Otpor

 

Otpor se javlja kad nam nešto ne prija, ne volimo, ne želimo, i najčešće ga prevazilazimo tako što preusmerimo pažnju na neku drugu aktivnost. Time otpor nije nestao, samo je potisnut do naredne situacije.  Da bi se pojavio i održao otpor potrebna je energija. Kad potisnemo otpor ta energija ne nestaje, smešta se u telo, i svaki naredni put se pojavljuje automatski, nesvesno bez razmišljanja, a vremenom postepeno jača. Kreiran je obrazac ponašanja, navika koju održavamo. Osnovni postulat energije je kretanje, kad se zaustavi kretanje stvara se pritisak. Ta energija je blokirana u telu i umesto da teče, proizvodi napetost, a vremenom i neželjene tegobe.  Ta blokirana energija u datim situacijama pokreće i telesne senzacije, emocije.

 

Otpor ima dva nivoa, prvi onaj pojavni to ne volim, to mi ne prija, ne prihvatam, od kog je u stvari i kreiran ego, i drugi dublji koji potiskujemo. Potiskujemo nerazumevanje, neznanje, koje kreira strah zamaskiran u emocije.

Prvi način da uvidimo odakle potiče otpor je emotivni aspekt, posmatramo telo, ne tražimo uzrok otpora nego samo pratimo telesne senzacije koje pokreće otpor. Kad se pokrene osnovni nivo otpora – ja to ne volim ostanemo tu ne prelazeći u neku drugu aktivnost da bi ga izbegli, i pratimo telesne senzacije koje se pojavljuju. Sagledavanjem uvidećemo da su kod svih emocija telesne senzacije iste, različitog intenziteta.  To su samo telesne senzacije i ništa više od toga, sa njima možemo živeti bez ikakvih smetnji i kad to razumemo one prestaju da budu problem, jer ih prihvatamo takve kakve su.  Kad to razumemo i prihvatimo misaoni procesi, navike gube oslonac koji ih održava u postojanju i razgrađuju se – nestaju.

Drugi način je misaoni aspekt, da uvidimo, ko se buni, šta je to u nama što se opire. Introspekcijom dolazimo do svojih stavova, navika, dublje do izdvojene osobe, ega, i uvida da se sadašnja percepcija suprotstavlja prethodnoj percepciji, misli se opiru mislima.

I prvi i drugi način ukazuje na to da otpor pokreću navike koje smo formirali. Oslobađanje navika počinje kad otpor koji se javi posmatramo, pustimo da radi to što radi, bez bežanja u drugu aktivnost. Samo to aktivno prihvatanje i prepuštanje dešavanja u umu i telu dovodi u pitanje smisao otpora.
Naše prirodno stanje je prihvatanje, svest prihvata sva iskustva bez izuzetka. Prihvatanje je ono što mi jesmo a ne ono što mi radimo.

Tuga, patnja

Tuga, patnja je samo prekrivač, zar, veo, koji sakriva sreću. Telesne senzacije koje imamo u tom emotivnom stanju su iste ili skoro iste u svakoj emociji, razlike su u intenzitetu uglavnom. Tek kad se odmaknemo od misli koje pokreću i održavaju emociju možemo to da uvidimo. Tuga, patnja su proizvod verovanja da smo nešto izgubili, nemamo i tragamo za tim, i kad uspemo da raščlanimo sebi šta je to u suštini, dolazimo do istine da tragamo za srećom. Svaka emocija je satkana delom od sreće delom od straha. Sreća je naše osnovno stanje od kog se odmaknemo kad poverujemo da smo izdvojena osoba, tim izdvajanjem se udaljavamo i od ljubavi, suštine koja jesmo. Strah je otpor, ne razumevanje, neznanje, ne prihvatanje, i kreacija je uma, posledica razmišljanja ocenjivanja, verovanja. Strah zamaskiramo emocijama, pa ga jednostavno ni ne prepoznajemo. Održavanjem emocija u umu i telu strah samo hranimo. Neretko se tuge i patnje oslobodimo tek kad se sasvim predamo, prepustimo jer nemamo drugo rešenje. Umesto da prihvatamo ono što jeste baš tad, opiremo se i što se više opiremo emocije su sve jače. Osećamo li zahvalnost, cenimo li ono što imamo u tom trenutku dok je tu ili tek kad spoznamo da smo izgubili.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Pomaganje

Kad nekom želimo da pomognemo po automatizmu se postavljamo da znamo, možemo, umemo bolje, a to opet znači da smo umniji, vredniji, učeniji … Sam taj stav stvara nama i u nama problem, a i onom kom pomažemo. Onaj kome pomažemo nesvesno razume da smo u toj situaciji, kako da to kažem a da bude jasno, nadređeni, da smo iznad jer pomažemo, i taj odnos i situaciju pamti i kad prođe nevolja u kojoj je, pa kasnije ne prihvata takav stav, smeta mu takav položaj jer je problem zaboravljen, pa se vremenom promene međusobni odnosi. Neretko se čudimo kako se oni kojima smo pomogli menjaju prema nama, a mi ni ˝krivi ni dužni˝.
Iskrena pomoć je samo ljubav i apsolutno razumevanje, iskreno i aktivno slušanje, i iz takvog stava reagovanje koje trenutak zahteva. Na taj način onaj ko je u problemu može bolje da ˝čuje˝ sebe, svoje stavove, čak i da sam da uvidi rešenje.
Da ne bi dolazili u ovakve situacije prvo moramo naučiti da je davanje u stvari primanje, i da smo zahvalni onome kome nešto dajemo jer nam je to omogućio.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Pretpostavka i postavka

Pretpostavka:  Postoji univerzum u kom je svet u njemu se pojavljuje telo, a u telu um i u umu se javlja svest.
Postavka: Postoji svest u kojoj se pojavljuju misli, misli kreiraju um, um koji prepoznaje  telo a potom sve ostalo kao odvojene objekte.
Zašto postavka.  Pa krenimo iz sopstvenog iskustva. Gde se dešava iskustvo. Ja postojim, to jednostavno znam, ne moram misliti o tome. Imam svest o postojanju – znanje. Ja znam da čujem zvuke, ja znam da sam gladan, znam vetar,  ja znam gde sam u prostoru.  Svesan sam dodira, telesnih senzacija, ne razmišljam, jednostavno znam, osećam telesne senzacije. Sve ovo pokazuje da se iskustvo dešava u svesti, a ne u umu.
Mozak obrađuje i prerađuje informacije koje dobijamo putem čula. Van tela u prostoru postoje samo vibracije, kretanja energije. Manji deo tih vibracija zbog ograničenja koja imaju naša čula registruju i one se u mozgu pretvaraju u zvuke, slike, miris, ukus, telesne senzacije.  Od tih informacija koja nam donose čula, sagledavanjem kroz sopstvenu percepciju svojim razmišljanjem, ocenjivanjem, svrstavanjem kreiramo sopstvena iskustva.
Misli se dešavaju u svesti, ne u umu, um je datoteka sopstvenog iskustva i emocija.

Um su naša razmišljanja, stavovi, koncepti, verovanja, emocije, u umu je i formirana izdvojena ličnost ili ti ego. Um je lična baza podataka kreirana percepcijom. Percepcija način na koji razmišljamo, donosimo stavove, zaključke, verovanja, razlikuje se kod svakog  jer imamo slobodu mišljenja i svako sebe i druge i sve ostalo sagledava kroz filtere koje uglavnom sam kreira poredeći se sa drugima.  Svako od sedam biliona nas ima drukčiju percepciju realnosti.

Misao je veza između svesti i uma. Mislima kreiramo um – ličnu datoteku.  Um je veza svesti i tela.
Da li um donosi odluke?  Misli se pojavljuju u svesti, svesni smo misli. Misao sama po sebi ne zna ništa, nema kapacitet znanja, misao ne odlučuje. Skup misli takođe.  Mi imamo uverenje da se misli odigravaju u umu i da umom odlučujemo, dajemo odgovore. Kad imamo urgentnu situaciju dešava se automatska reakcija nema vremena za misli, kako reagujemo ako je to bez uma?  Ko odlučuje ako ne um.  U većini slučajeva odluke šta da radimo donose naše navike, usvojeni obrasci ponašanja. Izdvojena osoba, ego, kreirala je sopstvene stavove, ocene šta voli, šta ne voli, obrasce ponašanja, navike, i od više misli koje se pojave u svesti uglavnom bira onu koja ima prijatne konsekvence. Gde je um kad nastane pauza između misli. Ponekad se sećamo snova a dok smo u snu nema uma.  Sve ovo ukazuje da se misli javljaju u svesti.  Intuiciju zovemo šestim čulom a intuicija je svest.

 Zašto se ako je tako trudimo da budemo svesniji.  Iz istog razloga zbog kog tražimo sreću, ljubav, mir tamo gde ih nema.  Zbog nerazumevanja, otpora, straha od trenutka u kom smo kreiramo odvojenu osobu i samo to odvajanje, koje je u stvari potraga za srećom, ograničava percepciju. Tada umom kreiramo aplikacije – programe ljubavi – volim kad i ako ….., sreće kad se ostvari …….., mira kad je ……
Te kreirane aplikacije su nedostojna zamena za osnovna stanja koja poznajemo u svom iskustvu. Kad smo u tim stanjima jednostavno znamo, ne mislimo o tome. Dok se umom trudimo da ih dostignemo sve su kratkotrajnija i nedostižnija jer nam fali još nešto da bi….
Svest je ona koja zna, a mi smo naučeni da verujemo da um zna.
Da li svest treba nešto da uradi da bi bila svesna sebe? Ništa, prirodno je biti svesan, svest ne treba pomoć uma ni tela. Svest je znanje postojanja.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Rogovi i brvno

Kako to da sa bližnjima imamo najviše nerazumevanja?  Ako znam da se prema bližnjima ponašam iz najbolje namere otkud mi uverenje da je ono što ja mislim za njih najbolje. Verovatno jer i oni znaju šta je za mene najbolje.  Šta nas sprečava da se bolje razumemo? Jaz generacija? Drukčija iskustva? Različite percepcije?  Sprečavaju nas naše navike, naši usvojeni obrasci ponašanja, prećutkivanja onog što je bitno a kačenje za sitnice koje proizvedu krupnije posledice. Ljutimo se zbog sitnica a bitne stvari ostaju neizgovorene. Nedovoljna i nejasna komunikacija.  Ali kako mogu komunicirati dva ega, dve izdvojene osobe koje tako postupaju i iz najboljih namera koje često nisu popločane zlatom.  Isto kao i ovnovi na brvnu, sudaraju se dok neko ne popusti, pa se smire neko vreme dok ponovo ne nalete na brvno.
Dosadašnji način komunikacije nikud ne vodi jer sve ostaje isto u stvari i gore nego pre.  Obično se svađamo sa onim do kog nam je stalo. Potrebno je da uvidim da i taj/ta ima najbolje namere isto kao i ja. Kad to znam, ne moram izbacivati rogove, mogu mirno sagledati i saslušati šta dolazi do mene, videti gde je problem a on obično nije u sitnicama zbog kojih iskaču varnice, i to nametnuti kao temu ali ne tako što guram prst u oko, nego sa što više razumevanja i što manje uznemiravanja onog ko je ispred i to bukvalno korak po korak lagano, jer ako dirnem u ego i svoj i tuđi eto rogova.  Po sagledavanju stvarnog uzroka sa više aspekata i otvorene komunikacije bez ružnih i teških reči, nestaće municije i sa druge strane. Čak i ako ne promeni stav, samo razumevanje i moje odustajanje od otpora menja odnos.  Biram mir, ljubav i jasnu komunikaciju.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Budnost

Svesnost ne umanjuju misli kojima pružaš otpor, daješ značaj, u svesti se upravo i dešavaju. Svestan si i svog tela, telesnih senzacija, emocija.
Od ˝budnog˝ stanja te ne udaljavaju misli nego verovanje da si samo um i telo, odnosno izdvojena osoba koja postoji samo u tvom umu. Sam biraš šta veruješ i u svakom trenutku to možeš promeniti. Sloboda razmišljanja je često naše najveće ograničenje. Odluke donosiš neprestano.Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Razočaranje

Фотографија корисника Ivan Ivanda

 

One koji traže prosvetljenje moraću da razočaram. Nećete ga naći tražeći po internetu, puneći um raznim informacijama, čak ni samim odlaskom na egzotične destinacije Indiju, Tibet, Peru. Svaka ćelija tela prima svetlo za rast i razvoj. Svetlo je već u vama. Prosvetljeni ste onoliko koliko svetla isijavate. Koncepti, verovanja, znanja, stavovi prigušuju svetlo.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Strah

 

Strah je otpor sadašnjem trenutku, otpor prema nepoznatom, nerazumevanje i neznanje.   

Kad se pojavi strah i pokrene emociju pokušaj da ne bežiš u neke druge misli, radove, zabave, već samo biti tu pustiti ga da se iskazuje, pratiti ga. Osvestiti koje se to telesne senzacije dešavaju, pratiti te senzacije bez rasuđivanja i razmišljanja oko uzroka, povoda, samo posmatrati kao da si u bioskopu sopstvene reakcije i ta unutrašnja dešavanja skroz dok ne nestanu.  Za ovo je potrebno neko vreme ali i ono se meri u minutima a ne satima. 
Telesne senzacije koje osećaš u strahu su iste kao i u nekoj drugoj emociji jedina razlika je u intenzitetu i eventualno delu tela gde ih osećaš. 
Kad uspeš da odvojiš i posmatraš samo senzacije odvojeno od uzroka straha, prepoznaćeš da je strah samo početna misao koja inicira te telesne senzacije i strah traje tačno onoliko koliko je ta misao prisutna. Sam je održavaš ili otpuštaš. Emocija tu početnu misao samo pojačava ali opet sam si u mogućnosti da odabereš da li to želiš kao trenutno iskustvo ili ne.

Strah je otpor i neznanje. Sama prisutnost je prihvatanje i znanje.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Posmatranje

Sada se ne kreće, prisutno je stalno kao i postojanje. Znanje postojanja je stalno prisutno. Znanje, misao, informacija, ne putuje, prisutno je svuda, stalno, uvek.  Neke misli samo iskrsnu u nama pa nestanu, neke od njih uberemo sami da bi ˝pomirisali˝,  neke dobro ˝prožvaćemo˝.  Posle ubranih i prožvakanih misli steknemo iskustvo, sopstveno ˝znanje˝ o nečemu. To znanje nam je orijentir za sledeća iskustva.  Samim svakim podsećanjem na prethodno iskustvo, znanje o nečemu mi ga menjamo, nešto dodamo, nešto oduzmemo.
Kad nešto samo posmatramo bez fokusiranja na to, jer sam čin usmeravanja pažnje je pokrenuo razmišljanje,  kad smo prisutni sasvim bez misli, briga, želja, bez imenovanja i etiketiranja  dobijamo novi uvid u to što je ˝objekt˝ posmatranja.  Fokusirati se, usmeriti pažnju možemo samo na objekt – predmet, ne možemo se fokusirati na nešto nematerijalno.  Ne fokusiranje, rasuta pažnja pruža mogućnost primanja informacija – znanja dok smo u tom stanju.  Intuicija se javlja u tom stanju, nove ideje nam se javljaju u tom stanju.  Razmišljanje je pretraga po sopstvenom iskustvu, ličnom znanju i kao kad u kompjuter ubacimo podatke ne možemo očekivati da izbaci nešto novo već samo ono što ima u memoriji.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun