Ponavljajuće misli

brige

Nauka kaže da dnevno imamo preko 60000 misli i da se preko 70% njih ponavljaju iz dana u dan.
Ako znamo da su misli lične pojedinačne i ako prihvatimo da se misao javlja na osnovu informacije iz svesti, zašto nam se neke misli neprestano ponavljaju? Znamo iz iskustva da misli određuju naša raspoloženja, da misli pokreću i održavaju razna emocionalna stanja. Znamo da danima ponavljamo iste akcije, radnje, poslove pa je možda to razlog zašto nam se misli ponavljaju.
Možda postoji jedan dublji razlog a to je da se javljaju zbog našeg otpora, određenom poslu, odnosu, ulozi, identitetu. Iste misli pokazuju da verujemo u svoja uvrenja, stavove, znanja o sebi, o okolini, okolnostima o drugima. Ako je tako zašto se te misli ponavljaju, neko nas zeza, pokušava da nas smara? Pre bih rekao da su tu da bi ih ponovo procesuirali ali ne opet na isti način kao juče.
Svest nam nije neprijatelj i smarač, već učitelj a dokazali smo i sebi i drugima da najbolje učimo na sopstvenom iskustvu iako to ponekad znači glavom kroz zid. Misao je otpor postojanju, trenutnom dešavanju, okolnostima, odnosu. Kad nema otpora primetićete svoje dobro raspoloženje nezavisno od situacija u kojima ste. I tad se dešavaju misli ali im manje ili uopšte ne pridajemo značaj.
Ponavljajuće misli su tu da nas upozore da nešto sa sopstvenim stavovima, verovanjima znanjima nije uredu, da tu nešto treba promeniti, tačnije odbaciti. Slažem se da je teško menjati godinama stečena uverenja i znanja, ali očigledno je da tu nešto ne štima.
Ako jedna misao nastaje iz otpora nečemu, datoj situaciji, odnosu, koliki tek otpor postoji u stavu, uverenju, ulozi, idenitetu. Ako je početna misao nastala iz otpora, za identitet je tad količina otpora slična otporu u višegodišnjem ratovanju. Poenta je da taj otpor nije promenio i uticao na postojanje nego samo na sopstveno ponašanje, odnose, na kraju i zdravlje. A početna ideja o razlogu otpora više ne postoji, a u umu su tomovi ˝Rata i mira˝, a otporom uopšte nismo dotaknuli niti promenili taj neki početni događaj ili odnos, samo sebe smo izmenili i to tako da ne prihvatamo postojanje onakvo kakvo jeste nego želimo da ga kontrolišemo na taj način što pogubimo kontrolu nad sobom. Gubitak kontrole se ogleda u tome što sebe prinuđavamo da igramo različite uloge, da iskazujemo različite identitete u raznim odnosima, da nosimo određene etikete i očekivanja pa se razočaravamo i iznenađujemo samo zato što verujemo da znamo pravila. Iako imamo u sopstvenom iskustvu da se materija koja nam se pojavljuje u životu javlja, menja i nestaje, da se odnosi sa drugima javljaju menjaju i nestaju, uvereni smo da znamo pa su razočaranja sve veća i teža. Umesto suštine bavimo se sitnicama, od lista ne vidimo šumu, od komarca pravimo magarca, zbog nevažnih sitnica se svađamo, bitne stvari koje nam smetaju ni ne izgovaramo.
A sve to je počelo otporom informaciji koja nam je data iz svesti, dakle potpuno jasnoj tačnoj aktuelnoj informaciji. Tu i takve jasne tačne aktuelne informacije koje su nam neprestano dostupne o svemu što nam je aktuelno, na koje nam treba odgovor ne prihvatamo iako smo na izvoru stalno, već guglamo pitamo ˝znalce˝ i ˝neznalce˝ a sebi, svojoj suštini ne verujemo. Ponekad retko poverujemo pa to nazovemo intuicijom. Pitam se samo zašto su nam potrebni teški udarci da bi prestali da se opiremo postojanju.
Ako je misao otpor svesti, informaciji iz svesti, to je i otpor postojanju, a iz tog početnog otpora nastaje sukob, sa suštinom, sa onim što jesi, potom sa okolinom, drugima.
Misli nam nisu date da bi se opirali informacijama iz svesti, postojanju, misli utiču na uverenja, verovanja i znanja, koja dalje utiču na ono što izgovaramo, a to što izgovaramo veoma utiče na okolnosti u kojima živimo jer jednostavno izgovorenim tražimo takva iskustva, s tim što ni najmanje nije važno da li nešto želimo ili ne želimo, a razliku osetimo jer neželjenom se ne nadamo iako smo ga sami tražili.
Svest um i misao su osnovni sastojci našeg pojedinačnog iskustva postojanja. Um i misao su lični i odatle nam i pretpostavka i uverenje da smo jedinke nezavisne od ostalog postojanja, od drugih, da znamo možemo i umemo bolje.

Osnovni postulat koja nam je potreban da bi razumeli postojanje, je razumevanje odnosa Svesti Uma i Misli. To je mnogo važnije nego da saznamo šta je pre kokoška il jaje. Bitnije je spoznati način kako se i gde kreiraju sopstvena iskustva i znanja umesto diskutovati o njima.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Crtice – – – –

Um je svest koja je protrčala kroz mozak. To je razlog zbog kojeg smatramo da svest možemo obuhvatiti, spoznati umom, i što um pretpostavljamo svesti, pa se još sami ubeđujemo da treba raditi na svesnosti.



Svemu dajemo imena, etikete da bi se mogli sporazumevati, ali etikete dodeljivane emocijama najčešće dovode do nerazumevanja i sukoba, doduše i to je način komuniciranja.


Kvalitet fotografije zavisi od kvaliteta kamere i spoljnog osvetljenja a ličnog iskustva od sopstvenih uverenja i unutrašnjeg osvetljenja. Uhvaćeni su trenutci vremena i prostora ograničeni fokusom a ne celokupno iskustvo tog vremena i prostora.



Sve se deobom uvećava, i ljubav i mržnja, i briga, i želja. Sve što iskazuješ, radiš je akcija, a svaka akcija izaziva reakciju. 

Kad deliš lepe reči, verovatno ćeš ih dobiti nazad, ali suština je namera koja stoji iza tih reči. Povezanost uzroka i posledice često nije lako vidljiva, pogotovo kad se posledica prenese na sledeće pokoljenje. U suštini dobijaš upravo ono što daješ, ako daješ lažne osmehe iste dobijaš. Sagledaš gde si i kako si pa lako vidiš šta si delio.



Hram nije samo ono mesto gde odlaziš da se moliš, i ti si hram, taj hram nije skriven, tvoje reči i dela su tvoja jevanđelja, čitanja tuđih jevanđelja i obredi neće počistiti tvoj hram.



Postojanje je kretanje konstantno, neprekidno. Uverenja i identiteti usporavaju kretanje, stvaraju uska grla protoku energije.

Prvo malo toga razumemo šta nam se kako i zašto događa, pa uočimo neke ˝pravilnosti˝ i tad posmatramo stvari drukčije ˝sa razumevanjem˝ sve dok ne uvidimo koliko nam i to takvo razumevanje šteti.



Reči su nam date od tvorca i rečima komuniciramo međusobno. Retki uviđaju da su sve reči koje izgovaramo molitva. Ono što govorimo tvorac nam daje, ne trenutno i ne sve odmah, daje onoliko kolko možemo podneti. Ne daje nam samo ono što nam se sviđa nego sve što smo izgovarali, jer smo to tražili da bi iskusili. Duša je jedna i putem nje rečima se obraćamo tvorcu iako smo reči uputili nekom drugom. I kad nekog kudimo i kad drugog hvalimo sve je to obraćanje jednom istom. I kad sebe kudimo i hvalimo istom se obraćamo. Kad ispoljavamo patnju neće nam je uskratiti jer je tražimo, isto tako ni sreću. Sve reči koje izgovaramo čuje duša. Mislite o tome.



Ono što ne prihvatamo nego potiskujemo ne nestaje, jača vremenom dok nas ne promeni.



Svest je inteligencija postojanja, um je tumač stvarnosti, ali i kreator iste na osnovu svog tumačenja.



apsurd: istražuješ, učiš, teorije i tehnike, pa spoznaš da treba da se odučiš od svega naučenog, jer jesi.




Emocije su usvojene, naučene reakcije na određene osobe, odnose, situacije, događaje. Možeš li da zamisliš sopstvenu reakciju na trenutak, odnos, situaciju u kojoj jesi a da ne pokreneš stečenu emociju. Zašto tako? Emocija je miks straha i ljubavi. Emocije prikrivaju strahove, od sebe samog, od drugih, uspeha, neuspeha, bola, gubitka, autoriteta, zbog neznanja, zbog nerazumevanja, šta će drugi reći, zbog pretnji, umišljenih ili očekivanih situacija …
Kakva će tvoja biti tvoja reakcija bez prikrivenog straha? Možeš li, smeš li bez straha?
Ako ne reaguješ emocijom ostaje ti ljubav, suština, stanje.



Misao te je ograničila na vreme i prostor. Ti jesi oduvek, zauvek.



Ljubav je samo emocija kad je promišljaš, usmeravaš, kontrolišeš umom. Stvarna ljubav je stanje, ali ne stanje uma, već stanje duha, shvatanje da si duša. A duša je apsolutna ljubav, svest i energija svekolikog postojanja.



I prinuda i otpor su proizvod neznanja, nerazumevanja, rečju straha. Istovremeno rastu i slabe. Da bi se oslobodili prinude dovoljno je ukazati na strah onog ko je preduzima.



Trenutkom rođenja isijavaš suštinu, ljubav i sve koje dodiruješ prvih nekoliko godina isceljuješ, podmlađuješ a kako počinješ da ih razumevaš tako se udaljavaš od onog što jesi. Godinama, decenijama kasnije tražiš svoju suštinu, ali već uveren da si nešto drugo, drukčije, i teško je uvideti šta jesi.




Početak svesnosti kod čoveka se javlja kroz savest, naučeno i usvojeno verovanje šta je dobro, ispravno, šta se sme. Pošto život piše romane, komedije, drame , tragedije, javlja se otpor savesti da bi se prevazišle situacije koje osećamo kao prinudu. Prinuda sama po sebi kristališe svesnost kroz različita iskustva koja život nosi. Vremenom prinuda donosi veću svesnost iz koje nastaje mudrost. Mudrost se stiče sopstvenim iskustvom. Razumevanje postojanja donosi prepuštanje, prihvatanje, poverenje jednom rečju ljubav. Ovaj proces ne može niko drugi učiniti za tebe. Iz ljubavi stvoreni u ljubav se vraćamo.




Gde god te um odvede i u prošlost i budućnost ti jesi sada i ovde, a to sada i ovde nije ograničeno ni vremenom ni prostorom jer svuda si, ne odlaziš van sebe. U tebi je i vreme i prostor a ne ti u njemu.



Svaka akcija proizvodi reakciju – karma. Reči i dela su akcije. Neke akcije si činio davno ranije, neke ne u toj koži, nekih se sećaš, nekih ne ali reakcija dolazi ka tebi. Da bi se oslobodio karme, uzdrži se na reakcije koje ti dolaze, ne vraćaj drugome ono što ne želiš sebi.




Misao te maltene svaki put vodi u prošlost ili budućnost, ali ti nikad ne ideš tamo.



Kad ti ne ide, kad ti je loše, kad si u problemu, neprijatnoj situaciji, bolesti, depresiji, zastani malo – diši, dišeš stalno ali ovaj put posveti pažnju disanju. Posle toga imaš dve opcije ili da nastaviš prethodno ili da uvidiš da dok nema misli nisi u problemu. Na tebi je izbor.

 

1.januar

Narod koji je po svom prvom kalendaru na dan preobraženja kad se menjaju gora i voda (po današnjem je to 19. avgust) ušao u 7525-tu godinu, sigurno nije čekao 6400 godina Ćirila i Metodija da ga opismene, a još manje 7300 godina i Vuka da dobije svoje prvo pismo.   Sretan ti svaki dan, sreća stanuje u tebi a ne u starim i novim godinama.

 

Ono što počinje mora prestati, ono što se pojavljuje mora nestati. Trajanje neke pojave je relativna stvar, ali princip je da sve što je podložno vremenu i trajanju mora imati svoj kraj i samim tim nije stvarno. Razmotri iz svog osobnog iskustva da li postoji išta trajno. Čak se i tvoja vlastita slika o sebi uvijek mijenja.



Iz tame si proizašao, u tami se prepoznaješ, u tamu se vraćaš, putuješ tako eonima a i dalje se plašiš te tame.



Kretanje tame stvara svetlo. Mudrost je u tami, ako vidiš samo ono što je osvetljeno ne vidiš izvor.


Misao koja nema veze sa onim što je trenutno ispred tebe može nestati kao i vazduh koji izbaciš sledećim izdahom, a može te zarobiti satima. Seti se da si u mogućnosti da biraš.


Teško je poverovati da su okolnosti proizvod onog što učestalo izgovaramo. Zastanite malo tu i sagledajte okolnosti i pokušajte da povežete sa stavovima, mislima koje se često ponavljaju, sa rečenicama koje ste često izgovarali. I dalje vam se čini da vaše reči nemaju veze sa okolnostima, odnosima kakve imate?


Nesklad u vibracijama, frekvencijama je samo naizgled nesklad, jer svako sagledavanje nesklada ne uzma u obzir celinu nego samo onaj deo koji umom može da obuhvati. Celina je tako fino filigrantski izbalansirana, usklađena i upravo taj izgledni nesklad omogućava rast, razvoj – život, celokupno postojanje


Reč je moć i kad govorite, govorite sa smislom. Budite svesni svrhe sadržaja onog što kažete.

Pažljivo slušajte druge jer su verovatno blizu vas zato da vam nešto važno kažu. Nešto što trebate čuti.

Za spoznaju istine dovoljno je posmatranje, ne samo gledanje jer obično stvari i pojave nisu onakve kakve vidimo na prvi, a ni na drugi pogled. Posmatrajući bez tumačenja, ocena, osuda, etiketiranja istina izranja sama od sebe.



U školi su nas učili da ponavljamo lekcije ne da bi naučili nego da bi poverovali. I u životu nam se lekcije ponavljaju pa poverujemo. Da bi nešto znali potrebno je neprestano preispitivanje a ne ponavljanje. Nijedna situacija nije ista, kao prethodna, nijedan odnos.



Ljubav je pozitivni pol strah negativni pol vibracije. U strahu vidiš i svoje i tuđe nedostatke, ljubav to ne vidi, imaš tu spoznaju u sopstvenom iskustvu. Verovanjem da ti nešto nedostaje jačaš strah. Verovati da imaš? Dovoljno je znati.


Spoznajemo tamu da bi spoznali svetlost. Tama je samo nedostatak svetla. Bez jednog i drugog nema spoznaje. Priroda, postojanje je tako uređeno da ne možeš uvek ići ka svetlu da bi senka ostala iza tebe, ne plaši se senke, ona ti govori da je svetlo uvek tu.



Postojanje bi nestalo da postoje zakoni jer bi ga oni ugušili, urušili. Zakone smišlja um da bi osnažio koncepte kojima tumači postojanje. Ne veruj u zakone. Free your mind.



Ako postoji istina, postoji i neistina. Sa koje tačke gledišta posmatram istinu, šta ako se pomerim malo, da li se i istina pomerila ili ja? Da li je mudro da stojim u mestu da se istina ne bi pomerila?



Traganje za ˝buđenjem˝, svesnošću, prosvetljenjem te uvodi u iluziju da nisi prisutan/na u sadašnjem trenutku.

Misli i iskustva

17634551_10211097845896193_6136744650226040340_n

Da li ono što doživljavamo registrujemo umom? Da li se iskustva dešavaju u umu?
Mislimo li o disanju dok dišemo? Mislimo li o tome gde su nam noge dok koračamo? Mislimo li gde smo u nekom prostoru? Jednostavno znamo, svesni smo. Ne razmišljamo o tome.
Mislimo li o svemu onome što čujemo, vidimo, dodirnemo, pomirišemo, ukusimo? Mislli se javljaju kad na nešto imamo interni komentar, prija, ne prija, lepo, dobro, zlo, naopako, slažemo se ili ne.
Ovo nam govori sasvim jasno i razumljivo da se sva iskustva dešavaju u svesti. Samo ona koja ocenjujemo ovako ili onako memorišemo jer ih tumačimo, racionalizujemo, analiziramo.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Tel. viber, whatsapp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

 

Sloboda misli i ograničenja

Čovek svesno, inteligentno biće ima potpunu slobodu misli i upravo ta sloboda mišljenja je ono što ga ograničava. Kako, zašto? Neke informacije svesti prihvata apsolutno, podrazumevaju mu se, nema nikakav sukob sa njima, zna da postoji, da diše, informacije iz okoline prima čulima, neke prihvata onakve kakve jesu, neke tumači jer mu takve kakve su nisu jasne, ili ih ne prihvata delimično ili sasvim zbog nerazumevanja, otpora, straha, neke se ne slažu sa njegovim konceptima, stavovima jer je formirao, kreirao osobu, koja veruje u sopstvena znanja, ideje o sebi i drugima jer uglavnom uočava razlike a ne ono što ga povezuje sa svima i svime. Samo prihvatanje različitosti od ostalih kreira otuđenje, otpor, strah. To otuđenje postoji samo u umu, mentalu a ne u stvarnosti. Otuđenje traži sigurnost, mir, ljubav, sreću što je neopevani apsurd jer samim postojanjem čovek to jeste. Otpočinje traganje i što više traži sve je dalje jer traži umom. Ni ne primećuje da to jeste u skoro svakoj situaciji kad se um umiri, kad uživa u onom što radi, u osobi sa kojom je, bilo da je to dete, roditelj, prijatelj, ljubav, stranac, kad je opušten bez misli, briga i želja, kad je zadivljen prirodom, samim postojanjem, kad daje i prima bez ikakvog umišljaja i potrebe.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Akcija, reakcija

Akcija proizvodi reakciju, tačka. Karma. Sve se događa sa nekim razlogom. Iako ne shvatamo, ne razumemo, ne uviđamo uzrok obično smo svesni posledica. Pošto nemamo uvida smatramo da nam se stvari slučajno dešavaju, da smo neke zaslužili, da neke nismo ili nismo hteli baš tako ili tada. Uglavnom se oslanjamo na zaključke svog uma, razmišljanja pa je teško je uvideti čime smo i kako zaslužili to što se događa. Usmereni na posledice i njihovo otklanjanje nismo u stanju razumeti da ne postoje slučajnosti. Sve smo zaslužili bilo direktno bilo indirektno. To ne primećujemo jer vrtimo svoje interne filmove, rešavajući prijatne i neprijatne posledice. Živimo posledice svojih izbora, ponašanja, stavova, reči, i sami smo odgovorni za njih a ne neko drugi.

Misliti i raditi pozitivno?

Za početak malo fizike. Energija je vibracija. Niža amplituda vibracije daje jaču energiju. Sama vibracija ima, uzrokuje polaritet, vrh i dno amplitude. Ako amplituda raste u pozitivnom smeru isto toliko raste u negativnom. Ako klatno guramo u jednom smeru što dalje ono samo po sebi teži da se kreće u suprotnom.
Kakve to veze ima sa pozitivnim mišljenjem. Misao je takođe energija, iz nje proizilaze stavovi, verovanja, emocije, ponašanje. Misliti pozitivno, truditi se da govoriš i deluješ pozitivno je guranje klatna u jednom smeru. Verovanje da možeš gurati klatno na jednu stranu i da se neće vratiti na drugu je nerazumevanje postojanja. Koliko daleko ga odguraš isto toliko se vraća u suprotnom smeru i klati dok se ne umiri. Stara istina je ˝ko visoko leti nisko pada˝.
Opet fizika: ne guraj klatno ni u jednom smeru, ako te već ponese izmakni se, samo će se smiriti.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Bara

bara

 

Um je kao bara, ograničena količina vode kroz koju prolazi svetlost do određene dubine, na dnu je talog i mulj. Misli su zrake svetlosti koja se prostire kroz tu vodu, i traže refleksiju, odgovor, u tvojim zaključcima, stavovima, verovanju te podižu talog i mulj, a time smanjuju vidljivost, bistrinu koja se vraća tek kad prestanu misli pa se talog slegne. Ti nisi ta bara, ti si postojanje, neograničeno ničim, ali da to uvidiš potrebna ti je i tama i mulj. Svetlost je sve vreme tu oko tebe, u tebi, ti si svetlost, ne trebaš ništa učiti, raditi, vežbati da bi to bio. Sve što spoznaš je od iste svetlosti od koje si i ti i kad ti je to jasno znaš kako se ponašati prema svima, svemu što postoji.

 

ivan ivanda

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa  Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com

Strah bira

Pozitivno i negativno je stvar uverenja, koliko puta učiniš nešto sto ti je ranije bilo negativno i suprotno. Strah je onaj koji bira šta činiti kad se nađeš u ˝neprijatnoj˝ situaciji. Spoznajom šta je strah, šta si ti, šta činiti bira postojanje, ljubav, svetlost u kojoj jasno vidiš situaciju, a ne um u kome je strah. Strah prepoznaje neprijatnosti i neprijatelje, a ljubav postojanje. Umom možeš prepoznati samo onu vibraciju koja je već tu u tebi pa umom i donosiš odluke, tačnije navikama koje si kreirao. Protok svetlosti kroz tvoje telo – tela, usporavaš i ograničavaš verovanjem u sopstveno znanje pa nije čudno što se plašiš tame koju sam kreiraš.