Govor tela

Rasceljeno samo po sebi teži isceljenju, to je osnovni zakon održavanja života. Kapi vode teže okeanu, ali ga bez otpora napuštaju, ˝kao˝ da znaju gde je i da će se vratiti kući.

Brigama, ˝teškim˝ emocijama utičemo na svoje zdravlje, psihofizičko stanje. Kad se pojave simptomi umesto da ih prihvatimo i razumemo, opiremo se i tražimo način da ih zaustavimo. Težimo izlečenju umesto isceljenju. Blokiran protok energije, svetlosti, vode u telu je znak upozorenja da nešto nije u redu. Telo nam uvek tačno i precizno govori ako ga slušamo da smo se odmakli od sadašnjeg trenutka, tačnije pokušali to ali ono ne može nikud, uvek je u sada. Um, misli, brige, želje, emocije su odmak od sada i telo nam stalno signalizira jer je savršeni barometar da smo odlutali.

Početni signali su napetost ramena, promene u disanju, znojenje, dehidracija, pritisak i tako redom. Ako te signale primetimo možemo u svakom trenutku oduzeti pažnju mislima koje se vrte i usmeriti je na nešto drugo, opuštanje, aktivnost. Ako ostanemo gluvi na te signale život će iskreirati okolnosti koje će nas jače opomenuti, imaćemo utisak da je nešto drugo, neko drugi kriv za simptome i posledice koje se javljaju. Kad i to prečujemo posledice su sve teže dok ih ne primetimo.

Borba protiv bolesti je i borba protiv zdravlja jer sve u postojanju ima svoju suprotni pol, kao kovanica ima i lice i naličje pa ne možemo posedovati samo jednu stranu kovanice onu koja nam se više sviđa.

Promene u funkcionisanju tela nisu usmerene protiv nas, upravo suprotno one su znaci upozorenja, prvo da nešto sa našim mislima, rečima i emocijama nije u redu, potom sa našim stavovima i ponašanjem, a tek zatim sa našim navikama.

Da bi se iscelili dovoljno je ˝vratiti se kući˝,  slušati i čuti telo, prihvatiti promene koje se dešavaju, ne opirati im se i boriti se protiv njih, ˝očistiti˝ um – oduzeti pažnju nepotrebnim, ˝negativnim˝ mislima, ne mantrati naglas o teškoćama i simptomima koji su nas snašli jer ih time održavamo i produžavamo. Ne treba obuzdavati emocije kad se pojave, samo posmatrati kakve promene uzrokuju na telo, na disanje, na misli i reči koje izgovaramo i dok smo na to posmatranje usmereni emocije same po sebi nestaju, vraćamo se telu – sadašnjem trenutku, svesnosti i pravovremenom svrsishodnom delovanju, akciji. Kod težih simptoma i stanja potrebno je oslobađati se navika, opet ne opiranjem i borbom nego uočavanjem kad se pojave, razumevanjem i preispitivanjem šta su nam te navike donele, da li su nam korisne ili ne.

Uvid i razumevanje da je sve što nam se dešava tu za naše dobro, da nije protiv nas, da se ne treba opirati sadašnjem trenutku jer iz njega ne možemo sve i da hoćemo olakšaće nam postojanje.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s