Strahovi

Sve što nam se događa, sve misli koje se pojavljuju, sve je tu iz nekog razloga, ništa nije slučajno i sve to se odigrava upravo kako i kad nam treba.  Misli se pojavljuju u svesti i iz svesti i one nisu slučajne, tu su iz nekog razloga.  Samim tim što se pojavljuju u svesti nisu tu da bi nas ˝budile˝,  da bi bili ˝svesniji˝  jer svesni jesmo samim postojanjem.  Misli su tu i da bi kreirali ali i razumeli svoja lična iskustva.  Misli su tu i da bi se naša uobičajena ponašanja, navike, obrasci ponašanja, odnosi i prema sebi i prema drugima korigovali i menjali.  Sva iskustva koja doživljavamo i imamo se odigravaju u svesti,  sama svest ˝zna˝ naša lična iskustva, stavove, navike i stalno nam pruža prilike da ih balansiramo, korigujemo tako što pred nas stavlja ogledala odnosno baš one osobe, baš one situacije i događaje na kojima možemo sagledavati svoja ponašanja, stavove, misli, navike ako to želimo. Ako smo ˝gluvi˝ na ta ogledala i lekcije, sleduje nam patnja, želje, iskušenja, sve dok ih ne čujemo.

Svaki put kad se pojavi otpor nečemu to je pojavni strah.  Strah koji se javlja kao misao to mi ne prija, to ne želim, to ne volim.  Ako neko vreme pustimo tu misao da pleše pojavljuju se i telesne senzacije odnosno emocije.  Uobičajen način razmišljanja i percepcije često nam donosi takve misli a ne prepoznajemo ih kao otpor, kao strah. Takve misli nisu tu slučajno, strah je često pokretač, motivator da se nešto menja, da se kreiraju želje, ciljevi, da se preduzme neka akcija, ali ne uvek, nekad postaje ogroman teret.  Svakog trena se menjamo, imamo nova iskustva, menjamo stavove, neke strahove prevazilazimo, neke potiskujemo, neke usvajamo. Najteže se nosimo sa emocijama naročito negativnim jer su sve one miks ljubavi i straha, dva lica jedne iste kovanice.

Najčešće se ponašamo tako što kad nam nešto ne prija, ne volimo, ne želimo, menjamo aktivnosti i zabavimo um nečim drugim a ono što nam ne prija potisnemo.

Samim razumevanjem odakle se pojavljuje strah, da je to samo misao ili skup sopstvenih misli kao usvojena reakcija na neku situaciju, događaj, iskustvo, misao ništa više ni manje koja pokreće i održava emotivna stanja, navike, obrasce ponašanja, možemo u svakom trenutku promeniti svoje misli, svoja stanja.

Sa strahom se nećemo izboriti ako ga potiskujemo, naprotiv.  Straha se možemo osloboditi ako ga prepoznamo u sopstvenim mislima, otporima, emocijama i dopustimo sebi da proživimo sve telesne senzacije koje strah donosi bez bežanja iz tog stanja, bez promene aktivnosti, bez misli, samo mu se prepustimo i ostanemo u tom stanju i svesno pratimo samo svoje telesne senzacije koje se odigravaju.  Posle nekog vremena primetićemo da te telesne senzacije nemaju osnovu koja ih održava, odnosno kad nema misli koje održavaju strah nema ni straha. A same telesne senzacije su iste u svim emocijama i ˝pozitivnim i  negativnim˝,  razlika je samo u mislima koje ih pokreću i u intenzitetu.

Drugi način suočavanja sa strahom je da sagledamo ko je to što se plaši, šta je to, da li smo mi samo taj um i telo koje ispoljava strah.  Sagledavanjem sopstvenog iskustva, da smo svesni sebe, svog uma, svog tela, postojanja, reči, misli, dela, da se misli pojavljuju u svesti i da sami određujemo značaj koji dajemo pojedinim mislima, da sami kreiramo svoje stavove, verovanja, znanja, svoj način percepcije realnosti, kao što nesvesno potiskujemo i menjamo aktivnosti kad nam nešto ne prija ili nam se ne sviđa tako isto svesno možemo uvek i u svakom trenutku promeniti značaj koji dajemo svojim mislima pa sagledati otpor koji se pojavljuje. Dubljim sagledavanjem doći ćemo do izdvojene osobe, ega, pa razumeti da se otpori pojavljuju u umu. Pošto nismo samo um i telo strahove, navike i obrasce ponašanja možemo reciklirati spoznajom da su nam neko vreme trebali za rast i razvoj ali da nam više nisu neophodni i da možemo i bez njih.

Mi smo prvenstveno svest, zatim um i telo. Namere se najpre pojavljuju u svesti, tek posle nekoliko sekundi se pojavljuje misao koju prihvatamo ili joj se opiremo.   Svest nije odlika pojedinca nego celokupnog postojanja, svest je znanje postojanja.  Kad nam je um miran, kad se ne vezuje za misli koje se pojave, možemo prihvatiti i razumeti informacije koje se javljaju u svesti, namere i pre nego što se situacije i događaji odigraju i kad ih ponekad prepoznamo to zovemo intuicijom.  Intuicija nije mentalna aktivnost, događa se kad je mental, um neaktivan, miran. Što smo više u mirnom stanju uma to lakše prihvatamo informacije – znanje i spremni smo na reakciju i pre nego što se situacija odigra. Ako dopustimo da se pojavi otpor nećemo promeniti situaciju, ona je tu takva kakva je, menja se naša reakcija jer polazi iz straha, javljaju se naučeni obrasci ponašanja, nerazumevanje trenutne situacije samo povećava otpor i strah. Navike, usvojeni obrasci  pokreću emocije i potiskivanje i stalno se vrtimo u spirali u kojoj otpor i strahovi jačaju.

 

Svest, odnosno namere koje se u svesti javljaju su tu da nas menjaju, da nešto u svojoj percepciji, stavovima, verovanjima menjamo, da izbalansiramo emocije, da otpustimo otpore i strahove. Svest nam sve vreme pokazuje koliko smo zavisni jedni od drugih, da smo svi jedan ˝organizam˝, jedno, i omogućava da  kroz međusobnu interakciju spoznajemo ko smo i šta smo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s