KAKO JE TO BILO i šta BIVA

 

Sve u Postojanju je jednostavno, samo je čovek uspeo da zakomplikuje postojanje i opstanak.

Poslednja civilizacija na Zemlji nastala je na Sredozemlju, sred planete Zemlje, jer su se tu najranije stvorili uslovi za opstanak, i to u ušuškanom delu Sredozemlja, današnja, Dalmacija, Bosna, Srbija, Makedonija, gde su se i led i voda povukli, gornji deo sadašnje Evrope je bio  tad zaleđen. Plemenu, odnosno narodu koji je tu nastajao znanje – Božansku Istinu a i genetiku spustila su bića sa ljudskim telom i  vučijim glavama. Potvrda toga postoji zabeležena još i u egipatskoj civilizaciji, u kojoj su ljudi bele kože postali prvi vladari, a božanstva crtana sa – pasijom glavom.  Spušten – dat im je i jezik, i božanski zakoni i kalendar. Živelo se i radilo po tim pravilima: Jav – objašnjava fizičko postojanje, javu, Nav – pojašnjava Duhovnost, a Prav – zakone postojanja Božanske zakone. Zadatak tog naroda nije bio samo opstanak nego i deljenje, množenje, širenje. Zašto zadatak, pa u samom imenu tog naroda se očitava da je to zadatak, sudbina, širenje Duhovnosti.

I na istok Rusija, Indija, Kina,  i na sever Skandinavija, Britanija, i na zapad Nemačka, Francuska, Španija, a i na jug do Egipta.  To danas najviše potvrđuje genetika i epistemologija jezika i nastajanja novih jezika, a najmanje od svega arheologija. Uzgred da li je čudno da su na Sredozemlju nastali ljudi bele kože, na istoku žute, na jugu crne i na zapadu crvene – starosedeoci Amerika i severne i južne, kad se to uporedi sa bojom i temperaturom Sunca. Sunce je na istoku žuto, na zapadu crveno, najsvetlije je na Sredozemjlu,  jug je najtopliji – Afrika.

Taj narod je svoje toponime nosio svuda kuda se širio, isto tako i Bogove u koje je verovao a bilo ih je više, naravno i vrhovni.  Jezik i pismo su bili jednostavni, uglavnom suglasnici. Jedini su od svih naroda i dan danas koji mogu da izgovore četiri, čak i pet uzastopnih suglasnika u reči, prema tome i sve ostale jezike.  Prvo pismo je pisano samo suglasnicima i to bez razmaka između reči. Zato danas imamo problema sa čitanjem tih zapisa a ima ih posvuda, nisu svi uništeni, jer dodavanjem različitih samoglasnika menja se i smisao reči.

Kako su se širili na nove teritorije tako se i jezik menjao, jer je drugima bilo teško izgovarati suglasnike pa su kitili jezik samoglasnicima da bi mogli izgovarati iste pojmove,  što je najočitije u Sanskritu, ali i ostalim i u ostalim evropskim jezicima. Odlaskom na istok Indija, Tibet sreli su narode koji nisu bio pobožni, ali su imali svoju duhovnu ispravnost. Tada su nastale Vede iz svog korena Jav Nav i Prav.

Zašto spominjem Vede, pa zato što je tad počela da se sakriva Božanska Istina od naroda, populacije, znali su je samo i izučavali samo vrhovni sveštenici.

Posledica skrivanja osnovnih Istina Postojanja je nastanak Hrišćanstva.

Hrišćanstvo je takođe nastalo na istom tom prostoru danas Makedonija i Srbija, po starom Srbskom kalendaru 5503. godina je početak hrišćanskog kalendara. Koliko sam upoznat najstarije iskopine koje arheolozi smeštaju u treći vek, u manastiru sadrže kosti, odeću velikodostojnika, posude za obrede, posude, nakit, prstenje koji ima simbole ribe i krsta. Nađeni su ostaci 16 manastirskih vrhovnika, pa saberite kad je Pavle išao Balkanom i propovedao Hrišćanstvo, verovanje u jednog Boga. Jednobožje je prihvatano i prihvaćeno uglavnom svuda gde se taj narod proširio. Jedino se u Srbiji zadržalo Slavljenje praznika pređašnjim Bogovima ali pod izmenjenim imenima, sveštenici su ih sačuvali smeštajući u novi kalendar.

Podelom hrišćanstva narod svoju veru naziva PravoSlavlje, oni drugi mogu se zapitati zašto baš to ime, a odgovor će dobiti sagledavajući šta je ta nova vera ili možda nevera donela čovečanstvu, ne bi baš rekao da je to mir, sreća i blagostanje. Očigledno đavolska posla, opet sakrivanje prave vere.  Za mene je  to zaustavljanje, usporavanje evolucije radi kolonizacije, porobljavanja i iskorištavanja i ljudskih i prirodnih resursa, bez imalo obzira koliko će glava tom i takvom bogu otići na istinu, a broje se ne na milione nego na još po koju nulu.

Sad nam opet spremaju novog boga, nije im dovoljno što je prva podela nastala sa judeaizmom, pa druga još veća sa katolicizmom koji je kasnije zbog kolonizacije i upravljanja ratovima izmislio i islamizam, a sve novo je donosilo sve grđe uslove za opstanak i naroda i pojedinca.

Nije za džabe i judeaizam i islamizam naturio vernicima obrezivanje, uskraćujući im Duhovnost sa velikim D, usmeravajući ih samo na materijalnost, opstanak, borbu i ne poštovanje ostalih i drukčijih.

Novog boga nam spremaju iz „svemira“ pojaviće se bukvalno na nebu, hlorogrami se crtaju i spremaju, tehnika zaluđivanja masa putem pametne tehnologije sve je pristupnija i dostupnija. Ratnici se razmeštaju po Evropi koja ih oberučke, čitaj samo vladari, prihvata dok se narod buni,  i sprema se novi pogrom.

Stara SRBska izreka glasi „U se i u svoje kljuse.“   Nema druge nego Sabrati se, vratiti se kući, prisetiti se ko smo, šta smo, zašto smo, i po rasejanju i ovde i ponovo krenuti ispočetka. Spustiti i proširiti u narod ono što je donekle zaboravio kroz vekovnu borbu za goli opstanak na ovom prostoru,  Duhovnost kroz Jav Nav i Prav, javu, duhovnost i zakone Postojanja. Vratiti Istinu u narod, kad sazna istinu znaće šta mu je činiti.

 

Leta gospodnjeg 7527.                                                                                               Pančevo

Ivan Ivanda                                                                                                                    SRBiJa

Ljubav Vera Nada

 

Hiljadama godina nam se prodaje postulat – koncept Ljubav Vera Nada. Zašto je taj postulat važan? Važan je jer utiče na našu svesnost. Umiruje nas, pasivizira, jer ne reagujemo na ono što nam se dešava u stvarnom vremenu i prostoru nego nas prebacuje u maju, iluziju, u budućnost, da će sutra biti bolje, da će sutra naše zadovoljstvo, sreća, mir, sigurnost pa čak i ljubav biti veća.

Nesvesno ga prihvatamo i time sami sebe dodatno udaljavamo od stvarnosti, tako što sami poverujemo da je još tamnija (brige, problemi, patnji, depresija, anksioznost, bolest), pa se beg iz toga nam se čini spasonosnim. Problem koji nastaje uprkos verovanju i nadi, je što telo ne može da ode iz sadašnjeg trenutka nikud, pa mora da snosi posledice takvih verovanja.  Umesto da sagledamo šta je stvarnost i reagujemo i donosimo odluke odmah, ostavljamo reakciju za kasnije jer smo uvereni da je sutra sve lepše i bolje, tek retko ko nam kaže da je to malo sutra. Boli nas upravo to ostavljanje smislene i adekvatne reakcije za sutra.

Sve religije, razna kvazi učenja, new age tehnologije, sve nam nude verovanje i tehnike kako će se verovanje ostvariti.

Ko ima korist od tih naših verovanja?

Bog kojem se molimo ili crkva? Teško da Bog ima korist.  Verovanja su izrodila podele, sukobe, ratove. Da li je to bilo u ime Boga? Pošto je Bog svemoćan zar mu je milo kad vidi da se mučite?  Pre bih rekao da vam trenutno ispunava ono što želite, a očigledno je da ne želite da reagujete na okolnosti, stvarnost sada. Sada je jedino vreme u kom postojite, ne u sutra. Možete li da uživate u stvarnosti, onom što radite, danas, sad, da radite to što radite za bolje sada?

Kako se rešiti stava: pa samo vera i nada me održava?

Utičite na promenu sad ne ostavljajući to za neko drugo vreme i nekom drugom.

Nada i vera služe da odgovornost za sebe prepustimo nekom drugom. Verujete da drugi zna bolje od vas šta vam je potrebno, kad i kako? Pošto taj zna šta vam treba, zašto to nemate sad, šta se čeka? Upravo zato što vam sad daje ono što tražite, a to ne vidite. Tražite bolje sutra, a živite u sada, svaki put kad se probudite nije sutra, uvek je sada. Oslanjate se na tuđu odgovornost i želite to i dalje. Mudrije je da sami kreirate svoje okolnosti sada ne ostavljajući odgovornost za to drugima. Uživajte u onom što imate, radite sada, kreirajte sada.

Učitelji i gurui koji nam prodaju iluziju imaju trenutnu opipljivu korist sve dok ima onih koji investiraju u veru i nadu. Najveću korist imaju učitelji koji uče raznim tehnikama, zakonima privlačenja sreće, srodnih duša, novca. Uostalom ta razmena nije tako loša svako dobija ono što mu sada teba.

Primećujem da takva učenja usvajamo  uglavnom iz visoko razvijenih zemalja jer tamo nemaju dovoljno sledbenika, viši im je standard, ali zato se na balkanu šire geometrijskom progresijom. Ne dajete im samo novac, dajete im i svoju energiju i svoje vreme jer odlažete sagledavanje realnosti koje će vas kad tad sačekati.

Kakvu korist imaju oni koji veruju?  Umirili su savest jer eto uradili su ili rade nešto što im olakšava patnju.  Nije im dovoljno što trenutno pate nego produžavaju agoniju dok se verovanje ne ostvari.

Lakše se prisloniti i osloniti na veru i nadu nego sagledati šta je stvarni uzrok patnji i adekvatno reagovati.

Patnje, problemi, brige, agonije, depresije, stresovi su stanja uma, koja se emocijama prenose na telo. Telo nam služi sem da se hranimo, šišamo, radimo, odmaramo, … ali i kao barometar trenutnog stanja sopstvenog uma. Emocije nam ukazuju da potiskujemo strah, jer je strah manji ili veći sastojak svih emocija.  Strah je posledica trenutnog otpora zbog nerazumevanja i neznanja, znači strah je samo umni koncept.  Telo nam trenutno ukazuje da smo se mentalno, umno, odmakli od realnosti. Kako se vratiti iz te iluzije? Sagledati da se nigde niste mogli pomeriti ni u prostoru ni u vremenu. I dalje ste tu. Um je odlutao jer ste mislima dali pažnju, dovoljno je da im tu pažnju oduzmete. Trenutno!   To nije teško, ne iziskuje nikakav ni fizički ni mentalni napor, ni tehnike, ni vežbanja, ništa drugo sem trenutnog oduzimanja pažnje  mislima vas neće umiriti.  Kad takvim mislima oduzmete, uskratite pažnju smiruje se i telo. Možete usmeriti pažnju na nešto drugo, na telesne senzacije, na disanje, na aktivnost. Jedna jedina misao vas deli i od sreće i od tuge, vi ste kormilar sopstvenog broda, vi dajete ili ne dajete pažnju sopstvenim mislima.

Kolač koji svi delimo je zajednički, iako verujemo da je nešto naše, nešto tuđe. Papirima dokazujemo da je delić planete, svega onoga što nam daje, postojanja naš? Kad želim više za sebe istovremeno želim nekom manje, da li je to ispravno? Možda, ali onom tamo ne treba toliko???!  Šta me briga za drugog???!

Niko nije doneo ništa i neće odneti ništa sem iskustva sa ovog sveta. Iskustva su jedina lična imovina koju imamo. Sve ostalo se pojavljuje i nestaje iz našeg života. Kako bi bilo da kad već nešto želimo da želimo sebi da to želimo i drugima?

Istina je da postojite sada, istina je da uvek kad um odluta telo pokušava da vas vrati u sada. Istina je da telo zna istinu za razliku od uma koji je tumači.

Odbacujući iluziju možete sagledati realnost i trenutno donositi adekvatne odluke, govoriti istinu i sebi i drugima, ne žmuriti kad se neko drugi nađe u nevolji jer će i drugi žmuriti na vaše nevolje. Kad osetite tuđu nevolju, osećaj je u vama a ne tamo negde.

Predlažem da promenite postulat u Ljubav Istina Dobrota. Ljubavi ne treba ni vera ni nada, kad razotkrijete strahove, ljubav ostaje. Ne verujte u ljubav, verujte ljubavi jer u ljubavi je i istina i dobrota.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun