Krivica je na skali emocija jedino iznad sramote koja vodi ka uništavanju i često ka samouništenju.
Krivica je nastala po tumačenju svetih knjiga kad je ubran i pojeden plod sa drveta znanja. To govori da je bilo dozvoljeno biti u blizini znanja, razumevati ga, usvajati ali da ga nije trebalo sažvakati i smatrati ličnim, svojim.
Kad se detetu nešto brani prirodni instikt je da spozna što, kako jer je samim rođenjem radoznalo. Dete uči slušajući samo šta roditelji i okolina govori, ali mnogo više posmatrajući šta rade i kako se ponašaju. Nekad davno roditelji su deci prenosili samo lična iskustva, druga nisu imali, danas tragaju za tuđim iskustvima, lično ih nisu proživeli a prenose ih deci kao svoja, zbog uticaja obrazovanja, zvanične medicine, kulture?, morala?, vere, vlasti?. Uveravaju decu da oni znaju i to znanje deca pogotovo u poslednje vreme sve češče ne prihvataju.
Da se vratim na drvo znanja. Ako je u raju sve bilo dostupno – turisti bi rekli švedski sto, zašto je bilo zabranjeno smatrati da nešto znaš. Iz jednostavnog razloga što te tvoje lično znanje dovodi do lažne spoznaje da si jedinka nezavisna od postojanja od prirode, od drugih i da možeš raditi što ti se prohte bez obzira kako to utiče na prirodu i druge. Danas usvajaš razna znanja vaspitanjem, školovanjem, izučavanjem pa stigneš do tačke da se pitaš ko si, šta si, zašto… Tek tad te spopadne glad za informacijama pa još više puniš um novim saznanjima i poveruješ da znaš neko vreme pa opet tražiš novo pa novo. To tvoje traganje ti ni na trenutak ne izgleda kao beskonačno, nesvrsishodno i nepotrebno jer si upravo nešto novo spoznao i tada znaš. Kad nešto spoznaš smatraš da je to tako i tačka tu se nema šta dodati i oduzeti, a previđaš da si svoja znanja izmenio i promenio nebrojeno puta.
Izvinjavam se ali moram da ti kažem da nijedno znanje koje si imao a ni to sadašnje nije ona apsolutna istina, aksiom. Istina je samo reč kojoj povremeno daješ istinsko značenje, jer tvoje istine se često menjaju, vidiš da ima svako svoju istinu, da razni tumače božanske istine i ona je razlog koji te tera da je tražiš van sebe, a istina je u tebi, s njom si nastao.
Postojanje neprestana promena a i ti sa svojim iskustvom pridonsiš celokupnom iskustvu postojanja i informacije o tom celokupnom iskustvu ne stanuju u tvom umu, nego u svesti odakle crpeš sebi potrebne informacije pa ih tumačiš kako kad ti odgovara.
Kad prestaneš da tumačiš znaćeš. To znači ne da ništa ne znaš ili da pogrešno tumačiš, nego da ti je tumačenje nepotrebno. Kad si uveren da nešto znaš veruješ samo informacijama, datotekama koje si sam obradio i u svoj um smestio, zapitaj se da li su one tvoje ili tuđe iskustvo. To tvoje znanje si sam ograničio i nemušto rekao postojanju da ti znaš bolje. Zatvorio si kanal dostupnim informacijama.
Iskonska krivica dakle nastala je kad je čovek poverovao da zna, neko ga je okrivio.
Krivica nastaje ne prihvatanjem sopstvene odgovornosti, prebacivanjem na druge.
Neko je kriv jer ti je nešto rekao, uradio, nije uradio, povredio te. To znači da si ti tog nekog nečim izazvao, možda svojim rečima, delima, nedelima a možda i samim svojim postojanjem. Možda sebe kriviš jer nisi razumeo, znao, smeo, hteo. Možda su ti roditelji krivi jer te nisu hranili čokoladom, ili samo voćem, zato što su te vakcinisali ili nisu, zato što su bili siromašni ili pak bogati. Nema ničega što ne bi mogao okriviti, od komarca pa do meseca, sunca i univerzuma. Ali to ne znači da oni nose krivicu sobom i u sebi, ne naprotiv krivica postaje, ostaje i jača kao tvoje osećanje, kao tvoja stalna vibracija i emocija. Krivica postoji kao jedan od mnogobrojnih filtera kroz koji neprestano posmatraš postojanje, ljude, društvo, prirodu.
Moraš da razumeš da takav način života i sagledavanja ostalih i ostalog nije prisutan samo kad osećaš tu emociju krivice, ta vibracija je prisutna samo u manjem intenzitetu neprestano jer to postaje tvoja priroda. Biljke, životinje i neki od ljudi mogu veoma jasno da osete tu vibraciju jer ona je sušta suprotnost ljubavi, očigledan mada tebi prikriven strah. Kao u prirodi tako i u društvu postoje predatori koji ti pomažu da osetiš tu emociju da je spoznaš, razumeš i da se nje oslobodiš.
Lakši način oslobađanja je razumevanje postojanja, načina na koji si formirao i tu emociju i tvoje ˝znanje˝.
Malo teži je da shvatiš i da prihvatiš da ne postoji ništa lično, teži jer se podrazumevaš kao ličnost, osoba, identitet i sve prihvataš lično, sve se odnosi na tebe, jer si centar, maltene epicentar postojanja.
Teži je da potražiš pomoć sedativa, medikamenata, alkohola, droga,… koji neće otupeti krivicu, nego je samo povremeno prikriti a uticaj sedativa će vremenom slabiti.
Najteži je da te zadese nevolje, bolesti, tragedije da bi potom uvideo da ne znaš pa otpustio svoja ˝znanja˝ i krenuo ispočetka.
Iskonska krivica nastala je prvim ˝znanjem˝ a nestaje odbacivanjem znanja.
Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest, Um i misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.
Mail: e1zemun@gmail.com
Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961
Skype: e1zemun
https://razgovorisaivanomtriprincipa.wordpress.com
Tri principa 