Душа у човјека
Нит је краја нити је почетка,
све се мења и траје навјека
мислиш да си живот изгубио,
само си се с душом раставио.
Душа стара навјек васкрсава.
Тјело ј смртно ал је душа жива
и кад тјело мртвијем сном спава.
И кад сањаш душа ти се смеши,
како год се санак твој ријеши.
Душа памти сва огњишта твоја
сваку битку, сваку рану твоју
зато мируј и не куни душе,
у души ти истина почива
док ти памет истину сакрива.
Питај душу шта је када било,
а не оне којима се снило
па те уче да душе нијемаш,
те за њихов рат да се спремаш.
Баци оно што су те учили
и са родом твојим завадили
питај рода та где му је душа
душа душу навјек радо слуша.
Не дај свога рода и порода,
слушај душу и јединог Бога.
Док је мира ти истину ведај
не дај странцу да ти проповеда
и да твоја огњишта посједа.
Није новац то што души треба
души треба да слободу пјева
радост љубав правду и истину
и да даје што давати може
да се душе срећу и размноже.
Здраво остај и истину шири,
истина је темељ постојања,
а не лажи и скривена знања.
Чак и тело сваку лаж одаје
и зноји се и погледа скрива
кад мисао на лажи почива.
Гласно збори кад се с лажи бориш
дигни гласа када нејак не сме,
неистину истином сахрани
и све своје истином одбрани.
Част и образ не укаљај никад
ко не може а ти му помози,
не одмажи и живи у слози.
Кад затреба ти се лати мача,
Славу пород и огњиште брани,
кад бој прође ти га добро спреми
и унуку првоме намени,
да га чува и истину сазна
да ти кућа не осване празна.
Вазда имо и вазда давао
љубав, правду и Бога штовао.
Иван Иванда СРБиЈа
22.10.2020.
Tri principa 