira sa ostalima. Čovek ne mora da tumači osećanja, on je ljubav samim postojanjem. Čovek nema razloga da se ičim izdvaja, sebe ili bilo koga veliča, umanjuje, ponosi, stidi, okrivljuje tumači, jer u svima vidi sebe čoveka. Nema potrebe da nekog uči, isceljuje jer kad je on isceljen, svi su iako im to nije baš jasno.

Prihvatanje svekolikog postojanja nije evolucija svesti, već evolucija svesnosti pojedinca, razdvajanje od osobe, spoznaja čoveka, života, razumevanje da nas samo naša različita ispoljavanja, mentalna, verbalna, akciona ne čine različitima. Različita su samo trenutna verovanja i znanja.

 

Traganje je u suštini poricanje samom sebi da jesi svetlost, svest, ljubav.

Naše postojanje se svodi na iskustva, a sve dok si tumačimo ta iskustva nismo u mogućnosti da spoznamo da mi nismo ta iskustva nego nešto daleko iznad toga.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Mrav

ezgif.com-video-to-gif.gif

 

Mrav nema ograničenja dok mu se ne nacrtaju pa ih prihvati i ostane zatvoren u krugu.

Za razliku od mrava čoveku ograničenja, krugove postave roditelji, drugovi, škola, vera, struka, nauka (prava nauka se još uvek krije od društva) , tehnologija, birokratija, država, korporacije, a najveće i najteže postavlja sam sebi. Sopstveni krug je najmanji ali najteži za izlaz.

Najteže je izaći iz sopstvenog zatvora, a kad se uvidi da je taj zatvor iluzija, svi ostali nestaju, istope se jer u stvarnosti nisu nikad ni postojali. Održava ih samo sopstveno verovanje u znanje i tuđe i lično.

Kad se sruši iluzija pojedincu je sasvim jasno da je na mnogo načina povezan sa svima, svime što postoji i da se protiv iluzije koju ostali i dalje podržavaju ne treba boriti, dovoljno je uperiti prst, pokazati gde je, ukazati na posledice, ismejati je i sama će se urušiti. Ako je ne napadate ne može da se brani, ako se ne brani samim tim ne jača, ismejavanje je urušava iznutra.

Ljudska priroda je težnja za prosperitetom, a toga nema ako se drugi ugrožavaju. Svaka jedinka je različita ali svi čine jedan organizam, jednu celinu, jedno i kad se to zna ne postavlja se pitanje ˝za kim zvona zvone˝.

Naplaćuje nam se voda, naplaćuje nam se energija iako još pre sto godina postoje rešenja za besplatan nezagađujući način, naplaćuje se i vazduh indirektno ograničavanjem ˝proizvodnje˝ ugljendioksida, zatamnjuje nam se sunce veštačkim oblacima, naplaćuju nam se proizvodi prirode i dozvoljavamo da se u laboratorijama iz semena biljaka oduzima esencija života pa se hranimo mrtvom hranom koja ne samo što nam ne daje energiju nego je i umanjuje, naplaćuje nam se zemlja na kojoj živimo jer zaboga treba hraniti državu a država više nije socijalno zainteresovana za svakog pojedinca nego se tove samo oni kojima smo dali ovlašćenje i tako smo sa sebe skinuli odgovornost za sopstvene živote.

Poslednja civilizacija koju znamo i živimo potekla je sa ovih balkanskih prostora, i pre sanskrita je ovde postojao i jezik i pismo i mnogo više od toga. Tužno je što se to krije od nas pa nam stranci šapuću o tome.

U drugoj polovini prošlog veka pokazali smo svetu kako socijalno odgovorna država može da bude uspešna, i opet je odavde mogao da potekne nov odnos između države i pojedinca, moćnima je to zasmetalo pa su nas rasparčali, Gadafi je to uspešno uradio pa su i njega i zemlju satrli, ima još i starih i svežih primera, Island, Mađarska,… kreću tim putem. A mi ovako usitnjeni dopuštamo karikaturama koje nas zastupaju, ne mogu reći vode jer da bi neko bio vođa treba da ima još nekih karakteristika sem narcizma i alavosti.

Promene su neizbežne i to drastične, internet, mobilni telefoni promenili su način života, informacije su dostupne svakom. Sve veći pritisak korporacija i vlada na populaciju širom planete govori mi da su sve slabije, iako to na prvi pogled ne izgleda tako. Svesnost pojedinaca svakim danom raste, nove zdrave, održive, tehnologije se ubrzano šire, život i promene su nezaustavljivi i kako je pritisak veći reakcija je sve glasnija i sve se dalje čuje.

Život uvek pronađe način da se održi, ljubav pobeđuje konstanto, pitam se šta čekamo, zašto se ne smejemo, da li neko drugi treba da nam kaže da smo živi.

 

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

 

Promene

Postojanje je konstantna promena. Otpor koji se javlja zbog nerazumevanja, neznanja, straha, ocena dobro loše, prija ne prija, ne zaustavlja promene. Već smo ih registrovali, desile su se, postoje.

Samim postojanjem svesni smo energije, informacije, vibracije koja dolazi spolja uvek, u svakom trenutku. Da nismo ne bi se pojavljivali otpori .

Otpor zaustavlja sklad, sinhronizovano kretanje sa postojanjem. Srce, telo, čula registruju sve promene. Mentalni otpor postojanju ne samo da ograničava jasnu percepciju postojanja nego i ograničava telo, ograničava ćelijama potpuni protok svetlosti, informacija, energije koja održava postojanje.  Organizam se brani i preusmerava energiju tamo gde je potrebna da bi održao sve neophodne funkcije.

Duže ostajanje u mentalnom otporu uzrokuje promene u funkcionisanju celokupnog organizma, ostavlja manje ili više vidljive tragove na telu a sve u cilju usklađivanja i održanja postojanja. Usporava se protok energije, neki organi je troše više nego što je to normalno, neki je ne primaju dovoljno i posledice počinju da bivaju vidljive. Tad prepoznajemo simptome i tražimo dijagnoze.

Nažalost mnogima se čini da je lakše zaustavljati i ˝lečiti˝ simptome nego promeniti svoje stavove, ocene, verovanja. To nije uopšte čudno jer smo naučili da sve što nam se događa, sve je uzrokovano spolja, sredinom, okolnostima i da su promene na telu posledica spoljnog uticaja, ishrane, sredine, okolnosti, odnosa sa drugima …….  Nismo u stanju da sagledamo da su naše ˝okolnosti˝ posledica prethodno usvojenih ocena, stavova, osuđivanja, emocija, znanja, jednom rečju navika koje smo sami kreirali, a da trenutna situacija, mi, drugi ništa nije isto kao ranije.

Nešto smo videli i čuli pa se brinemo, nešto nam neko rekao pa su se pokrenule emocije, ne uviđamo da su nečije reči i dela kao i vesti koje saznajemo samo trenutni iskaz nekog, njegovog trenutnog stanja i da često nisu odraz stvarnosti nego trenutne percepcije, razumevanja, ili čak namere da nam ulepša ili upropasti dan, potčini nas, navede, zavede,  i da iako ih drugi izgovara nemaju veze sa nama, našim stanjem, i da u svakom trenutku možemo birati da li nas se to tiče, iritira, nervira, raduje ili ne jednostavnim davanjem ili ne pridavanjem pažnje.

Kad primetimo i osetimo nečiju tugu, nevolju, brigu, nesreću, krivicu, mržnju ali i radost, sreću, ljubav, lepotu, to što osećamo nije tamo kod nekog nego je u nama. Kad krivimo nekog drugog zbog bilo kog razloga krivica nema veze sa njim, u nama je i u nama ostaje. Svakim novim okrivljivanjem bilo drugog bilo sebe emocija krivice raste u nama.

Posledice snosi telo jer sopstveni stavovi u mozgu kristališu prekidače koji pokreću telesne reakcije da bi što bolje i brže reagovalo i odbranilo nas od opasnosti, jer se osećamo ugroženi od tuđih reči, mišljenja stavova koji ne korespondiraju sa našim.  Um otporom pokreće telesne reakcije jer se oseća ugroženim a u stvarnosti nema nikakve ugroženosti. Ugrožava nas lična ograničena percepcija.  Reči su i dalje samo reči.

Brinemo se šta će biti sutra i u svemu tome ne uviđamo da sutra dolazi samo naizgled, da je uvek sada i da je moguće reagovati samo sada. Brigom ostavljamo reakciju za sutra, odbacujemo, odlažemo odgovornost sa sebe i istovremeno uznemirujemo sopstveno telo koje troši dodatnu energiju da bi uskladilo sopstvena ograničena znanja sa stvarnošću, postojanjem.

Što je veći otpor postojanju, stvarnosti, promenama,  telo snosi sve teže posledice. Za isceljenje je potrebno sagledati posledice, preispitati i odbaciti sopstvene stavove, verovanja znanja i dozvoliti organizmu i svakoj ćeliji dovoljan protok svetlosti, energije.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Etikete

 

U ranim godinama života učimo pojmove i njihova značenja, naučimo reči, šta je šta i na taj način stičemo svoje znanje. Naučimo da je ono veliko što stoji na livadi ili u šumi drvo. Ali reč drvo je samo reč, etiketa koju smo zalepili za taj objekt. Znamo da je drvo napravljeno od drveta, ha ha. Kasnije naučimo da drvo izraste iz semena koje padne ili se posadi u zemlju, da mu je potrebna voda, itd. Naše znanje o drvetu se svede na par osnovnih činjenica, ograničeno je. Znatiželjniji nauče i koje je vrste drvo, iz koje ˝porodice˝, kakav mu je plod i sve ostalo što iz zanima. I takvo znanje o drvetu je ograničeno.

Jednostavnim posmatranjem mogu spoznati da se dok je mlado i malo stablo povija na vetru, kad je veliko stablo miruje, povija se lišće a ako je vetar jači i grane, primetiti da se nove mlade grane uzdižu uvis prema suncu, starije rastu u širinu jer su i one željne sunca. Mogu primetiti kad je veliki mraz da drvo ne puca jer je ispustilo vodu iako mu je neophodna. Mogu primetiti da drvo dopušta svakome bez razlike da stane u hladovinu, svemu da koristi prečišćen vazduh koje ono ispušta, svima koji žele dopušta korišćenje plodova koje ono donosi. Kad dovoljno priđem stablu mogu osetiti sem hladovine i energiju drveta, ako se naslonim ili ako ga zagrlim mogu ˝čuti˝ iskustvo drveta, mogu naučiti da se prirodi, vetru, kiši, suši, mrazu, silama u prirodi ne treba opirati, da se ne treba grčiti i stezati, da se sve lakše podnosi kad sam opušten nego kad sam napet, da svaka sila ima svoje vreme tajanja i da skoro od svake mogu imati koristi, i umesto da se plašim  mogu u svemu uživati ne zatvarajući se, ne sakrivajući, ne bežeći jer će sila ako je namerena uvek naći put do mene.  Što duže posmatram spoznaja postaje sve šira i nikad ne mogu reći znam, sve znam o drvetu.

Šta mi tek reka kad je posmatram može reći kad se usudim da primetim nešto više od etikete, dimenzija, smera toka. Da je svima, svemu na raspolaganju, da ništa nikome ne brani, da sve hrani, da čisti sve što može, da prepreke, zaobilazi, da ono što joj smeta lagano kruni dok ne nestane, da je prodornija  blaga i tiha, a i da može biti opasna.

Bilo koji predmet koji se usudim da ga posmatram može mi mnogo toga reći, svi imamo mobilne telefone, iz koliko različitih supstanci se sastoji, svaku od njih je trebalo izvaditi iz prirode, sa raznih strana sveta, preraditi, obraditi, sklopiti, pre toga kreirati, isplanirati šta, gde, kako, zašto, osmisliti softver, programe, sve to uklopiti, zapakovati, isporučiti, koliko je ljudi učestvovalo u proizvodnji jednog tako malog predmeta, koliko je tu ljudske energije u svakoj toj supstanci, softveru preneseno do mene, koliko se razne tehnologije koristilo koja je isto tako morala biti osposobljena, koliko kilometara puta mora da postoji da bi sve to bilo dostavljeno tamo gde treba i svu tu energiju ja držim na svom dlanu a tom predmetu sam dodelio samo etiketu.

Sve što koristimo nas spaja govori da smo jedno, da smo povezani neraskidivim vezama a etiketiranje nas razdvaja, otuđuje.

Sami sebi dodeljujemo razne etikete, naše osobine su etikete, stavovi su etikete, verovanja i znanja takođe, sami sebe ograničavamo verovanjem da o sebi nešto znamo i iz tog znanja  – etiketiranja odnosimo se prema drugima. Tek drugima lepimo razne etikete jer smo svoju percepciju i znanje sveli na etiketiranje.

Nije nikakva hrabrost usuditi se posmatrati i sebe, i druge, i ono što nas okružuje pa odbaciti etikete, verovanje sopstvenom znanju, jer je samim etiketiranjem ograničeno, nedovoljno, sputava nas na svakom koraku ma koliko verovali da znamo. Život je sve brži, sve više obaveza, sve više tehnologije koja nam olakšava život i sve više otuđenja je dovelo do toga da smo sami i sve ostalo postali etikete.

Emocije delimo sa tehnologijom, ekranima umesto sa prirodom, ljudima. Verujemo da nam tehnologija donosi sigurnost, olakšava život a ne primećujemo kako vreme nestaje, da ga imamo sve manje, da je komunikacije sa ljudima sve manje i kada i kako tad posmatrati i spoznati šta nas okružuje i šta nam se dešava. Sigurnost tražimo u zatvaranju, sreću u objektima i vezama, znanje i uživanje u nepotrebnim informacijama ne primećujući da postajemo robovi svojih navika i tehnologije, da nas što je više koristimo sve više zaluđuje i otuđuje i od nas samih i od drugih.

Odbacivanjem etiketa nećemo izgubiti svoje znanje, svoje iskustvo, ako se usudimo primetićemo da prvo mi sami nismo te etikete koje smo si nalepili, da nisu ni drugi, da je sve ono što nas okružuje samo potvrda da smo neraskidivo povezani sa svima, sa svime, da etikete kreiraju sukobe, najteže sukobe u nama samima jer se sukob odvija između onoga šta jesmo i sopstvenih verovanja i taj sukob ostavlja posledice na telu.

Sukob nastaje samom težnjom da se maknemo iz sadašnjeg trenutka i prostora koji živimo a misli su taj pomak manji ili veći jer misao je vreme, trenutna misao koja se sada odvija nas ¨premešta˝ u neko drugo vreme koje u realnosti ne postoji, postoji samo sada, a misao nas uverava da je nešto iz prošlosti ili budućnosti poželjnije nego ovo sada. Misao ako joj dajemo pažnju nas izbacuje iz realnosti u iluziju, mnoštvo takvih iluzija kreira sopstvene sukobe. Taj primarni sukob nas uvodi u sukobe sa okruženjem i život nam se svodi na izbegavanje i potiskivanje tih sukoba ili aktivno učestvovanje u njima. Svejedno je da li smo etiketirali sebe ili druge, posledice etiketiranja snosi naše telo, jer mi smo autori tih etiketa. Na taj način priroda dovodi u balans um i telo, i kad primetimo da sa telom nešto nije u redu, potrebno je odlepiti etiketu koju smo zalepili pre traženja dijagnoze.

Da uz te etikete idu i deklaracije život bi nam bio nešto lakši, znali bi bar poreklo i sastav, ovako ograničeni na etikete kreiramo samo probleme.  Etiketa  = sukob, i slovima etiketa proizvodi sukob.

Može li drukčije?

Može samo ako odbacimo etikete koje smo tako jako nalepili i sebi i drugima.

Može jer ako odbacimo etikete uvidećemo šta nas sve povezuje umesto da vidimo samo ono što nas razdvaja.

Može jer možemo uživati u realnosti u kojoj živimo kad nema etiketa koje nas sapliću i ograničavaju.

Može kad odlepimo sopstvene etikete, tada i sve ostale otpadaju jer su posledica sopstvenih.

Itekako se može uživati u životu bez etiketa.

 

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Okolnosti

Mentalno i emocionalno stanje– izdvojena osoba, ego, je odgovorno za stanje fizičkog tela. Izdvojena osoba, ego nije nešto što je slučajno tu, to je potvrda prisutnosti, konstantne promene, ˝novog˝ iskustva i isceljenja.  Izdvojena osoba se formira upravo da bi se prepoznalo sopstvo. Neprihvatanjem realnosti – okolnosti, onakve kakva je, zbog nerazumevanja, straha, formiraju se želje, formira se identitet, karakter. Sve to skupa udaljava od svesnosti, svesti postojanja, jer osoba ˝uvidi˝  odvojenost, pa ˝prihvata˝ svoju odgovornost za postojanje, svoje postupke, reči i dela, ali okolnosti joj ne odgovaraju pa odgovornost za okolnosti prepušta drugima. Ne uviđa povezanost, veruje svom i iskustvu, formira stavove o sebi, drugima, postojanju. Što se više udaljava od sebe, sve se više traži, sve želje koje ima se svode na traganje za srećom. Sreća podrazumeva mir, ljubav, sigurnost. Želje ne razume kao sopstvenu negaciju nego kao cilj putovanja, pa želja želju stiže, putovanje sve duže. Brige, depresije, anksioznosti, stresovi, kroz tegobe koje formiraju dovode ponekad do predaje jer se takva stanja otporom ne rešavaju, i tek predajom, prihvatanjem onog što jeste počinje isceljenje, promenama sopstvenog razumevanja. I dalje su ˝krive˝ okolnosti, ali prepuštanje okolnostima može dovesti i do potpunog prepuštanja i prihvatanja sebe i tu počinje isceljenje. Isceljenje se ne dešava na pojedinačnom nivou, isceljujući sebe isceljujemo druge.

 

 Tek kad uvidimo da smo spoljne okolnosti kreirali sami ne svojim delovanjem nego svojim stavovima, verovanjima, znanjima,  prepuštajući drugima odgovornost za naše sopstvene stavove, verovanja znanja, prestaje težnja za promenom okolnosti, jer samo menjajući sebe – stavove, verovanja, znanja menjamo okolnosti.

 

Život je postojanje, a put do spoznaje postojanja se obično ne shvata kao igra iako jeste. Udaljimo se, tražimo, i kad prestanemo da tražimo postojanje nas nađe.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Zavoleti sebe

Zavoleti sebe ne znači voleti sve svoje osobine, vrline, mane, stavove, koncepte, verovanja, znanja, emocije.  Kako mogu voleti svoje mane a tuđe ne?  Zavoleti sebe znači prihvatiti ono što jesam sada, sasvim, bez odricanja bilo čega, bez žaljenja, bez odbacivanja, bez krivice, jer to jesam, i samo prihvatanje je preuzimanje odgovornosti za ono što mislim, govorim, radim, živim sada. Nisu okolnosti uticale na mene da bi bio ovakav kakav sam nego moje sopstvene misli, stavovi, verovanja, dela, nedela. Okolnosti su se slagale prema mojim celokupnim verovanjima, a ne samo namerama i željama. Sva iskušenja su bila tu da mi ukažu gde grešim, i dok sam verovao da su drugi krivi za moje ˝okolnosti˝ u kojima živim nisam ni pomislio da je to moja odgovornost.  Tek kad sam ˝pretresao˝ svoja verovanja o sebi i uvideo da skoro nijedno odnosno baš nijedno ne ˝pije vode˝ tek tad sam mogao sagledati realnost svojih okolnosti, i počeo otpuštati, odbacivati svoje stavove, ˝znanja˝. Nisam imao potrebe zalaziti u neku dublju retrospekciju dovoljno je bilo da sagledam da u različitim odnosima ˝igram˝ različite uloge i da nijedna od tih uloga nisam ja.

Sad znam da se sve događa baš kako treba, i da ništa nije slučajno iako tako izgleda, pa i iskušenja primam sa osmehom jer tu su zbog mene, zbog mojih verovanja i ubeđenja a ne da bi od njih bežao ili patio.
Prihvatanjem sopstvene odgovornosti za ono što jesam mi je ukazalo da se drugi odnose prema meni onako kako me vide a ne kako bi ja to želeo, i da sa njihovom predstavom o meni ne mogu i ne treba da radim ništa, jer sam i ja druge video kroz sopstvenu rezoluciju za svakog drukčiju. Samo skidanje tih i takvih ˝naočara˝ promenilo je moje odnose sa drugima, jer sam prestao da nosim ˝agendu˝ o njima, šta su, zašto su, i nestajanjem agende nestao je i podsvesni otpor i nepotrebno presvlačenje u razne uloge.

 

Sa zadovoljstvom i sad bez iznenađenja primećujem kako se odnosi menjaju ˝sami od sebe˝ bez ikakvog napora, reči, truda.  Primetio sam i da su mi ramena opuštenija – nije bilo lako nositi sve te stavove, verovanja, agende………..

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Pomaganje

Kad nekom želimo da pomognemo po automatizmu se postavljamo da znamo, možemo, umemo bolje, a to opet znači da smo umniji, vredniji, učeniji … Sam taj stav stvara nama i u nama problem, a i onom kom pomažemo. Onaj kome pomažemo nesvesno razume da smo u toj situaciji, kako da to kažem a da bude jasno, nadređeni, da smo iznad jer pomažemo, i taj odnos i situaciju pamti i kad prođe nevolja u kojoj je, pa kasnije ne prihvata takav stav, smeta mu takav položaj jer je problem zaboravljen, pa se vremenom promene međusobni odnosi. Neretko se čudimo kako se oni kojima smo pomogli menjaju prema nama, a mi ni ˝krivi ni dužni˝.
Iskrena pomoć je samo ljubav i apsolutno razumevanje, iskreno i aktivno slušanje, i iz takvog stava reagovanje koje trenutak zahteva. Na taj način onaj ko je u problemu može bolje da ˝čuje˝ sebe, svoje stavove, čak i da sam da uvidi rešenje.
Da ne bi dolazili u ovakve situacije prvo moramo naučiti da je davanje u stvari primanje, i da smo zahvalni onome kome nešto dajemo jer nam je to omogućio.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Rogovi i brvno

Kako to da sa bližnjima imamo najviše nerazumevanja?  Ako znam da se prema bližnjima ponašam iz najbolje namere otkud mi uverenje da je ono što ja mislim za njih najbolje. Verovatno jer i oni znaju šta je za mene najbolje.  Šta nas sprečava da se bolje razumemo? Jaz generacija? Drukčija iskustva? Različite percepcije?  Sprečavaju nas naše navike, naši usvojeni obrasci ponašanja, prećutkivanja onog što je bitno a kačenje za sitnice koje proizvedu krupnije posledice. Ljutimo se zbog sitnica a bitne stvari ostaju neizgovorene. Nedovoljna i nejasna komunikacija.  Ali kako mogu komunicirati dva ega, dve izdvojene osobe koje tako postupaju i iz najboljih namera koje često nisu popločane zlatom.  Isto kao i ovnovi na brvnu, sudaraju se dok neko ne popusti, pa se smire neko vreme dok ponovo ne nalete na brvno.
Dosadašnji način komunikacije nikud ne vodi jer sve ostaje isto u stvari i gore nego pre.  Obično se svađamo sa onim do kog nam je stalo. Potrebno je da uvidim da i taj/ta ima najbolje namere isto kao i ja. Kad to znam, ne moram izbacivati rogove, mogu mirno sagledati i saslušati šta dolazi do mene, videti gde je problem a on obično nije u sitnicama zbog kojih iskaču varnice, i to nametnuti kao temu ali ne tako što guram prst u oko, nego sa što više razumevanja i što manje uznemiravanja onog ko je ispred i to bukvalno korak po korak lagano, jer ako dirnem u ego i svoj i tuđi eto rogova.  Po sagledavanju stvarnog uzroka sa više aspekata i otvorene komunikacije bez ružnih i teških reči, nestaće municije i sa druge strane. Čak i ako ne promeni stav, samo razumevanje i moje odustajanje od otpora menja odnos.  Biram mir, ljubav i jasnu komunikaciju.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Svetlost

SunceiOko

Svetlost je jedna jedinstvena. Kad se prelama kroz filtere vidimo razne boje.  Naša percepcija je taj filter kroz koji posmatramo svetlo. Obojili smo sebe sopstvenom percepcjom i kroz taj filter bojimo i svet. Svako od nas ima različitu percepciju pa stoga ne spoznajemo da smo sačinjeni od iste svetlosti.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun