Etikete kreiraju identitete

kanta-glava

Svaka nova ˝spoznaja˝ da je neko to i to i to ima reperkusije po  mene samog. Ta ˝spoznaja˝ istog trenutka mi govori da ja nisam to i to jer ne mogu biti isto, mogu biti više ili manje, ili ne mogu i ne bi nikako da budem, ili nisam a rado bi to bio.

Ta ˝spoznaja˝ formira novi dodatni sloj mog identiteta, sasvim je nebitno da li je ˝pozitivan˝ ili ˝negativan˝ po mom shvatanju stvari. Na taj način se moj identitet neprestano menja nadograđuje i sve više razlika uočavam između mene i drugih. Takvim spoznajama se kreiraju, produbljuju moje osobine, emocije i pošto verujem svojim stavovima preostaje mi samo da branim ili veličam svoj, svoje identitete, sasvim prirodno bez promišljanja u odnosima i situacijama jer ˝znam˝ ko sam i šta sam.

Posledica toga je da ja u drugim ljudima sve manje vidim ljude a sve više etikete. To i takvo etiketiranje ne samo da me udaljava od drugih nego me udaljava i od sopstvenog mira jer te etikete koje sam drugima dodelio nisu nalepljene na njih nego su na meni, mene žuljaju a drugi ih ne osećaju, ne vide, ja ih nosim i osećam.

Kako sa sebe odlepiti etikete koje sam ˝drugima˝ nalepio? Ići od jednog do drugog pa im govoriti da su njihove etikete kod mene pa su slobodni da ih preuzmu jer ja ne bi više da ih šetam? Zamoliti ih da se drukčije ponašaju da bi ja mogao baciti stare etikete pa staviti nove, lepše? Mnogima sam ja dodelio više etiketa, šta ako neku zaboravim da im uručim, pa mi ostane neka koja mi se baš baš ne sviđa? Sve etikete i dobre i loše su etikete.

Ma da sve je to lepo ali šta kad ja znam da je on – ona takva i takva, da je to uradio-la. Šta ima ta osoba samnom pa da bi ja morao da nosim ˝njenu˝ etiketu. Apsolutno je slobodna da radi i govori šta hoće baš kao i ja. Šta god da je bilo moram li ja to etiketirati ili je sasvim dovoljno da sam svestan desilo se to i to, ali ne moram istaživati u svom umu kako, zašto, opravdavati, osuđivati. Šta ja imam s tim čak i kad izgleda da je lično meni upućeno, namenjeno. Ako sam svesan razloga ne moram reagovati ˝nesvesno˝ pa se braniti, jer i taj neko reaguje zbog etiketa koje nosi a ne zbog mene. Čak i kad ne znam razlog mogu li ja nekog drugog promeniti? Ako ne mogu a očigledno iz ranijeg iskustva da ne mogu moram li nositi njegovu etiketu.

Mora li ta osoba da odbaci etikete koje nosi istodobno kad i ja, očigledno ne.

Da li bi se obradovao ili razočarao kad bi krenuo da skupljam od drugih etikete namenjene meni?

Etikete će same otpadati kad prestanem da se poredim, da ocenjujem i karakterišem druge, jer ako sam ja u raznim ulogama, identitetima, odnosima, situacijama promenljiv pa nijedna od mojih osobina nije konstanta, promenljiva je iz raznih razloga od toga na koju nogu sam ustao, žulja u cipeli, nečije lepe ili ružne reči ili vesti, pa do vremenske prognoze, tako su i ostali promenljivi. Kad zastanem pa malo bolje sagledam ne stoje etikete naspram mene nego u meni pa je bolje da ih odbacim nego da ih šetam bespotrebno. U svakom slučaju bolje mi stoje čak i iznošene stare cipele nego ˝tuđe˝ etikete. Manje je tereta na ramenima.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob. whatsapp, viber: +381 (0)69 26 04 961

Skype: e1zemun

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s