Šta to znači biti budan

biđenje

Jasnoća, bistrina uma u svakom trenutku. Voda u jezeru se zamuti kad zakoračimo u nju jer smo zamutili talog na dnu i prestaje da bude bistra. Posle nekog vremena sve uznemireno se slegne i voda postaje bistra ponovo. Naš um kad razmišljamo prebiramo po svom znanju, iskustvu je isto kao i zamućena voda u jezeru. Kad dopustimo da te misli razmišljanja odu, slegnu se kao talog u jezeru, tada je um bistar. To ne znači da nema misli u umu, već samo da ih onakve kakve dolaze nepromenjene otpuštamo. Kad je um bistar neko vreme i kad se fokusiramo, zakačimo na neku od misli, ideja, koje dođu odnekud informacije pristižu same od sebe iako ih ranije nismo imali u svom znanju, iskustvu. Na neki čudan način znamo, jednostavno znamo, osećamo da su one tačne prave i o njima se nema šta razmišljati, to tako jeste, i tad osećamo zadovoljstvo kreacije zvane život. Kad nas ta misao, ideja usmeri ka nečemu, da odemo negde, da uradimo nešto, da sretnemo nekog, pročitamo nešto treba je prihvatiti i uraditi to jer to je upravo ono što nam sad treba. Život sam zna kad je pravo vreme za ono što se događa iako mi umišljamo da imamo kontrolu. Sve se događa uvek u pravo vreme, bez obzira na naše planove, razmišljanja, programiranja. Sunce izlazi i zalazi uvek u tačno vreme ni sekund pre ni sekund posle, uvek na vreme.
Kad posmatramo stvari, dešavanja zamućenog uma, brigama, problemima koje nosimo, nismo u stanju da potpuno razumemo dešavanja, situacije. Naknadno razmišljanje o tome se svodi na zaključivanje bez mnogo informacija koje su nestale jer ih nismo bili svesni u datom trenutku, pa su naši zaključci i rešenja proporcionalni tom gubitku informacija, i u većini slučajeva samo delimično ispravni, neretko i pogrešni. Moramo li nositi svoje brige i probleme neprestano sa sobom? Utiče li ta naša briga, nervoza, sekiracija na krajnji ishod tih problema? Nimalo. Pa zašto ih nosimo neprestano? Da nam ulepšaju dan?
Kad je um bistar sve ono što osetimo preko svojih osnovnih čula lako razumemo, prihvatamo jer se događa, dogodilo se i ništa tu naše razmišljanje ne može promeniti. Na nama je samo da u onome što nam prija uživamo, onome što nam ne prija ostavimo takvo kakvo jeste.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Želje

Želja2

Šta su to želje, odakle potreba da kreiramo želje, šta nam one govore o nama samima? Šta u stvari dobijamo ispunjavanjem sopstvenih želja? Možemo li sagledati šta to nemamo kad znamo koje su nam želje? Želja je sopstveno priznanje sebi da nešto nemam ali isto tako i da nešto drugo imam. Ako želim biti zdrav govorim sebi da nisam i da mi nešto treba da bi bio zdrav a to znači da živim i hranim bolest a ne zdravlje. Želim neki predmet, igračku, auto, i kad to dobijem imam biću srećan, zadovoljan, miran. Da li je baš tako? Uvek se posle nekog vremena javi ista želja koja zadovoljava trenutno zadovoljenu emociju, sreću, nesigurnost. Želja da volimo da nas neko voli podrazumeva da ne volimo, da nismo voljeni. Odakle to dolazi to nerazumevanje života? Samo od neprihvatanja sebe takvog kakav jesam, sa svim svojim ˝vrlinama, manama˝ odnosno od sopstvenog razmišljanja i ocenjivanja kakav sam. Ako sam sebe ne volim ne razumem odakle očekivanje da će neko dugi da mi pokaže šta je to vredno u meni, šta to voleti. Sve naše sopstvene ocene, mane, vrline, kreirani stsvovi, krivice nas udaljavaju od onog što jesmo. Nijedan naš stav ocena ne ˝drži vodu˝ sve vreme, promenljivi su ali ih i dalje nosimo i dozvoljavamo da nas ometaju. Svako od nas ima nešto u svom izgledu, u prirodi, u ponašanju sto ne prihvata takvo kakvo jeste. Samo to ne prihvatanje i razmišljanje zašto je to tako, zašto nije onako, šta bi kad bi… stvara nam ograničenja i udaljava nas od onog što jesmo. A jesmo i mir i ljubav i sreća ali isto tako jesmo i nemir i odsustvo ljubavi i nesreća zavisno od onog šta smo sami o sebi smislili. Sami niko drugi nego sami mi. Kako prihvatiti, razumeti, voleti drugog kad sam sa sobom nosim nepotreban teret svojih razmišljanja. Sve tad ocenjujem kroz zamagljene naočare i nit vidim sebe niti drugog, već vidim svoju izmišljenu sliku o sebi i na osnovu nje ocenjujem druge. Želje nas vuku napred ali delom i nazad.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Šta bi bilo kad bi bilo

zivot-zivi-seclanja1

Prirodni izvori svetlosti Sunca, mesec, galaksije, planete, leptir koji maše krilima u Kaliforniji sve to utiče na nas jer smo deo jedne celine. Ipak na stanje naše sopstvene energije najviše utičemo svojim trenutnim razmišljanjem i emocijama kojima se prepuštamo. Predajući se obrascima ponašanja koje smo kreirali i emocijama, dozvoljavamo sebi da se ponašamo neadekvatno sadašnjem trenutku nego reagujemo iz suženog stanja svesti bukvalno iz prošlosti, jer je um zauzet procesom vraćanja i održavanja naučenih obrazaca i samim tim ograničava razumevanje trenutne situacije iako nam neprestano pristižu nove i nove informacije mi nismo u stanju da ih sagledamo razumemo i prihvatimo. Kalkulišući kako bi bilo da je bilo i šta bi bilo kad bi bilo ne dopuštamo umu pregled trenutne situacije, stanja, ostavljamo to za kasnije i samim tim kasnijim tumačenjem nestale su informacije koje smo imali u datom trenutku. Naši tako formirani stavovi i iskustva nas ograničavaju, i u stvari kreiraju nove obrasce ponašanja i to neprestano činimo. Zato i ne razumemo da se pitanja koja imamo u stvari pojave kad ne prihvatamo odgovor odnosno informaciju jer je ne razumemo. Probleme kreiramo svojim razmišljanjem u suženom stanju svesti i rešenja tražimo u sopstvenom iskustvu a ona nisu tamo jer tad ne bi imali problem. Kad pustimo um da slobodno prima i razume informacije bez našeg intelektualnog uplitanja odgovori i rešenja su tu, naše je da ih prihvatimo.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Osnovna komunikacija

images

Od vremena tam tama, dimnih signala, telegrafa, radia, telefona pa do današnjih tehnologija interneta i mobilne i satelitske telefonije komunikaciona sredstva se neprestano menjaju i usavršavaju.

Mi međusobno komuniciramo rečima, očima, gestovima, govorom tela, izgledom tačnije verbalnom i neverbalnom komunikacijom.

Najstariji oblik komunikacije kojeg danas nažalost nismo svesni   je energetska, vibraciona komunikacija. Svaka ćelija, preciznije svaki sastojak ćelije vibrira i prima i šalje informacije iz etera iz sekunda u sekund tačnije u svakom hiljaditom delu sekunde i sve te promene koje se dešavaju na ćelijskom nivou naš mozak ne može ni da isprati, mozak jedino registruje promene u funkcionsanju organa. Naše telo takođe prima i šalje informacije svesni mi bili toga ili ne.

Misli su najtananija energija koja postoji ali iako slaba ta energija je svud u prostoru, neograničena ni vremenom trajanja ni daljinom, jednostavno je beskonačna energija, informacija. Sve što postoji prima i šalje potrebne vibracije, informacije koje omogućavaju život. Seme biljke nema GPS, nema barometar, nema toplometar a raste i razvija se kad se steknu uslovi. Kad se posečemo rana zarasta jer svaka ćelija zna kad šta i kako radi bez uticaja mozga. Informacije se razmenjuju i sve se odigrava kako je to sam život uredio.

Naše srce je organ koji najbrže prima informacije. Više od polovine ćelija srca su neuronske ćelije i one su starije nego ćelije mozga.   Naučnim eksperimentima je dokazano da srce nekih pola sekunde pre svih drugih čula prima i reaguje na spoljne iformacije. Srce takođe i emituje informacije o našem psihofizičkom i emocionalnom stanju.  Deca lako očitavaju informacije i emotivna stanja roditelja i sredine i usvajaju reakcije odraslih bez razmišljanja iako ne razumeju reči, razloge, stavove.

Neki od nas koji imamo četvoronožne kućne ljubimce primećuju da oni često reaguju na naša stanja.

Pored nekih osoba nam je sasvim prijatno a pored drugih totalno neprijatno nevezano od njihove verbalne i bilo kakve druge komunikacije. Jednostavno osećamo vibracije, energiju koja nam prija ili ne prija. To uglavnom osetimo samo kad su te energije jače. Da bi mogli uvek da osvestimo te vibracije i informacije koje dolaze do nas potrebno je da usmerimo celokupnu pažnju na osobu, osobe koje su sa nama da ih slušamo i srcem i telom a ne samo ušima i očima. Naše stanje nekprekidnog razmišljanja i razna emotivna stanja sprečavaju nas da osetimo prihvatimo i razumemo neprekidni tok informacija iz etera, univerzalne svesti celokupnog postojanja.

Naše telo ima prave informacije ali za nas postaju bitne i važne one koje je obradio lični um a to ustvari nije ni deseti deo ukupnih informacija koje smo primili. To je isto kao da pročitamo samo naslove u novinama i kasnije diskutujemo o tome ili pogledamo trejler filma i ˝sve˝ nam je jasno.

Ponekad smo u stanju da pre nego telefon zazvoni znamo ko nas zove, ili jednostavno imamo odnekud neku informaciju u vezi naših bližnjih iako je nigde nismo videli ni čuli. Retki su u stanju da komuniciraju mislima pa se o tome jako malo zna. RNG (random noise generator) je uređaj kojim su naučnici u ˝Projektu globalne svesti˝   merenjima dokazali na osnovu šokantnih globalnih događaja (smrt princeze Dajane i 9.11. rušenje WTC)  promene stanja kolektivne svesti više od osam sati pre samih događaja.

Svi smo čuli kako se pacovi razbeže pre nego što se dese neke katastrofe. I naše telo je u stanju da primi  upozoravajuće informacije, samo što smo mi otupeli na njih jer smo lični um opteretili neizmernom količinom nepotrebnih, nekorisnih informacija i naučeni smo da sve što primimo kao informaciju sagledamo kroz svoje prethodno iskustvo i ako se ta informacija ne slaže sa iskustvom jednostavno je odbacimo. Takav način razmišljanja i sagledavanja svega kroz prethodno naučeno iskustvo i ˝znanje˝ nas je udaljio od osnovnog komunikacijskog kanala i sve ono što bi mogli prihvatiti kao bitno za nas, naš život, ne razumemo jer smo sami sebe ograničili.   U ovom brzom vremenu razmene informacija naučeni smo i na multitasking odnosno da radimo više stvari odjednom da bi preživeli. Upravo taj multitasking i način razmišljanja stvaraju blokadu koje nismo svesni.

Većina od nas se srela sa trgovcima koji od vrata do vrata prodaju svoju robu. Mnogi od njih su navalentni i imaju na umu samo kako da ostvare svoj cilj odnosno prodaju ne birajući način. Kad ih već pustimo u stan, kuću, naš govor tela pokazuje da smo u stvari u prvim sekundama susreta očitali njihove namere koje nisu baš najbolje za nas a retko kad smo svesni i govora svog tela, povlačenja, prekrštanja ruku i nogu, šaranja očima što dalje. Uglavnom svojim razmišljanjem odlučujemo na slatkorečive ponude pa se posle ponekad pokajemo. Sasvim drukčije se ponašamo u susretu sa trgovcima kojima je stalo do nas i naše dobrobiti.

Često smo čuli da je prvi utisak o nekom koga sretnemo najtačniji i najvažniji a oslanjamo se samo na osnovna čula a ostale informacije koje smo primili ne razumemo.

Identifikujemo se sa raznim ulogama koje obavljamo u društvu, položajem, zanimanjem, radnim mestom, intelektom, emocionalnom zrelošću, i često na osnovu te identifikacije komuniciramo sa drugima. Nismo svesni da naše telo uvek apslolutno uvek šalje tačne informacije u kom smo mentalnom, fizičkom, emotivnom stanju. Koju god ulogu igramo, glumatamo, nebitno koliko smo dobro utrenirani, naučeni pažljivom sagovorniku ne treba mnogo da zaključi s kim ima posla jer nas naše sopstveno telo odaje.  Komunicirati energijom vibracijom, stanjem svesti možemo sa svime što postoji. Mirnog uma boraveći pored drveta, reke, planine posmatranjem i prihvatanjem postajemo svesni da smo jedno sa onim što posmatramo. Ono što posmatramo se menja samim našim posmatranjem.

Svoje osnovne komunikacijeske sposobnosti gubimo robujući savremenoj tehnologiji i jurnjavi za beskorisnim informacijama. Mi komuniciramo jedini s drugima i sa svim što nas okružuje samim svojim postojanjem.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Razmišljanje

420-e1339148458805

Zamislimo na tren da ne postoji ego, da ne postoji podsvest, da ne postoje emocije, duša, bog. Šta nam ostaje kad toga nema. Ostajemo sami sa čulima i mislima koje nam se trenutno vrte. Nekim mislima pokrećemo telesne senzacije koje smo sami svojim ranijim razmišljanjem i davanjem na značaju naučili i prihvatili kao obrazce ponašanja u datim situacijama. Ti obrasci su uglavnom kreirani da bi lakše podneli nepoželjna iskustva i imali trenutne i brze odgovore na njih. Čini nam se da se ti obrasci pokreću sami da mi nemamo uticaja na ta ponašanja da je to nešto jače od nas i izazvano van nas kao odgovor na ono što nam prenose čula u datom trenutku.

Mi ne komuniciramo samo svojim rečima, gestovima, izgledom, odećom nego i vibracijama odnosno energijom koje uglavnom nismo svesni. Naše srce je organ koji ima više neuronskih nego mišićnih čelija i starije je nego mozak i prve informacije koje primamo iz spoljašnje sredine primamo srcem. U većini situacija nismo svesni ni informacija koje srce primi a te informacije se svode na ono što je dobro za nas i šta nam prija a šta ne. Informacije o onome što nam ne prija preuzima lični um i tada nastaju razmišljanja i zapleti.

Trenutne misli su pokretač, njima i zadržavamo obrasce ponašanja ali mislima i jedino mislima možemo i trenutno zaustaviti te obrasce. Datoteke našeg iskustva nisu male i onu koju trenutno odaberemo postaje primarna. Setimo se nekog prijatnog doživljaja – stanja i automatski se pokreću telesne senzacije dok ne pomislimo na nešto drugo, isto tako kad prizovemo neko loše iskustvo. U realnom životu se događaju razne situacije i samo naše promišljanje o njima priziva obrasce.  Šta ćemo odabrati u sadašnjem trenutku je samo na nama i nema veze sa onim šta se spolja događa jer smo u mogućnosti da sami biramo. Kad se pokrenu ti obrasci, telesne senzacije sprečavaju nas da razumemo energetske informacije koje i dalje primamo, prevedeno to znači da nismo svesni trenutka u kome smo nego komuniciramo nesvesno u afektu. Naše ponašanje zavisi od toga šta i na koji način trenutno razmišljamo, da li nešto prihvatamo, negiramo ili je irelevantno.

Kad osvestimo mogućnost izbora i prihvatanja život postaje lična krecija, igra i tad u bilo kakvoj situaciji smo tu svesni jer imamo izbor.   Misli koje nam dolaze imaju samo onu težinu koju im sami dajemo ni veću ni manju.

˝Jedna jedina misao deli nas od sreće ali isto tako i jedna jedina misao deli nas od tuge.˝

˝ Postizanje mentalne stabilnosti i mira uma je jednu misao daleko od svih na zemlji…. samo ako mogu pronaći tu misao.˝ – Syd Banks

Razumevanjem i prihvatanjem Tri principa možemo uhvatiti i usvojiti tu misao.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Mir je tamo gde ga ne tražimo

peace-coloring-pages-09

Tragamo za mirom, ljubavi, srećom. Gde je taj mir za kojim tragamo, da li je to mir kad isključimo sva čula, meditacija možda? Kako biti u miru dok je telo u pokretu, može li se tad umiriti um kad sva čula primaju gomile informacija, a misli stalno dolaze? Donekle može ignorisanjem misli koje se pojave, prepuštanjem, prihvatanjem. Pravi istinski mir je razumevanje da je sve što postoji jedan veliki živi organizam, da smo mi samo jedna ćelija ili nešto još sitnije u tom organizmu i da nismo u mogućnosti spoznati celu sliku. Sve što se događa na planeti, univerzumu je samo život koji ima svoj tok i jedino što u stvari i možemo preduzeti je da podržimo taj tok ne mešajući se, ne kočiti ga, prihvatiti ga u potpunosti baš takvog kakav jeste. Naši stavovi da je nešto dobro ili loše temelje se na našem ličnom iskustvu a ono je kreirano na osnovu čula i razmišljanja, a tako često imamo dokaze da nas i čula i razmišljanja varaju. Naša razmišljanja i stavovi su često promenljivi a te promene skoro ni ne registrujemo. Krećemo se i dok spavamo, zemlja se kreće oko sunca brzinom oko 30 km/sec, a sunce nešto sporije od 200 km/sec kroz svemir a nama izgleda da se sunce okreće oko zemlje koja stoji.

Da li je to što je trenutno dobro za nas dobro i za ostale, za društvo, za planetu, za univerzum? Kako to sagledati? Možemo li ubediti druge da oni prihvate naše stavove? Zar nema svako svoj put, način i vreme? Po čemu su naši stavovi vredniji i umniji od drugih? Zar nije dovoljno izneti svoja razmišljanja, stavove, uvide pa da ih oni koji su zainteresovani i kojima je vreme prepoznaju?

Ako smo osvestili da su ˝bolesti˝ samo telesna upozorenja da nešto sa našim emocijama, stavovima, ponašanjem nije u redu i da nam omogućuju da to osvestimo da bi nešto promenili, kako to da imamo potrebu pomoći i onima koji nas nisu pitali za pomoć. Da li im svojim mešanjem činimo medveđu uslugu zarad veličanja sopstvenog ega. Ako u našem telu postoje i crvena krvna zrnca sa svojom ulogom i ˝slobodni radikali˝ sa svojom i znaju u svakom trenutku šta i kako rade bez našeg uticaja, kako ne uvidimo da se isto to dešava i na nivou planete, a i celog univerzuma.

Sve što jeste ima svoju svrhu u korist života ali je mi u celosti ne sagledavamo a spremni smo da sudimo i sebi i drugima i odlučujemo šta je dobro a šta nije a povrh toga znamo da da naše neprihvatanje onoga što jeste nanosi štetu nama samima. Brigama i problemima samo štetimo sebi. Borbom protiv ˝zla˝ samo dajemo svoju energiju tom ˝zlu˝ i jačamo ga.

AIDS je bio usmeren na smanjenje populacije ali ga je život sam pobedio i populacija na planeti je sve brojnija, mnogobrojni ratovi nisu uspeli da smanje brojnost populacije, genetski modifikovan krompir je samo pomogao krompirovoj zlatici da evoluira i stekne veću otpornost. Farmacija i vakcinacija produžavaju trajanje ˝bolesti˝ ali i podižu nivo svesnosti o čemu se tu radi. Što se nešto više krije sve glasnije se zbori o tome. Žrtava je bilo i biće ih ali nivo kolektivne svesti se podiže a život nastavlja dalje.

Kako tad pomoći i sebi i drugima. Naizgled teško ili nikako. U stvari je tako jednostavno i lako. Prihvatiti da sve ima svoju svrhu zarad života. Prihvatiti da su sve naše misli, dela, stavovi, iskustva, emocije, bolesti, ljubav, sreće, nesreće tu samo da bi stekli iskustvo života. Sve što smo činili i činimo ima neko naše lično opravdanje, korist, uživanje. Osvestimo da mi nismo u stanju da ocenimo šta je i kad dobro za druge. Prihvatimo da su evolucije, revolucije, ratovi i krize tu da bi se kolektivna svest iskristalisala i podigla na novi viši nivo. Prihvatimo da su naša lična razmišljanja i stavovi, emocije kreirani mislima i na osnovu čula, da su često kreirani u suženom stanju svesti kad nas ponesu emocije i da ta slika koju imamo o sebi a i o drugima nije ni blizu realnosti. Usvojeni stavovi o sebi nas često sprečavaju da živimo punim plućima, a ponekad daju i previše slobode. Prihvatimo sve onako kako jeste a ne kako mi mislimo da jeste ili kako bi mi hteli jer sve je tu zbog nas. Da nema tame da li bi znali šta je svetlo? Sve što radimo radimo svesno usmereni na to što radimo uživajući u tome i ne ometajući druge. Oslobodimo svojih ranije prihvaćenih stavova i o sebi i o drugima i postepeno će nam se javljati sve jasnija i sve šira slika ko smo i što smo ovde gde jesmo.

Najviše što možemo uraditi za sebe, za svoje, za društvo, planetu je da budemo u miru sa onim što jeste i vođeni tim mirom svesno učestvujemo u životu.

˝Jedna jedina misao deli nas od sreće ali isto tako i jedna jedina misao deli nas od tuge.˝

˝ Postizanje mentalne stabilnosti i mira uma je jednu misao daleko od svih na zemlji…. samo ako mogu pronaći tu misao.˝ – Syd Banks

Razumevanjem i prihvatanjem Tri principa možemo uhvatiti i usvojiti tu misao.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com