Misli i reči


Svest je uvek, svuda neprekidno prisutna, izvor je i esencijalna ˝supstanca˝ svega postojećeg. Svest je jedna, sve je jedno, svest ne prepoznaje objekt kao nešto izdvojeno.

 

Ja sam svestan svog tela, pokreta, telesnih senzacija, emocija, misli, reči koje izgovaram. Svest je neprestano prisutna i sva moja iskustva se dešavaju u svesti.  Svest je sama realnost i sve ˝vidi˝, zna. Čula su ograničena pa oči vide samo 0,3% energetskog spectra, slično je i sa ostalim čulima. Samim tim i moja lična percepcija je ograničena, a plus toga prepoznajem samo ono što imam u svom ličnom iskustvu od ranije. Moja percepcija je ograničena i mojim načinom razmišljanja, sagledanja stvari, mojom ˝izdvojenom osobom˝ koja ima sopstvena verovanja, stavove o sebi, drugima, svemu što ima u iskustvu. Sve što spoznajem sagledavam kroz to iskustvo.  To moje iskustvo i emocije su baza podataka memorisanih u telu – ne samo fizičkom.

 

Pošto sam kreirao i formirao izdvojenu osobu koja ˝zna˝ da je ona taj um i telo, ona komunicira sa ostalima prepoznavajući samo drugo telo i kroz komunikaciju drugi um. Reči koje upućujem toj drugoj osobi se odnose na nju, jer je očigledno da ta osoba čuje moje reči i izgovara svoje.

 

Moje misli se pojavljuju u svesti kao trenutna zgusnuta vibracija, dajem im značenje na osnovu prepoznavanja, razumevanja, percepcije  i komuniciram sa drugom osobom.  Pošto se misli pojavljuju u svesti a ne obrnuto, svest ˝zna˝ da nema druge osobe, drugog objekta, kome se ja obraćam, i sve moje misli, izgovorene reči u stvari ostaju meni iako mi se čini da su upućene nekom drugom. Više puta ponovljene misli, reči postaju moji stavovi, verovanja a oni ostavljaju energetski vibracioni zapis u telu. Iako sam reči upućivao drugom, bile one komplimenti ili ogovaranje one su moje iskustvo moj energetski zapis. 

 

Kako je u prirodi sve balansirano iako se neprestano kreće tako i te moje energetske zapise u telu očekuje balans pa se oni vremenom opet pojavljuju u svesti kao misli, kroz situacije, događaje, koji se s vremena na vreme ponavljaju dok ne naučim lekciju odnosno dok ne prihvatim ono čemu postoji otpor u meni.  Kao što svest ne poznaje druge tako ne prepoznaje ni moje ocene ovo je dobro ono je loše, ovo volim ovo ne volim, ovo hoću ono neću, jer sve što se ispoljava u realnosti je upravo tako kako treba da bude u ovom trenutku. Koliko puta se dogodilo da upravo ono što neću, ne želim, to kroz iskustvo proživim.

 

Svest ˝prepoznaje˝ moje misli, a ne druge osobe, a ne objekte, ne prepoznaje ni hoću neću, i ˝omogućava˝ mi da proživim iskustva zasnovana na sopstvenim stavovima, razmišljanjima, mislima, rečima jer su oni moj energetski sačuvan zapis.

 

Veoma je važno šta mislimo, još važnije šta izgovaramo, jer to zapisujemo po telu da bi proživeli to iskustvo. Kad nekog hvalimo, kritikujemo ili ogovaramo mi imamo svoj stav o tome, iz stava proizilaze reči i rečenice koje se odnose na nekog drugog, a ono sa čim se ne slažemo postoji u nama. Kako? Ako postoji otpor nečemu to postoji u nama inače se ne bi javio otpor.

 

Pošto se misli pojavljuju u svesti, a svest mi ˝omogućava˝ da proživim svoje stavove, verovanja ne bi li ih izbalansirao da taj otpor koji postoji u meni nestane, znači li to da ja utičem svojim energetskim zapisom na druge pa se zbog toga oni ponašaju kao ogledalo u kom treba da prepoznam sebe.  Ne oni imaju svoj energetski zapis, svoje stavove, svest  nije samo moja, svest ˝zna˝ moje misli, stavove, zna i onog drugog i prosto nam omogućava interakciju.  Tek kad u meni nestane otpor prema nekom, prema njegovim rečima, mišljenjima, stavovima, delima, tada je naučena lekcija. Naučena lekcija – nestanak otpora ne znači da mi ne reagujemo, da ne odgovaramo, to znači da smo prestali: da branimo sebe, da se pravdamo, da napadamo. To znači da vidimo onog drugog jasno kao i sebe, da ga razumemo, da ga poštujemo isto kao i sebe,  da nemamo spremnu agendu  ponašanja – spisak mana drugog, da se ne prepuštamo naučenim obrascima ponašanja, nego smo potpuno svesni situacije, reči, dela i svojih i tuđih. Tada je naša reakcija normalna, čista, ne polazi iz veličanja sebe i umanjivanja drugog ili obratno ako smo ranije imali strah od te osobe.

 

Tada posle nekog vremena nestaje otpor i u onom drugom, ne zato što mi utičemo rečima ili delima na njega, već stoga što postoji svest da više nema otpora da nema sa čime da se sukobi, da nema razloga ni za odbranu ni za napad.  Da bi se lekcija naučila i prihvatila i kad u nama nestane otpor život nam je ponovi par puta prosto da utvrdimo naučeno.

 

Kad prepoznam u onom ˝drugom˝ svest – esenciju  a ne osobu, kad prestanem da se opirem po nekom svom stavu, odnosu briše se taj energetski zapis i ja se isceljujem. Razumevajući sebe, razumem sve ostalo.

 

Čuditi se što mi je život ovakav a ne onakav kakvog bi hteo je apsurd, jer ja – izdvojena osoba sam svašta i mislio i govorio i o sebi i o drugima, sve se zasnivalo na mojoj oceni i percepciji, a očekujem u iskustvu samo ispunjavanje želja, ne razumevajući da sam sam ja niko drugi prizvao i izazvao upravo ovakvo iskustvo koje živim.

 

Neko će iz ovog izvući zaključak da treba misliti pozitivno, pričati pozitivno o svemu pa neće imati ˝loših˝ iskustava.  Svest ne prepoznaje polarizaciju pozitivno negativno, sve ima svoj suprotan polaritet, oba polariteta čine celinu, i ne možeš izabrati jedan kraj polariteta a da sa njim automatski ne ide i druga  krajnost. Tražeći sreću imaš stav da si nesretan, tražeći zdravlje da si bolestan…….

 

Kad kroz sopstveno iskustvo spoznaš kako je sve povezano, da je sve jedna celina, da ne postoji ništa što nema svoj suprotni polaritet, kad spoznaš da se sve odigrava baš kako treba u pravo vreme, na pravom mestu, kad prestaneš da se opireš onom što ne razumeš ili ti se ne sviđa,  dopustićeš sebi više svetlosti i u telu i u životu, tom svetlošću obasjati i ˝druge˝. Isceljujući sebe iscelićeš sve.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Balans

Iako se svakog trenutka sve kreće i menja, priroda, život, svest sve neprestano dovodi u balans. Kako to da nam izgleda da naše telo nije u balansu, raspoloženja, prehlade, bolesti? Itekako je u balansu, samo što ne prepoznajemo da mi nismo samo telo, samo um. Svest balansira naš um i telo i iako nam se ne čini tako, preispitajmo svoja uverenja, svoje koncepte, stavove, o sebi o drugima, društvu, svemu što nas okružuje, i ne samo trenutne nego i one od ranije. Naše neprihvatanje i nerazumevanje trenutnog stanja i traženje rešenja van sebe, želje koje nas odvlače od sadašnjeg trenutka, strahovi od konstantne promene svega, usvojena znanja i uverenja prvenstveno o sebi ostavljaju tragove na telu koje nije ništa drugo do materijalizacije sopstvenih koncepata, potiskivanja, neprihvatanja, otuđivanja. Svest nas neprestano dovodi u balans ponavljajući nam slične situacije i odnose (ogledala) da bi uvideli šta sa našim stavovima, odnosima nije u redu, a mi to ne razumemo i samo ponavljamo ista ponašanja, emocije, navike. Sve što postoji je energija, vibracija a mi našim otporima zaustavljamo protok te energije i to se lako vidi na telu. Ako je sve neprestana promena zašto svoje usvojene obrasce ponašanja, koncepte, uverenja ne menjamo ili još bolje zašto ih ne otpustimo, oprostimo se od njih. Strah, bežanje iz sadašnjeg trenutka, kreiranje želja koje se sve svode na to da nekad kasnije budemo sretni kreirali su virtualnu svest – um – odvojenu ličnost – ego a kad se preispitamo duboko to što mislimo odnosno verujemo čulima da smo odvojeni od svega drugog što postoji i da smo drukčiji je uzrok odmaka od ljubavi, prihvatanja, prepuštanja, uzrok straha, i našeg investiranja u sreću, mir, ljubav koja je van nas. Ta pogrešna investicija kreira emocije koje su samo potvrda koliko smo se udaljili od svog osnovnog stanja.  U suštini imamo samo dva osnovna stanja ili smo sretni ili tragamo za srećom, sami biramo.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Materija, um, svest

Materija, um, svest nisu tri odvojene realnosti, nisu tri različite ˝stvari˝ to su samo tri različita načina razumevanja jedne iste stvarnosti.
Za onog ko veruje i oseća da je njegova esencija samo telo, sva njegova iskustva su usklađena sa tim verovanjem.
Ko veruje da je esencijalno um, smatra da se mišljenje, telesne senzacije, emocije, dodir, vid, sluh, miris, ukus sve desavaju u umu.
Ko zna da je večno prisutna svest sve vidi onako kako jeste, iskustvo koje se pojavljuje sa tim razumevanjem je da nema granice između unutrašnjeg ja i spoljašnjeg sveta, da ne postoji razlika između onog ko gleda i objekta koji gleda – onog što je viđeno, javlja se iskustvo apsolutnog znanja. Javlja se sama suština ljubavi samim kolapsom između unutrašnjeg ja i spoljašnjeg sveta, taj jaz, ta distanca nestaje i pojavljuje se sama suština i lepota ljubavi.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Lekcija

Svest mi omogućava iskustvo, ne um, um ga samo memoriše i to delimično. Misli koje se pojavljuju su iz svesti, odatle se pojavljuju i tu nestaju, i one uvek imaju veze sa prostorom i vremenom u kojem sam i svest mi kroz te misli pušta da doživim, proživim iskustvo i naučim neku lekciju. Dokle god ne savladam dobro lekciju slična ili ista iskustva se ponavljaju. Šta je lekcija koju treba da naučim? Otpor. Treba da sagledam gde je, odakle je, ko se opire i čemu. Kad mi se to pojasni lekcija se ponovi par puta da utvrdim gradivo pa nestaje. Dolazi nova sa istom temom otpora. Lekcija nije naučena kad potisnem otpor, kad kažem sebi, nema veze neka to tera svoje ja ću svoje, ili kad taj otpor memorišem u telu. Lekcija je naučena tek kad uvidim ko se opire, čemu se opire i kad se sa tim otporom ponesem oči u oči i spoznam šta je, kad mu kažem da ne vredi da se sakriva kroz uverenja, emocije, da ga prepoznajem takvog kakav je i da mu se zahvalim na druženju.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun