Koncept vremena

ura

Sva iskustva koja smo stekli su formirana u svesti iz svesti putem misli u umu. Ta tri činioca Svest, Um i Misao grade, formiraju celokupno iskustvo. Čula nam u um donose prostor, a misao da bi razumela prostor donosi koncept vremena, pa je samim tim misao vreme. Možeš li postojati, raditi govoriti, bez koncepta vremena? Veći deo dana izgovaraš i radiš ono što znaš bez razmišljanja unapred o svakoj reči, o postupku, jednostavno znaš.

Čemu tad vreme? Da bi imao želje, planove, ciljeve, snove, znači da bi imao motiv. U isto vreme te želje, ciljevi, planovi ti govore da ti sad trenutno nije dobro ili dovoljno dobro. Kako biti zadovoljan sa ovim sad kad očekuješ promene. Znači sutra ili nekog dana ili vremena kasnije će ti biti bolje? Problemi, nevolje, tegobe upravo nastaju od tog nedočekanog sutra, jer ne prihvataš to što jeste.

Što ne usmeriš svoju pažnju na ono što je sad, da ti baš ovog trenutka, sad bude dobro, a biće ti dobro kad zaboraviš na vreme, kad ti je najvažnije ono što je ispred tebe, osoba, predmet, posao, prostor, tek tad možeš uživati u životu u potpunosti.

Nasuprot otporu postoji zahvalnost onom što jeste, a jeste jer treba da postoji, a kad je tu ispred tebe prihvati sa zahvalnošću jer tu je baš radi tebe jer ti si samo postojanje, život, svest, ljubav, sad u ovom trenutku.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Ko sam ja da ti sudim

giphy

 

Etar sadrži informacije koje uzrokuju kretanje, to zovemo energijom koja održava celokupno postojanje. Za kretanje je potreban polaritet, pozitivan i negativan pol.

Informacije potrebne za nastajanje, rast, razvoj čelija dolaze iz etra.

Ljudsko kretanje pokreće um, informacije koje razume tumači i prema njima određuje kad će ustati, šta će raditi i tako šire i dalje. Esencija čoveka je ljubav ali um kopriranjem, učenjem od starijih, društva, okoline, nauči da je kao celina um i telo veoma izdvojen od ostalog postojanja. Samo to izdvajanje i neuviđanje povezanosti sa drugima i prirodom kreira strah veći ili manji i kao miks esencije i straha nastaju emocje.

Na osnovu sopstvenih emocija, filtera čovek posmatra i tumači odnose, događaje, situacije, prirodu. Umesto urođene dobrote koja kaže čini drugima ono što želiš sebi ili ne čini drugima što ne želiš sebi počinje da se poredi, da ocenjuje i sebe i druge, njihove reči, reakcije, postupke. Postaje sudija iako ga niko nije ovlastio da drugome sudi. Zna li sve okolnosti ili samo one koje je zapazio i protumačio kroz sopstvene filtere? Da li je svoje ponašanje kroz te iste filtere u potpunosti sagledao? Kako zna da li je nešto pozitivno ili negativno? Kad se promene okolnosti čas posla se menja odnos prema pozitivnom i negatvnom. Iz najboljih namera dešavaju se i neželjene posledice. Da li se ikad zapita a šta bi sam učinio da je hodao u njihovim cipelama? Nema veze ipak ima pravo da sudi???

Posebna priča u tom suđenju je što se sve osude i krivica kao njihova posledica odražavaju vremenom na sopstveno telo, u ranoj fazi smanjujući protok energije kroz ćelije organa a kasnije i remeteći normalan rad tih organa. Što više osuda to je emocija krivice sve jača i jače su i posledice.

Više ili manje tragično je što ne zna da je zvuk, da su reči energija stvaranja, da su akcija koja proizvodi reakciju usmerenu ne na onog kome izgovaraš nego na tebe koji izgovarš. Ponavljanjem reči, ocena, osuda i stavova kreiraš sopstvene okolnosti naravno ne odmah, jer nemaš svest o tome, vremenska distanca ti onemogućava da to uvidiš. Sretna okolnost je da se sa povećanjem svesnosti smanjuje vremenska distanca pa su jasniji uvidi.

Postojanje je vibracija energije, polaritet je suština postojanja energije jer bez njega ne bi bilo kretanja. Bez tame i informacije u toj tami ne bi bilo ni svetla, i niti tama osuđuje svetlo niti svetlo tamu jer su jedna ista zavisna celina. Koliko znam sunce ne bira koga će hraniti i grejati. Polariteti su potrebni za postojanje, ali osude i suđenja nisu, tvoja esencija je ljubav, dobrota, suđenje tebi stvara nevolje od otuđenja pa nadalje. Ne sudi, izbaci krivicu iz svog sistema, smanjivaće se i nestajati razlozi za sukobe i sa bližnjima i sa daljima, jer krivica stvara strah koji kao vibraciju emituješ a ni ne znaš pa ga i drugi osećaju a ni ne znaju šta je. Strah je najtamniji filter kojim možeš da se rukovodiš umesto dobrote i razumevanja.

Život, postojanje samo balansira ˝krivce˝, iako ti se čini da ih nekad podržava, ponekad ispaštaju naslednici ˝ni krivi ni dužni˝, zato pazi na svoje akcije i ne govori ˝ja to ne bi nikad˝ jer te to nikad može zadesiti.

Uostalom, ko sam ja da ti sudim?

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

 

Igra između ljubavi i straha

labudovi igra

Ljubav nije emocija, to je stanje, energija, sila koja održava celokupno postojanje pa i tvoje kao čoveka ali i kao osobe, identiteta, uloge koju ispoljavaš.

Ljubav postaje emocija kad je shvataš umom kad je meriš, ocenjuješ, dodaješ, oduzimaš, računaš zašto, koliko, dokad. Kad voliš nekog dok voli tebe, dok nekog ˝poseduješ˝, dok ti čini, sluša te, ne vara, poštuje, to nije stanje nego emocija jer sem kalkulacija tvog uma tu postoji i određena količina straha kao i u svim ostalim emocijama. Kod ljubavi kao emocije prisutan je strah od izdvajanja, napuštanja, ostavljanja, gubitka, samoće, varanja… sve do sramote i krivice.

Zar nije normalno da kad nekog voliš da mu želiš sve najbolje i kad je s tobom i kad nije, da se trudiš da ti budeš njemu, njoj, najbolje, da ne želiš da se menja kako tebi odgovara jer ćeš pobeći čim počne da se ponaša, misli, govori isto kao ti.

Cvet koji voliš ćeš zalivati, nećeš ga ubrati jer će uvenuti.

Ljubav ne raste uzimanjem, davanjem je ne možeš potrošiti, naprotiv što je više daješ sve više imaš.

Rađaš se sa maltene praznim emotivnim ˝telom˝. Izdvajanjem, nerazumevanjem, strahom formiraš identitete i emocije koje podržavaju i održavaju te identitete.

Ako u toj umišljenoj emocionalnoj ljubavi postoji toliko straha, u svim nižim emocijama postoji mnogo više.

Emocije su tvoji lični filteri kroz koje posmatraš postojanje, ljude, prirodu. Svaka emocija ima svoju frekvenciju vibracija jer si postojanjem energija i te vibracije neprekidno osciliraš s tim što su one jačeg intenziteta kad ih neposredno osećaš iskazuješ. Biljke i životinje osećaju te vibracije, ljudi zavisno od senzibilnosti neki više neki manje, ali svi ih osećaju ali ih ne prepoznaju kao bitne informacije, pre nešto što ih ponekad zbunjuje, plaši više ili manje ili im prija. Pored nekog vam je prijatno biti a od nekog se odmičete glavom bez obzira iako ne znate zašto i zbog čega.

Osnovna energija postojanja je ljubav, skoro najjača vibracija, nasuprot njoj je otpor koji stvara strah, i što je veća količina straha to su bliže predatori koji se strahom hrane. Tu situaciju lako prepoznate kad se u blizini pojavi jedan ili čopor napuštenih pasa pa oni koji ne strahuju polaze bez problema a uplašeni prosto izazovu na reakciju. I sa ljudima je isto, jer samim postojanjem si tu radi sticanja iskustva i kad se predator pojavi nije tu da te uništi već da uvidiš da strah koji iskazuješ samo tebi smeta. Zbog takvih vibracija ti se i ponavljaju određene situacije i odnosi, da bi uvideo razlog svog opiranja.

Šta je tu je, emocije si uglavnom sam kreirao, one te vode kroz život, služe ti da ˝odbraniš˝ svoj lik, delo, znanje, identitet, ulogu, kroz te filtere posmatraš tumačiš i razumeš postojanje, jer kroz njih iz tebe izlazi naučen vokabular, stavovi, akcije bez promišljanja o posledicama, bez uviđanja da li sam sebi štetiš, ali sve je to dat proces rasta i razvoja duše, duha koji trenutno iskazuješ.

Kad uvidiš da te kroz život vodi otpor, zbog nerazumevanja, neprihvatanja i ograničenog sagledavanja i tumačenja postojanja i da je ta količina straha koju emituješ nepotrebna, preuzećeš odgovornost u svoje ˝ruke˝ za sopstvene okolnosti.

Najteži i najčešći trenutak kad počinješ da se menjaš je nevolja, tragedija, bolest koje te slome, slome nepotrebnu odbranu u tebi i kad prihvatiš to što jeste sasvim i potpuno, pa strah sam po sebi nestane.

Odavanje sedativima, medikamentima, alkoholu, droge čine strah samo jačim kad nisi pod njima.

Lakši način je da shvatiš da ne postoji ništa lično, da sve što govoriš i radiš iako misliš da je usmereno ka drugima, govoriš i radiš sebi, jer reči su osnova pojavnosti kojima prizivaš svoja iskustva.

Najlakše je da shvatiš i razumeš kako i gde nastaju tvoja iskustva, kako si ih formirao, kako su nastala tvoja uverenja, verovanja znanja, stavovi i da ih kreiraš kroz Svest Um i Misli.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Krivica i drvo znanja

adam eva

 

Krivica je na skali emocija jedino iznad sramote koja vodi ka uništavanju i često ka samouništenju.

Krivica je nastala po tumačenju svetih knjiga kad je ubran i pojeden plod sa drveta znanja. To govori da je bilo dozvoljeno biti u blizini znanja, razumevati ga, usvajati ali da ga nije trebalo sažvakati i smatrati ličnim, svojim.

Kad se detetu nešto brani prirodni instikt je da spozna što, kako jer je samim rođenjem radoznalo. Dete uči slušajući samo šta roditelji i okolina govori, ali mnogo više posmatrajući šta rade i kako se ponašaju. Nekad davno roditelji su deci prenosili samo lična iskustva, druga nisu imali, danas tragaju za tuđim iskustvima, lično ih nisu proživeli a prenose ih deci kao svoja, zbog uticaja obrazovanja, zvanične medicine, kulture?, morala?, vere, vlasti?.  Uveravaju decu da oni znaju i to znanje deca pogotovo u poslednje vreme sve češče ne prihvataju.

Da se vratim na drvo znanja. Ako je u raju sve bilo dostupno – turisti bi rekli švedski sto, zašto je bilo zabranjeno smatrati da nešto znaš.  Iz jednostavnog razloga što te tvoje lično znanje dovodi do lažne spoznaje da si jedinka nezavisna od postojanja od prirode, od drugih i da možeš raditi što ti se prohte bez obzira kako to utiče na prirodu i druge. Danas usvajaš razna znanja vaspitanjem, školovanjem, izučavanjem pa stigneš do tačke da se pitaš ko si, šta si, zašto…  Tek tad te spopadne glad za informacijama pa još više puniš um novim saznanjima i poveruješ da znaš neko vreme pa opet tražiš novo pa novo.  To tvoje traganje ti ni na trenutak ne izgleda kao beskonačno, nesvrsishodno i nepotrebno jer si upravo nešto novo spoznao i tada znaš.  Kad nešto spoznaš smatraš da je to tako i tačka tu se nema šta dodati i oduzeti, a previđaš da si svoja znanja izmenio i promenio nebrojeno puta.

Izvinjavam se ali moram da ti kažem da nijedno znanje koje si imao a ni to sadašnje nije ona apsolutna istina, aksiom. Istina je samo reč kojoj povremeno daješ istinsko značenje, jer tvoje istine se često menjaju, vidiš da ima svako svoju istinu, da razni tumače božanske istine i ona je razlog koji te tera da je tražiš van sebe, a istina je u tebi, s njom si nastao.

Postojanje neprestana promena a i ti sa svojim iskustvom pridonsiš celokupnom iskustvu postojanja i informacije o tom celokupnom iskustvu ne stanuju u tvom umu, nego u svesti odakle crpeš sebi potrebne informacije pa ih tumačiš kako kad ti odgovara.

Kad prestaneš da tumačiš znaćeš.  To znači ne da ništa ne znaš ili da pogrešno tumačiš, nego da ti je tumačenje nepotrebno. Kad si uveren da nešto znaš veruješ samo informacijama, datotekama koje si sam obradio i u svoj um smestio, zapitaj se da li su one tvoje ili tuđe iskustvo. To tvoje znanje si sam ograničio i nemušto rekao postojanju da ti znaš bolje. Zatvorio si kanal dostupnim informacijama.

Iskonska krivica dakle nastala je kad je čovek poverovao da zna, neko ga je okrivio.

Krivica nastaje ne prihvatanjem sopstvene odgovornosti, prebacivanjem na druge.

Neko je kriv jer ti je nešto rekao, uradio, nije uradio, povredio te. To znači da si ti tog nekog nečim izazvao, možda svojim rečima, delima, nedelima a možda i samim svojim postojanjem. Možda sebe kriviš jer nisi razumeo, znao, smeo, hteo.  Možda su ti roditelji krivi jer te nisu hranili čokoladom, ili samo voćem, zato što su te vakcinisali ili nisu, zato što su bili siromašni ili pak bogati.  Nema ničega što ne bi mogao okriviti, od komarca pa do meseca, sunca i univerzuma. Ali to ne znači da oni nose krivicu sobom i u sebi, ne naprotiv krivica postaje, ostaje i jača kao tvoje osećanje, kao tvoja stalna vibracija i emocija. Krivica postoji kao jedan od mnogobrojnih filtera kroz koji neprestano posmatraš postojanje, ljude, društvo, prirodu.

Moraš da razumeš da takav način života i sagledavanja ostalih i ostalog nije prisutan samo kad osećaš tu emociju krivice, ta vibracija je prisutna samo u manjem intenzitetu neprestano jer to postaje tvoja priroda. Biljke, životinje i neki od ljudi mogu veoma jasno da osete tu vibraciju jer ona je sušta suprotnost ljubavi, očigledan mada tebi prikriven strah. Kao u prirodi tako i u društvu postoje predatori koji ti pomažu da osetiš tu emociju da je spoznaš, razumeš i da se nje oslobodiš.

Lakši način oslobađanja je razumevanje postojanja, načina na koji si formirao i tu emociju i tvoje ˝znanje˝.

Malo teži je da shvatiš i da prihvatiš da ne postoji ništa lično, teži jer se podrazumevaš kao ličnost, osoba, identitet i sve prihvataš lično, sve se odnosi na tebe, jer si centar, maltene epicentar postojanja.

Teži je da potražiš pomoć sedativa, medikamenata, alkohola, droga,… koji neće otupeti krivicu, nego je samo povremeno prikriti a uticaj sedativa će vremenom slabiti.

Najteži je da te zadese nevolje, bolesti, tragedije da bi potom uvideo da ne znaš pa otpustio svoja ˝znanja˝ i krenuo ispočetka.

Iskonska krivica nastala je prvim ˝znanjem˝  a nestaje odbacivanjem znanja.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Emocije, empatija, saosećanje

mains-terre

 

To što su tvoja čula ograničena ne mora da ograničava i tvoj um. Tvoj um je ličan i sadrži ono što si uglavnom sam smestio tamo, formirao si karakter, identitet uloge, emocije. To nimalo nije čudno jer tvoje telo i um ti govore da si izdvojen iz ostale kreacije postojanja, maltene da si nezavisan i slobodan. Možeš i da smatraš da je nešto tvoje i deo planete, i objekti i predmeti, i biljke, i životinje čak i druga ljudska bića.

Postoji tu jedan mali problem sa takvim konceptom.

Celokupno postojanje svuda, uvek, oduvek i zauvek održava i sačinjava ista energija koja nosi informacije – svest, zvuk, svetlost, iz koje sve nastaje, raste, razvija se i nestaje u pojavnom obliku. Sama ta energija nit nastaje nit nestaje, postoji i iskazuje se u određenim formama, ali neprestano sve povezuje i informacijama i energijom potrebnom za postojanje, kretanje, razvijanje, život sam.

Iako imaš uverenje da si ti i objekt i subjekt, u tom postojanju izdvojenih nema dva ili više objekata sve je jednota. Stoga mi je sasvim jasno, lako i ispravno nazvati tu energiju postojanja jednom rečju: Ljubav.

Ako iz ljubavi nastaješ, živiš i nestaješ kao forma, a iz naučene i ograničene percepcije sopstvenog uma smatraš da je ljubav nešto što treba da daješ, tražiš, kupuješ, prodaješ, da tuguješ, patiš jasno je da nisi načisto ni šta si ni ko si. Zato i kreiraš emocije umom da bi bio bliže toj esenciji koja jesi jer je um zbog svoje ograničenosti ne prepoznaje. Dopuštaš da te te emocije i umna (ograničena) inteligencija vode kroz život. Osećaš telesne senzacije, ponekad i euforične koje ti potvrđuju da iskazuješ i osećaš ljubav iako je to iskazivanje mnogo češče rečima.

Emocije kreiraš umom, intenzitet, jačinu i trajanje telesnih senzacija određuje uverenje koje imaš i količina straha, nerazumevanja i neprihvatanja koja je sastojak svake emocije. Osnovna supstanca svake emocije je ljubav, energija postojanja ali kad um tumači da je odvojen od te energije, kreira emocije kao nedostatnu zamenu za ljubav.

Empatija i saosećanje su u samom vrhu pozitivnih emocija i njima iskazuješ koliko ti je stalo do drugih i o želji i trudu i energiji da im pomogneš. Ali one sem toga i ukazuju i drugima a ne samo tebi da se smatraš izdvojenim, da si u stanju da pomogneš, ponekad i da si bolji, umniji i vredniji od onoga kome pomažeš. Iskustvo i moje a sigurno i tvoje pokazuje da se odnos sa onima kojima si pomagao, pomogao, vremenom iskvari da tu nešto nije sasvim u redu, da je nešto pogrešno.

Kome pomažeš? Nekom ko nije u stanju da … Nekom ko je žrtva … Nekom ko nije u mogućnosti da …

Neko ko je u takvom stanju da treba pomoć ne voli takvo stanje i posle nekog vremena nakon što si pomogao i učinio ti ga svojom pojavom postojanjem podsećaš na prethodno stanje pa se odnos prema tebi vremenom menja.

I šta sad? Pomagati ili ne pomagati?

U srbskom jeziku postoji reč, glagol služiti, i sebi i drugima. To ne znači da si sluga, nego da činiš nešto za obostrano, sveukupno dobro.

Kad nekom pomažeš jasno mu stavi na znanje da si mu zahvalan što ti omogućava da mu služiš, ali ta zahvalnost mora da postoji u tebi kao stanje, a ne samo kao reč, nesuvisla izjava. Zašto izjava? Da bi i tebi i onom kome pomažeš bilo jasno zašto to činiš. I inače služiš roditeljima, onom kog voliš, deci, prijateljima, društvu u celini, ponekad i otadžbini ali im se ne zavaljuješ naglas, jer to je nešto što te čini sretnim, što voliš, doduše ima tu služenja i koje ne voliš.

Kod pomaganja treba imati svesnost o tome da je svako sam svojim mislima, ponašanjem i rečima i delima najviše sam odgovoran za sopstvenu poziciju u vremenu i prostoru i da su nevolje tu da ga nečemu nauče, da nisu tu samo patnje radi.

Isto kao i ljubav zahvalnost je razumevanje i prihvatanje inteligencije postojanja, trajno stanje kad stigneš do toga.

I ti i onaj kojem pomažeš ste apsolutno isto, jedina razlika je u tumačenju postojanja, i sve dok postojanje tumačiš umom, imaćeš potrebe za iskazivanjem emocija, umesto za stanjem onim što jesi i što postojanje jeste.

Svo vreme života služiš svojim iskustvom celokupnom postojanju isto kao i ono tebi.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Inteligencija postojanja

inteligencija

Dođeš na ovaj svet prazan, čista duša, svetlost, ljubav, energija. Posmatraš stičeš sopstveno iskusto najviše oponašajući i verujući drugima. Kasnije sam biraš šta ćeš memorisati, formiraš karakter, znanja, emocije, uloge.

Posle nekog vremena zapitaš se ko si, šta si, zašto ti je nametnuta patnja, nevolje, bolesti, problemi pa kreneš da tragaš opet kroz tuđa iskustva pa lutaš od jednog do drugog jer sva rezoniraju s tobom jedno određeno vreme dok ih ne prevaziđeš da bi tražio nova.

Nauka, genetika kroz DNK ukazuje da mora postojati neki obrazac koji određuje kako će se ćelija razvijati, svrhu, vreme, potrebne uslove, funkciju u organu, pa dalje u celokupnom organizmu što znači da u postojanju postoje određene šeme, strukture, pravila koje nauka vremenom otkriva.  To jednostavno znači da  život nastaje na osnovu prethodne informacije šta se gde kako kada rađa, razvija i odumire. A iz toga sledi zaključak da te informacije ne stanuju ni u ćeliji, ni u umu jer da bi postojao um biće već mora biti oformljeno. Dalje to znači da u ˝početku˝ ne beše reč, već slovo – kod, informacija. Gde su te informacije smeštene? Očigledno svuda jer život nastaje na raznim mestima, a to ˝polje˝ pod navodnicima jer je neograničeno je stalno prisutno i informacije iz njega su neprestano dostupne.  Svake sekunde se odvija stotine procesa u samo jednoj ćeliji i informacije šta kako kad koliko su neprestano tu da održe život.

Čula uveravaju um da si odvojen od ostalog postojanja, da okolina, ljudi, priroda, sunce, mesec, planete, galaksije, univerzum ne utiču na tebe. Ponekad dopustiš bljesak informacije koju tumačiš intuicijom pa prepoznaš povezanost sa inteligentnom energojom postojanja na desetinku sekunde ali joj i dalje ne veruješ jer kako nešto može biti inteligentnije od tvog uma. Inteligencija postojanja sadrži svekoliko iskustvo, a tvoj um samo ono koje si obradio, rastumačio, ograničio i memorisao.

Iako to ne registruješ i ne primećuješ neprestano komuniciraš sa tom energijom, inteligencijom postojanja apsolutno isto kao i svaka tvoja ćelija, organ, pa i um. Milijarde promena se dešavaju u ćelijama i nisu nimalo nasumične i slučajne. Isto tako ni tvoje misli nisu slučajne.

Da bi se pokrenula i nastala misao potrebna je informacija koja dolazi spolja van tvog uma. Ta informacija nije u formi misli, to je samo kod, bljesak koji um tumači kad mora, a mora kad je delimično ili potpuno ne razumeš, jer se pojavljuje otpor. U ostalim situacijama deluješ bez razmišljanja jer jednostavno znaš. Probaj da uhvatiš i memorišeš tu informaciju, bljesak, kad prvi put vidiš, poželiš neki predmet, kad upoznaš nekog nepoznatog dotad ali bez tumačenja uma i posle nekog određenog vremena uvidećeš da su te informacije (bez tumačenja) bile i jasne i tačne.

Danima ti se ponavljaju iste misli jer te inteligencija postojanja sve vreme upozorava da nešto tu nisi dobro u svom umu procesuirao, da postoji otpor i u umu i u telu.

Ponavljaju ti se i situacije i odnosi koji sem toga što služe da uvidiš da u nečemu ˝grešiš˝ ukazuju i na celokupnost i povezanost sa svim i svačim a i svakim jer gde god odeš svoje navike, uverenja, identitete sobom nosiš.

Što manje veruješ sopstvenim tumačenjima i navikama, sve više ideja i kreacija ti je dostupno jer one ne dolaze iz uma a to već imaš u sopstvenom iskustvu.

Da bi bljeskovi koje zoveš intuicijom potrajali ne treba da poričeš i negiraš sopstveno iskustvo, uverenja i znanja koja si stekao,  dovoljno je da razumeš način na koji si ih stekao odnosno kako Svest Um i Misao utiču na njihovo formiranje.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i Misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Tumačenje

fantasy-2424681_1920-1200x762_c

Da bi tumačili i rastumačili postojanje kreirali smo koncepte prostora i vremena. Prostor osećamo čulima, a vreme umom. Misli su vreme, misli nisu pokušaj zaustavljanja vremena kad nešto opisujemo ili tumačimo ili želimo da kontrolišemo. Ali kad kao posledice tih tumačenja steknemo uverenja i znanja samim tim degradiramo koncept vremena. Ne postoji nijedna grana nauke koja je rekla sada smo spoznali i znamo pa prestaje potreba za proučavajem, istraživanjem, teoremama i teorijama, novim idejama.
Postojanje samo, život ima svoje ritmove, cikluse koji se naizgled ponavljaju ali nikad apsolutno nikad nisu isti. Činjenica da si udahnuo neki atom i posle nekog vremena izdahnuo isti, uticao si na taj atom i on je poneo neku tvoju vibraciju – informaciju, ali je i tebi doneo mnoštvo informacija. Postojanje se neprestano menja i razvija jer se iskustva ne ponavljaju, uvek su drukčija.
Deci danas ne trebaju meseci i kursevi da bi naučila da koriste savremene uređaje jer to je već pohranjeno u iskustvu postojanja. Mi stariji verujemo da su informacije kojima smo formirali svoja znanja stekli kroz misli i misaone procese i da je potrebno dobro rastumačiti nešto da bi to naučili. Ko deci tumači kad se sama snalaze bolje od nas učenih, iskusnih i naučenih.
Suština je u tome što misli nisu izvor informacija, misli su tumačenje prepoznatih i prihvaćenih informacija.
Izvor postojanja je svest, tzv informaciono polje koje sadrži celokupno iskustvo postojanja. U tom polju nije jedna informacija ovde druga onde, sve je na istom mestu odnosno svuda jer je svest neograničena. Kako su deci te informacije lakše dostupne nego starijima? I deca kao i odrasli imaju misli koje protiču umom, ali za razliku od odraslih nemaju ubeđenja i verovanja da znaju.
Naša ˝znanja˝ nas ograničavaju da saznamo, jer verovanjem da znamo, dostupne informacije ne prepoznajemo, odbacujemo, zbunjuju nas ili čak i plaše. Moraćemo kad tad prihvatiti da um nije izvor već samo tumač informacija, i da se misao javlja kad postoji otpor, nerazumevanje informaciji. Kad ˝na um padne˝ neka ideja ona nije u formi misli, mislima je tumačimo. Kad se javi kreacija, melodija, pesma, tekst koji zapisuješ zastani pa vidi da li je to forma misli ili nešto drugo i kad počinju misli da se javljaju.
Da se vratim na početak, mislima formiramo vreme, uverenjima i znanjem usporavamo, zaustavljamo svoj razvoj neprihvatanjem promena, ali ne zaustavljamo život i postojanje koje i dalje teče svojim ritmom.
Kao što se ne treba opirati informacijama, tako ne treba ni mislima, pusti ih da teku i proteku bez ometanja. Nepridavanje značaja mislima vremenom umanjuje potrebu da se opireš dostupnim informacijama i samim tim tvoje znanje se neprekidno ažurira bez umnih ometanja.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Ponavljajuće misli

brige

Nauka kaže da dnevno imamo preko 60000 misli i da se preko 70% njih ponavljaju iz dana u dan.
Ako znamo da su misli lične pojedinačne i ako prihvatimo da se misao javlja na osnovu informacije iz svesti, zašto nam se neke misli neprestano ponavljaju? Znamo iz iskustva da misli određuju naša raspoloženja, da misli pokreću i održavaju razna emocionalna stanja. Znamo da danima ponavljamo iste akcije, radnje, poslove pa je možda to razlog zašto nam se misli ponavljaju.
Možda postoji jedan dublji razlog a to je da se javljaju zbog našeg otpora, određenom poslu, odnosu, ulozi, identitetu. Iste misli pokazuju da verujemo u svoja uvrenja, stavove, znanja o sebi, o okolini, okolnostima o drugima. Ako je tako zašto se te misli ponavljaju, neko nas zeza, pokušava da nas smara? Pre bih rekao da su tu da bi ih ponovo procesuirali ali ne opet na isti način kao juče.
Svest nam nije neprijatelj i smarač, već učitelj a dokazali smo i sebi i drugima da najbolje učimo na sopstvenom iskustvu iako to ponekad znači glavom kroz zid. Misao je otpor postojanju, trenutnom dešavanju, okolnostima, odnosu. Kad nema otpora primetićete svoje dobro raspoloženje nezavisno od situacija u kojima ste. I tad se dešavaju misli ali im manje ili uopšte ne pridajemo značaj.
Ponavljajuće misli su tu da nas upozore da nešto sa sopstvenim stavovima, verovanjima znanjima nije uredu, da tu nešto treba promeniti, tačnije odbaciti. Slažem se da je teško menjati godinama stečena uverenja i znanja, ali očigledno je da tu nešto ne štima.
Ako jedna misao nastaje iz otpora nečemu, datoj situaciji, odnosu, koliki tek otpor postoji u stavu, uverenju, ulozi, idenitetu. Ako je početna misao nastala iz otpora, za identitet je tad količina otpora slična otporu u višegodišnjem ratovanju. Poenta je da taj otpor nije promenio i uticao na postojanje nego samo na sopstveno ponašanje, odnose, na kraju i zdravlje. A početna ideja o razlogu otpora više ne postoji, a u umu su tomovi ˝Rata i mira˝, a otporom uopšte nismo dotaknuli niti promenili taj neki početni događaj ili odnos, samo sebe smo izmenili i to tako da ne prihvatamo postojanje onakvo kakvo jeste nego želimo da ga kontrolišemo na taj način što pogubimo kontrolu nad sobom. Gubitak kontrole se ogleda u tome što sebe prinuđavamo da igramo različite uloge, da iskazujemo različite identitete u raznim odnosima, da nosimo određene etikete i očekivanja pa se razočaravamo i iznenađujemo samo zato što verujemo da znamo pravila. Iako imamo u sopstvenom iskustvu da se materija koja nam se pojavljuje u životu javlja, menja i nestaje, da se odnosi sa drugima javljaju menjaju i nestaju, uvereni smo da znamo pa su razočaranja sve veća i teža. Umesto suštine bavimo se sitnicama, od lista ne vidimo šumu, od komarca pravimo magarca, zbog nevažnih sitnica se svađamo, bitne stvari koje nam smetaju ni ne izgovaramo.
A sve to je počelo otporom informaciji koja nam je data iz svesti, dakle potpuno jasnoj tačnoj aktuelnoj informaciji. Tu i takve jasne tačne aktuelne informacije koje su nam neprestano dostupne o svemu što nam je aktuelno, na koje nam treba odgovor ne prihvatamo iako smo na izvoru stalno, već guglamo pitamo ˝znalce˝ i ˝neznalce˝ a sebi, svojoj suštini ne verujemo. Ponekad retko poverujemo pa to nazovemo intuicijom. Pitam se samo zašto su nam potrebni teški udarci da bi prestali da se opiremo postojanju.
Ako je misao otpor svesti, informaciji iz svesti, to je i otpor postojanju, a iz tog početnog otpora nastaje sukob, sa suštinom, sa onim što jesi, potom sa okolinom, drugima.
Misli nam nisu date da bi se opirali informacijama iz svesti, postojanju, misli utiču na uverenja, verovanja i znanja, koja dalje utiču na ono što izgovaramo, a to što izgovaramo veoma utiče na okolnosti u kojima živimo jer jednostavno izgovorenim tražimo takva iskustva, s tim što ni najmanje nije važno da li nešto želimo ili ne želimo, a razliku osetimo jer neželjenom se ne nadamo iako smo ga sami tražili.
Svest um i misao su osnovni sastojci našeg pojedinačnog iskustva postojanja. Um i misao su lični i odatle nam i pretpostavka i uverenje da smo jedinke nezavisne od ostalog postojanja, od drugih, da znamo možemo i umemo bolje.

Osnovni postulat koja nam je potreban da bi razumeli postojanje, je razumevanje odnosa Svesti Uma i Misli. To je mnogo važnije nego da saznamo šta je pre kokoška il jaje. Bitnije je spoznati način kako se i gde kreiraju sopstvena iskustva i znanja umesto diskutovati o njima.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Crtice – – – –

Um je svest koja je protrčala kroz mozak. To je razlog zbog kojeg smatramo da svest možemo obuhvatiti, spoznati umom, i što um pretpostavljamo svesti, pa se još sami ubeđujemo da treba raditi na svesnosti.



Svemu dajemo imena, etikete da bi se mogli sporazumevati, ali etikete dodeljivane emocijama najčešće dovode do nerazumevanja i sukoba, doduše i to je način komuniciranja.


Kvalitet fotografije zavisi od kvaliteta kamere i spoljnog osvetljenja a ličnog iskustva od sopstvenih uverenja i unutrašnjeg osvetljenja. Uhvaćeni su trenutci vremena i prostora ograničeni fokusom a ne celokupno iskustvo tog vremena i prostora.



Sve se deobom uvećava, i ljubav i mržnja, i briga, i želja. Sve što iskazuješ, radiš je akcija, a svaka akcija izaziva reakciju. 

Kad deliš lepe reči, verovatno ćeš ih dobiti nazad, ali suština je namera koja stoji iza tih reči. Povezanost uzroka i posledice često nije lako vidljiva, pogotovo kad se posledica prenese na sledeće pokoljenje. U suštini dobijaš upravo ono što daješ, ako daješ lažne osmehe iste dobijaš. Sagledaš gde si i kako si pa lako vidiš šta si delio.



Hram nije samo ono mesto gde odlaziš da se moliš, i ti si hram, taj hram nije skriven, tvoje reči i dela su tvoja jevanđelja, čitanja tuđih jevanđelja i obredi neće počistiti tvoj hram.



Postojanje je kretanje konstantno, neprekidno. Uverenja i identiteti usporavaju kretanje, stvaraju uska grla protoku energije.

Prvo malo toga razumemo šta nam se kako i zašto događa, pa uočimo neke ˝pravilnosti˝ i tad posmatramo stvari drukčije ˝sa razumevanjem˝ sve dok ne uvidimo koliko nam i to takvo razumevanje šteti.



Reči su nam date od tvorca i rečima komuniciramo međusobno. Retki uviđaju da su sve reči koje izgovaramo molitva. Ono što govorimo tvorac nam daje, ne trenutno i ne sve odmah, daje onoliko kolko možemo podneti. Ne daje nam samo ono što nam se sviđa nego sve što smo izgovarali, jer smo to tražili da bi iskusili. Duša je jedna i putem nje rečima se obraćamo tvorcu iako smo reči uputili nekom drugom. I kad nekog kudimo i kad drugog hvalimo sve je to obraćanje jednom istom. I kad sebe kudimo i hvalimo istom se obraćamo. Kad ispoljavamo patnju neće nam je uskratiti jer je tražimo, isto tako ni sreću. Sve reči koje izgovaramo čuje duša. Mislite o tome.



Ono što ne prihvatamo nego potiskujemo ne nestaje, jača vremenom dok nas ne promeni.



Svest je inteligencija postojanja, um je tumač stvarnosti, ali i kreator iste na osnovu svog tumačenja.



apsurd: istražuješ, učiš, teorije i tehnike, pa spoznaš da treba da se odučiš od svega naučenog, jer jesi.




Emocije su usvojene, naučene reakcije na određene osobe, odnose, situacije, događaje. Možeš li da zamisliš sopstvenu reakciju na trenutak, odnos, situaciju u kojoj jesi a da ne pokreneš stečenu emociju. Zašto tako? Emocija je miks straha i ljubavi. Emocije prikrivaju strahove, od sebe samog, od drugih, uspeha, neuspeha, bola, gubitka, autoriteta, zbog neznanja, zbog nerazumevanja, šta će drugi reći, zbog pretnji, umišljenih ili očekivanih situacija …
Kakva će tvoja biti tvoja reakcija bez prikrivenog straha? Možeš li, smeš li bez straha?
Ako ne reaguješ emocijom ostaje ti ljubav, suština, stanje.



Misao te je ograničila na vreme i prostor. Ti jesi oduvek, zauvek.



Ljubav je samo emocija kad je promišljaš, usmeravaš, kontrolišeš umom. Stvarna ljubav je stanje, ali ne stanje uma, već stanje duha, shvatanje da si duša. A duša je apsolutna ljubav, svest i energija svekolikog postojanja.



I prinuda i otpor su proizvod neznanja, nerazumevanja, rečju straha. Istovremeno rastu i slabe. Da bi se oslobodili prinude dovoljno je ukazati na strah onog ko je preduzima.



Trenutkom rođenja isijavaš suštinu, ljubav i sve koje dodiruješ prvih nekoliko godina isceljuješ, podmlađuješ a kako počinješ da ih razumevaš tako se udaljavaš od onog što jesi. Godinama, decenijama kasnije tražiš svoju suštinu, ali već uveren da si nešto drugo, drukčije, i teško je uvideti šta jesi.




Početak svesnosti kod čoveka se javlja kroz savest, naučeno i usvojeno verovanje šta je dobro, ispravno, šta se sme. Pošto život piše romane, komedije, drame , tragedije, javlja se otpor savesti da bi se prevazišle situacije koje osećamo kao prinudu. Prinuda sama po sebi kristališe svesnost kroz različita iskustva koja život nosi. Vremenom prinuda donosi veću svesnost iz koje nastaje mudrost. Mudrost se stiče sopstvenim iskustvom. Razumevanje postojanja donosi prepuštanje, prihvatanje, poverenje jednom rečju ljubav. Ovaj proces ne može niko drugi učiniti za tebe. Iz ljubavi stvoreni u ljubav se vraćamo.




Gde god te um odvede i u prošlost i budućnost ti jesi sada i ovde, a to sada i ovde nije ograničeno ni vremenom ni prostorom jer svuda si, ne odlaziš van sebe. U tebi je i vreme i prostor a ne ti u njemu.



Svaka akcija proizvodi reakciju – karma. Reči i dela su akcije. Neke akcije si činio davno ranije, neke ne u toj koži, nekih se sećaš, nekih ne ali reakcija dolazi ka tebi. Da bi se oslobodio karme, uzdrži se na reakcije koje ti dolaze, ne vraćaj drugome ono što ne želiš sebi.




Misao te maltene svaki put vodi u prošlost ili budućnost, ali ti nikad ne ideš tamo.



Kad ti ne ide, kad ti je loše, kad si u problemu, neprijatnoj situaciji, bolesti, depresiji, zastani malo – diši, dišeš stalno ali ovaj put posveti pažnju disanju. Posle toga imaš dve opcije ili da nastaviš prethodno ili da uvidiš da dok nema misli nisi u problemu. Na tebi je izbor.

 

1.januar

Narod koji je po svom prvom kalendaru na dan preobraženja kad se menjaju gora i voda (po današnjem je to 19. avgust) ušao u 7525-tu godinu, sigurno nije čekao 6400 godina Ćirila i Metodija da ga opismene, a još manje 7300 godina i Vuka da dobije svoje prvo pismo.   Sretan ti svaki dan, sreća stanuje u tebi a ne u starim i novim godinama.

 

Ono što počinje mora prestati, ono što se pojavljuje mora nestati. Trajanje neke pojave je relativna stvar, ali princip je da sve što je podložno vremenu i trajanju mora imati svoj kraj i samim tim nije stvarno. Razmotri iz svog osobnog iskustva da li postoji išta trajno. Čak se i tvoja vlastita slika o sebi uvijek mijenja.



Iz tame si proizašao, u tami se prepoznaješ, u tamu se vraćaš, putuješ tako eonima a i dalje se plašiš te tame.



Kretanje tame stvara svetlo. Mudrost je u tami, ako vidiš samo ono što je osvetljeno ne vidiš izvor.


Misao koja nema veze sa onim što je trenutno ispred tebe može nestati kao i vazduh koji izbaciš sledećim izdahom, a može te zarobiti satima. Seti se da si u mogućnosti da biraš.


Teško je poverovati da su okolnosti proizvod onog što učestalo izgovaramo. Zastanite malo tu i sagledajte okolnosti i pokušajte da povežete sa stavovima, mislima koje se često ponavljaju, sa rečenicama koje ste često izgovarali. I dalje vam se čini da vaše reči nemaju veze sa okolnostima, odnosima kakve imate?


Nesklad u vibracijama, frekvencijama je samo naizgled nesklad, jer svako sagledavanje nesklada ne uzma u obzir celinu nego samo onaj deo koji umom može da obuhvati. Celina je tako fino filigrantski izbalansirana, usklađena i upravo taj izgledni nesklad omogućava rast, razvoj – život, celokupno postojanje


Reč je moć i kad govorite, govorite sa smislom. Budite svesni svrhe sadržaja onog što kažete.

Pažljivo slušajte druge jer su verovatno blizu vas zato da vam nešto važno kažu. Nešto što trebate čuti.

Za spoznaju istine dovoljno je posmatranje, ne samo gledanje jer obično stvari i pojave nisu onakve kakve vidimo na prvi, a ni na drugi pogled. Posmatrajući bez tumačenja, ocena, osuda, etiketiranja istina izranja sama od sebe.



U školi su nas učili da ponavljamo lekcije ne da bi naučili nego da bi poverovali. I u životu nam se lekcije ponavljaju pa poverujemo. Da bi nešto znali potrebno je neprestano preispitivanje a ne ponavljanje. Nijedna situacija nije ista, kao prethodna, nijedan odnos.



Ljubav je pozitivni pol strah negativni pol vibracije. U strahu vidiš i svoje i tuđe nedostatke, ljubav to ne vidi, imaš tu spoznaju u sopstvenom iskustvu. Verovanjem da ti nešto nedostaje jačaš strah. Verovati da imaš? Dovoljno je znati.


Spoznajemo tamu da bi spoznali svetlost. Tama je samo nedostatak svetla. Bez jednog i drugog nema spoznaje. Priroda, postojanje je tako uređeno da ne možeš uvek ići ka svetlu da bi senka ostala iza tebe, ne plaši se senke, ona ti govori da je svetlo uvek tu.



Postojanje bi nestalo da postoje zakoni jer bi ga oni ugušili, urušili. Zakone smišlja um da bi osnažio koncepte kojima tumači postojanje. Ne veruj u zakone. Free your mind.



Ako postoji istina, postoji i neistina. Sa koje tačke gledišta posmatram istinu, šta ako se pomerim malo, da li se i istina pomerila ili ja? Da li je mudro da stojim u mestu da se istina ne bi pomerila?



Traganje za ˝buđenjem˝, svesnošću, prosvetljenjem te uvodi u iluziju da nisi prisutan/na u sadašnjem trenutku.