Šta je znanje?
Papagaj čuje nešto jednom ili više puta pa to ponavlja, da li je to znanje?
Magarac nauči put od kuće do vinograda i natrag, da li je to znanje?
Može se reći da papagaj zna pesmicu ili zna neke reči da ponavlja, kao i da magarac zna put ali to je samo ponavljanje iste reakcije više – mnogo puta.
Dete u nauči pesmicu pa je ponavlja ali ima i inteligenciju pa povezuje i slova i reči i pojmove – značenje reči, značenje stihova. To jeste znanje.
Čovek od vrtića do diplome fakulteta a i nadalje stalno stiče nova znanja.
Za mene je pitanje koliko su relevantna ta znanja. Zašto?
Jednostavno zato što čovek ima Svest, svesnost, inteligenciju i lična iskustva.
Veoma često se dešava da čovek svoje lično iskustvo podređuje kolektivnom ili uopštenom znanju bez preispitivanja, po automatizmu.
Isto tako veruje u sopstvene ocene o sebi i drugima, iako mu sopstveno iskustvo govori da to nije uvek tako i tačno.
Nauka, naučne teorije su promenljive, u poslednje vreme sve brže se menjaju, šta je tačno prethodna ili tekuća ili se čeka neka nova.
Informacije koje primamo preko mainstream medija da li su tačne ili imaju neku drugu svrhu? Da li su tačne informacije tabloida?
Da li se u školama uči kako analizirati, sintetisati, razmišljati ili se obučavaju papagaji koji će pevati iste pesmice? Ni na fakultetima nije ništa bolje da se ne lažemo. Usvoje se i nauče razna znanja bez imalo ili jako malo preispitivanja i rasuđivanja. Istoriju pišu pobednici, vlast piše udžbenike jer im ne trebaju inteligentni nego poslušni. I svi izađu iz škola i fakulteta prepuni znanja. Pita li se neko da li su ta znanja Istina. Koliko ja vidim najbolje je biti nečiji šofer jer je to najkraći put za ministra. Ni to nije tako loše, vodeći svetski biznismeni su uvideli da je bolje staviti nekog ko nema iskustva na odgovorno mesto jer svaki posao se nauči pa postane zanat, a zanatlija u takvim i konkurentskim firmama ima koliko hoćeš, pa biraju inteligentne nestručne za određeni posao, jer više uspeh ne donose zanatlije nego upravo ti – „nestručnjaci“ koji imaju svoje sopstvene nove ideje kako nešto uraditi.
Kakvo je znanje o sebi, šta je tu Istina? Ja sam lep-a, zgodan-na, neophodan-na? Ja sam pošten, dobar, iskren, su najčešći odgovori na moja postavljena pitanja u ličnom kontaktu sa ljudima dok sam im pojašnjavao smisao Tri principa. Kad ih upitam da li je to konstanta, da li je to Istina uvek, u svakom odnosu i sa roditeljem i sa detetom i sa supružnikom, i prijateljem i kolegom, i trgovcem i šefom, odgovor bi uvek počinjao otprilike „pa znaš“ i uočili bi zajedno da je neistina. Ispitivao sam i dalje i dublje da sami sebi nađu neku Istinu, nabrajali smo mnoge da uvide postoji li neka karakteristika, osobina, vrlina, mana koja je stalna konstantna, koja je istina. Jedina istina koju oni nisu dotad primetili je da imaju svoju ličnu istinu koja je promenljiva kao i čarape. Te lične istine se smatraju znanjem.
Kakvo je znanje o drugima, članovima porodice, rodbini, prijateljima, ljubavima, neprijateljima? Šta je tu istina? Ako smo sami promenljivi, ako se menja lična istina, ako se menjaju raspoloženja, odnosi, lične uloge u odnosima, šta je Istina o nekom drugom. Kako znati istinu o nekom drugom ako „nisi hodao u njegovim cipelama“? Pa ne znaš je ni o sebi. I sopstvene istine o nekom drugom se smatraju znanjem.
Nauka je stalno donosila nova saznanja, nove istine. Posle prve polovine prošlog veka i takve istine koje je nauka saznavala su se skrivale od javnosti i skrivaju se i dan danas. Kakvih se istina držimo. Od skora u fizici je istina kvantna mehanika ali pošto ni ona nema odgovore na postavljena pitanja već je krenula nova istina, nove teorije. I te istine spadaju u znanje. Neko će reći pa nema drugih istina – sem onih koje nam plasiraju, ja kažem guglajte, tražite, otvorite čula i ka spolja i još bitnije ka unutra.
Da li nam javni mediji donose istinu? Bar nama u Srbiji je lako zaključiti da ovde teku med i mleko. Da se vlast i političari neprekidno 24/7 brinu da narodu bude bolje nego njima. Šta je sad istina to što saznajemo od medija ili sopstvene oči, novčanik, standard. I dalje ogroman broj ljudi veruje medijima i to brane kao sopstveno znanje još ubeđuju i ostale da je to što su čuli proverena Istina.
Većina vas koji ovo čitate čuli ste za Vede. Reč Veda je poreklom od „sanskritskog “ Vidja (gle čuda kako to srbski zvuči) i obično se prevodila kao znanje u značenju čovekova istina, prevod nije baš tačan jer je smisao Vidja Budnost. Vede su tumačene Vedantama– poznatije kao Upanšide (prevod: tajna sednica). U Vedantama – tumačenjima prevoda (originalni jezik veda nije saskrit) Veda se povlači granica, bitna razlika između Vidja – Budnosti i Vidvan – znanja. Akaša je etar, A kaša, ne kaša, Advaita – ne dva jedno – nedualnost, jesu li i ovo strane reči.
Opet čudom da se čudim da li je stariji sanskrit ili srbski jezik, VidJa – logično – Vid Ja pažnjja na Ja – Budnost koja donosi Istinu (suprotnost od Budnosti je Avidja = mesečarstvo – neznanje). Vidvan – Vid van usmerena pažnja na spolja koja daje znanje.
I da zaobiđem priču koji je jezik stariji i na kom su pisane Vede, sasvim je jasno da je znanje stiče usmeravanjem čula ka spolja , a Budnost prema sopstvenom Ja, mudri će zaključiti šta je Istina znanje ili Budnost.
PS: onima koji misle da poznaju pravopis: Promena suglasnika po zvučnosti – obezvučavanje:
B ne prelazi u P jer se menja smisao imena. SRB nije srp. Naučite šta znači reč SRB.
Leta gospodnjeg 7527. Pančevo
Ivan Ivanda SRBiJa
Tri principa 