Otpor

 

Otpor se javlja kad nam nešto ne prija, ne volimo, ne želimo, i najčešće ga prevazilazimo tako što preusmerimo pažnju na neku drugu aktivnost. Time otpor nije nestao, samo je potisnut do naredne situacije.  Da bi se pojavio i održao otpor potrebna je energija. Kad potisnemo otpor ta energija ne nestaje, smešta se u telo, i svaki naredni put se pojavljuje automatski, nesvesno bez razmišljanja, a vremenom postepeno jača. Kreiran je obrazac ponašanja, navika koju održavamo. Osnovni postulat energije je kretanje, kad se zaustavi kretanje stvara se pritisak. Ta energija je blokirana u telu i umesto da teče, proizvodi napetost, a vremenom i neželjene tegobe.  Ta blokirana energija u datim situacijama pokreće i telesne senzacije, emocije.

 

Otpor ima dva nivoa, prvi onaj pojavni to ne volim, to mi ne prija, ne prihvatam, od kog je u stvari i kreiran ego, i drugi dublji koji potiskujemo. Potiskujemo nerazumevanje, neznanje, koje kreira strah zamaskiran u emocije.

Prvi način da uvidimo odakle potiče otpor je emotivni aspekt, posmatramo telo, ne tražimo uzrok otpora nego samo pratimo telesne senzacije koje pokreće otpor. Kad se pokrene osnovni nivo otpora – ja to ne volim ostanemo tu ne prelazeći u neku drugu aktivnost da bi ga izbegli, i pratimo telesne senzacije koje se pojavljuju. Sagledavanjem uvidećemo da su kod svih emocija telesne senzacije iste, različitog intenziteta.  To su samo telesne senzacije i ništa više od toga, sa njima možemo živeti bez ikakvih smetnji i kad to razumemo one prestaju da budu problem, jer ih prihvatamo takve kakve su.  Kad to razumemo i prihvatimo misaoni procesi, navike gube oslonac koji ih održava u postojanju i razgrađuju se – nestaju.

Drugi način je misaoni aspekt, da uvidimo, ko se buni, šta je to u nama što se opire. Introspekcijom dolazimo do svojih stavova, navika, dublje do izdvojene osobe, ega, i uvida da se sadašnja percepcija suprotstavlja prethodnoj percepciji, misli se opiru mislima.

I prvi i drugi način ukazuje na to da otpor pokreću navike koje smo formirali. Oslobađanje navika počinje kad otpor koji se javi posmatramo, pustimo da radi to što radi, bez bežanja u drugu aktivnost. Samo to aktivno prihvatanje i prepuštanje dešavanja u umu i telu dovodi u pitanje smisao otpora.
Naše prirodno stanje je prihvatanje, svest prihvata sva iskustva bez izuzetka. Prihvatanje je ono što mi jesmo a ne ono što mi radimo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s