Opraštanje

pomirenje

Šta je u stvari opraštanje. Oprostiti nekom zvuči tako dobro, humano. Opraštamo sebi kad smo učinili nešto loše, ili drugima kad su nam nešto rekli ili učinili. To što je učinjeno je učinjeno, što je rečeno rečeno je. Pre nego što sebi ili nekom oprostimo mi smo sebi natovarili krivicu, sebi ne drugom. Uvek ili u većini situacija radimo ili govorimo ono što je najbolje za nas u datom trenutku. Ponekad nešto izgovorimo i učinimo u afektu, bez razmišljanja o posledicama. I drugi se isto tako ponašaju kao i mi, zašto ih tad okrivljujemo. Ponekad izgovaramo ˝teške reči˝ pa iz njih proizađu i teška dela. Reči su samo reči, ali kad ih čujemo prihvatamo ih lično, dajemo im značaj i težinu ne shvatajući da one samo govore o onom ko ih izgovara a ne o nama. Uvek iskazujemo sebe i kad govorimo drugom ili o drugom. Smatrajući da je neko kriv za nešto mi u sebi kreiramo emociju krivice, jer to se onog drugog ne dotiče ima veze samo sa nama. Da bi potisnuli tu krivicu mi opraštamo. Kad oprostimo nekom uživo to još nekako ima smisla jer time govorimo da ga prihvatamo onakvim kakav jeste. Kad opraštamo sebi, ili nekom drugom svojim razmišljanjem samo potiskujemo osećaj krivice. Krivica nam daje i mogućnost kajanja, pa kad se pokajemo postajemo bolja osoba, da li? I krivica i opraštanje i kajanje su samo umni koncept naučen i prihvaćen i u stvari su samo bežanje od sadašnjeg trenutka i ostavljanje rešavanja potisnutog nerazumevanja za kasnije. U stvarnosti se ništa ne menja, ono što se dogodilo ostaje takvo kakvo jeste, mi to nismo prihvatili i razumeli na pravi način i samo sebi kreiramo emocionalne probleme. Šta činiti umesto opraštanja i okrivljivanja bilo sebe bilo drugog? Razumeti i prihvatiti sebe u celini a ne samo svoju idealizovanu sliku, ta slika je iluzija iz koje kreiramo i iluzije o drugima. Prihvatiti i razumeti druge nemoguće je kad ih posmatramo kroz svoje zamagljene naočare. Ono što je izgovoreno i učinjeno u afektu, bez promišljanja je samo to ništa više, to je trenutak nepažnje, suženog stanja svesti pa ne treba tome pridavati značaj koji nema pogotovo kad znamo kako to na nas utiče. Možemo li činiti nešto drugo umesto što razmišljamo o sebi, drugima, kreirajući i jačajući nepotrebne ˝negativne˝ emocije? Sigurno da. Možemo živeti u sadašnjem trenutku razumevajući šta se događa umesto boravka u prošlosti.

Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa  sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s