Do kada ćemo tražiti ono što već imamo, ono što Jesmo? Do kada ćemo strahovati od tame? Do kad ćemo tražiti iceljenje od drugih? Do kad ćemo verovati da je tamo negde bolje, da drugi umeju, znaju, imaju bolje? Do kad ćemo umišljati da su nam čakre zatvorene (čuj zatvorene)?
Misli su najtananija energija koja postoji ali tako jaka i moćna da se nalazi svuda, uvek, neprestano. Toliko su tanane da nama kao živim bićima treba voda da bi pojačali i razumeli tu energiju. Voda je sastavni deo svake ćelije i prijemnik i odašiljač i čuvar informacija. Mislima uz pomoć vode i čakri u našem telu sami kreiramo emocije. Emocije ne umanjuju našu energiju već samo nivo svesnosti u u tim trenutcima. Emocije jedino pokazuju na čemu nam je trenutni fokus – pažnja i kuda je nesvesno ili čak svesno guramo. Emocije su barometar naših misli. Nerazumevanjem i ne prihvatanjem onoga što nam se događa kreiramo emocije. Ako ih ne prožvimo tada kad su tu i pustimo ih da prođu kako su i došle a da podvučem još jednom sami ih kreiramo, nego ih potisnemo iz nekog razloga, potisnuli smo ih u telo i sačuvali za kasnije u nekom od organa. Što duže i ljubomirnije čuvamo emocije u telu telesne senzacije sve jače i snažnije a promene na organima veće.
Pojava simptoma nam govori da je magacin u kom čuvamo emocije sve puniji i tad tražimo pomoć i koristimo prepisane terapije i medikamente da bi zaustavili simptome a magacin i dalje punimo. Treba li zvati nekog da nam isprazni magacin? Zna li taj kog zovemo u pomoć šta i odakle i kako da odvadi? Da li da odseče neko parče? Treba li se stideti i sakrivati sopstvene emocije? Pokvarićemo utisak o sebi? Kome? Kvarimo samo svoje telo. Treba li guglati u koji organ smo spremili koju emociju? Treba li skenirati magnetnom rezonancom gde je magacin, pa ga odstraniti? Emocije smo kreirali mislima a misli ne možemo skalpelom odstraniti jer su svuda a mi smo samo neke pospremili ˝na sigurno˝ – u telo jer nismo znali da ih prihvatimo i otpustimo. Ni lečenjem a ni sečenjem neće nestati jer se ne nalaze samo u grupi ćelija koje odstranimo ili lečimo. Misli, shvatanja i iskustvo koje smo kreirali sami sopstvenim razmišljanjem je i dalje tu koliko god po telu da sečemo. Magacine emocija možemo isprazniti jedino tako što ćemo ih prihvatiti u trenutku kad se pojave a ne brinite pojaviće se jer sam život nam neprestano pruža nove šanse. Tada će opet naše misli pokrenuti te emocije i samo ih treba svesno bez straha prihvatiti, ne negirati, odživeti, i razumeti da smo ih sami kreirali, zahvaliti im se jer su iz nekog razloga korisnog po nas bile tu, i otpustiti ih jer nam nisu više potrebne. Sami smo ih kreirali i jedino sami svojom ODLUKOM da nam ne trebaju ih se možemo rešiti. To je način na koji se prazne magacini kreirani sopstvenim razmišljanjem.
Za besplatan uvodni razgovor o Tri principa sat vremena skypom ili telefonom prijavite se na mail: e1zemun@gmail.com
Tri principa 