Нит је краја нити је почетка, све се мења и траје навјека мислиш да си живот изгубио, само си се с душом раставио. Душа стара навјек васкрсава. Тјело ј смртно ал је душа жива и кад тјело мртвијем сном спава. И кад сањаш душа ти се смеши, како год се санак твој ријеши. Душа памти сва огњишта твоја сваку битку, сваку рану твоју зато мируј и не куни душе, у души ти истина почива док ти памет истину сакрива. Питај душу шта је када било, а не оне којима се снило па те уче да душе нијемаш, те за њихов рат да се спремаш. Баци оно што су те учили и са родом твојим завадили питај рода та где му је душа душа душу навјек радо слуша. Не дај свога рода и порода, слушај душу и јединог Бога. Док је мира ти истину ведај не дај странцу да ти проповеда и да твоја огњишта посједа. Није новац то што души треба души треба да слободу пјева радост љубав правду и истину и да даје што давати може да се душе срећу и размноже. Здраво остај и истину шири, истина је темељ постојања, а не лажи и скривена знања. Чак и тело сваку лаж одаје и зноји се и погледа скрива кад мисао на лажи почива. Гласно збори кад се с лажи бориш дигни гласа када нејак не сме, неистину истином сахрани и све своје истином одбрани. Част и образ не укаљај никад ко не може а ти му помози, не одмажи и живи у слози. Кад затреба ти се лати мача, Славу пород и огњиште брани, кад бој прође ти га добро спреми и унуку првоме намени, да га чува и истину сазна да ти кућа не осване празна. Вазда имо и вазда давао љубав, правду и Бога штовао.
Истине о времену у ком тренутно живимо су тешке, невероватне и болне и за појединца и за друштво. Прећуткивањем пристајањем на мале и мање важне неистине стигли смо до овог што сад живимо. Огромној већини истине су постале небитне у борби за опстанак и зато се осећају немоћним, малим и угроженим. Довољно је да један човек живи и говори истину да би својим постојањем променио свет. Управо сад планета се мења, излази из циклуса таме, многе скривене истине испливавају на површину и настале емоције у складу с тим истинама истерују страх, мењају човечанство које се буди у свим крајевима планете. И Србија има таквог човека чије и име и презиме говоре да живи истину и да је стваралац. Стара скривена знања и истина коју је покренуо створиће поново Србију благостања. Све више је људи који су препознали истину и гласно је говоре. Никакве лажи и отпори не могу то зауставити и убрзо ова оваква Србија из три дела биће цела, а и други ће нам се придружити и у истини и у благостању.
Истина
Истина је источиште, извор постојања. Постојање је непрестано кретање, а истина је мир у том постојању, свемиру. Истина је мир, радост, љубав, слобода, благостање. Истина не станује у мраку да је треба откривати, откривена је сваком и свему у постојању. Само је човек у стању да сумња у истину. Еони немира су довели човека у сумњу и потрагу за истином која је одувек у њему и са њим. Истину препознају и људске ћелије и органи и цело тело и са истином све је у миру и здрављу. Истина је и извор лажи, да би се у лаж поверовало она садржи и истину. Родитељи скривају истину од деце да се не би повредила и увредила а деца су самим рођењем баждарена на истину. Најбоље намере не воде увек, знате већ. Првим кораком у школи или још у кући дете сазна да су један плус један два, а у стварном животу кад се сретну један и једна најмање је три, једно семе колико плодова да. Одмалена нам се сужава и спречава спознаја истине. Неистина и лаж у телу производе стрес, ћелије мењају понашање, органи се узнемире, жлезде, дисање, мимика, поглед, гестови, човеку не треба други полиграф кад изговори, чује или живи лаж. Прећуткивање истине доводи до лажи, лажи до промене понашања, „негативних“ емоција па до болести. Родитељске лажи из вишка или мањка истинске љубави и незнања остављају најдубље психичке последице, као и понашање које је у супротности са оним што изговарају и захтевају. Лаж је узнемирујућа фреквенција и за оног ко је живи и за оне са којима комуницира, и за цео свемир и то чак без изговарања. Сама намера да се изговори лаж узнемирава тело оног чија је намера али и тело саговорника без обзира да ли је у стању да то препозна па је унапред, значи и пре изговореног саговорник спреман за „одбрану“ и супротстављање, без икаквог повода и размишљања али и спознаје и разумевања шта се дешава „у позадини“. Много тога човек умисли и о себи и о другима и о друштву и то сматра чињеницама али само до новог промишљања или спознаја на исту тему. Таква „знања“ постају навике које стварају аутоматске реакције, одбрану а у исто време спречавају логику и смислено понашање у свакој ситуацији. Тек спознајама истине престаје потреба за одбраном, лажима, сукобима а истина јесте да се све креће, мења, и ми сами сваким удахом и издахом и да нас навике, аутоматизоване реакције. и ставови о себи а и о другима удаљавају од истине. Истина је да се из сваког емотивног стања ма колико оно трајало може изаћи са само једном мисли. Истина је да су вековима господари и држава и света сакривали основне животне истине због власти и моћи. Истина је да је таквих господара мало, тек промил на планети. Истина је да су скривањем истина посејали незнање и страх већини и тиме владају. Истина је да им у томе помажу себични корисни идиоти, (идиоти јер мисле да нешто знају и имају а они први нестају и настрадају јер су сведоци). Истина је да је на једним великим вратима писало „рад ослобађа“ иако је истина да једино истина ослобађа. Истина ослобађа и појединца и друштво од кривице, преваре, крађе, сукоба, ратова. Истина смирује и ум и тело. Истина ослобађа ум да се бави креацијом и стварањем уместо разарањем. Истину препознаје савест и срце од свих информација које има свест, тачније умом ограничена свесност. Разумемо тек тад кад престанемо да умујемо. Савест зна да је све у постојању недуалност иако нема ни најмање честице која је апсолутно идентична као било која друга, и зна да је све видљиво и невидљиво спојено и повезано истином, енергијом, информацијама. Потенцијал се ствара између супротности чиме је омогућено и кретање и стварање али и разарање. Веровање а тиме храњење једне крајности храни и другу јер је потенцијал заједнички. Човек је из стања благостања стигао до разарања и уништавања природе мислећи да може променити законитости постојања због сопствене себичности и довео у питање и свеукупни и сопствени опстанак.
Време је да се вратимо истини, доброти, поверењу, поштовању, разумевању, љубави.
Истина је „свети грал“ постојања, и све потраге, рад на себи, жеља за „буђењем“, „просветљењем“ је само тражење истине.
Истина је да док и кад нешто тражиш то не видиш. Док си убеђен или су те убедили да не видиш нећеш ни наћи ма какве технике спроводио јер ти је пажња и фокус на техникама а не на оном што тражиш. С истином ћеш се срести тек кад престанеш да је тражиш јер сво време станује у теби и не напушта те, невидљива ти је јер те знања, веровања, осуде, кривице, убеђења, емоције, која си стекао и иза којих кријеш своју суштину удаљавају. За спознају истине потребан ти је отворен ум, прихватање интуиције и продужавање тог стања препознавања интиуиције што дуже али и чврста намера и воља да живиш у истини а тиме у љубави.
Tri principa 