Prihvatanje

Primećujem da neki prihvatanje razumeju kao pasivnost, sve se samo odigrava i ono što se dogodilo prihvatamo tako kako je.

Prihvatanje je svesna aktivnost jer treba sprečiti naučene otpore koji se pojavljuju.

Prihvatanje nije pasivnost jer podrazumeva i brzu, jasnu, odgovarajuću akciju koja ne proizvodi agresiju, uvredu i slično.

Prihvatanje znači i da se pokrenemo u smeru ideja koje se jave odmah ne ostavljajući za kasnije.

Prihvatanje znači i da za osobu koja je ispred tebe nemaš spremnu agendu prepunu ocena, stavova, etiketa. Odbacujući agendu možeš ˝čuti˝ tu osobu onako kako nisi ranije i promeniti i način komunikacije i odnos.

Prihvatanje znači i nemati želju da nekog menjaš, popravljaš, ako se ta želja pojavi treba sopstvene stavove menjati.

Prihvatanje znači i biti zahvalan onome kome pomažeš, činiš, daješ jer ti je to omogućio.

Prihvatanje je i odnos prema svemu što ti se događa kao darovima a sam biraš koje ćeš poneti a koje ostaviti donosiocu.

 

Prihvatanjem počinje i isceljenje i sebe i drugih.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s